Vojislav Koštunica: Neću da budem deo montiranog procesa

Najava mog saslušanja je nasilje nad pravom, a na to nasilje neću odgovarati nasiljem, verujem i da se u ovom slučaju radi o jednom velikom pritisku spolja!

Za predsednika DSS Vojislava Koštunicu najavljeni poziv za saslušanje u vezi sa političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića predstavlja montirani politički proces i nasilje nad pravom. Međutim, i pored toga Koštunica ne daje konkretan odgovor na pitanje da li će se odazvati najavljenom pitanju specijalnog tužioca.

- Na vaše pitanje da li ću se odazvati pozivu odgovorio bih pitanjem. Da li javnost Srbije zna da se dugo vremena sprovodi besprimerna kampanja protiv DSS o nizu pitanja, pa i o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića? U tu kampanju na kraju se uključio i specijalni tužilac Miljko Radisavljević i na kraju je i on medijski najavio taj proces. Isuviše držim do prava da bih mogao da budem saučesnik u nečemu što je najgrublje nipodaštavanje smisla prava. Ovde je reč o montiranom procesu i nasilju nad pravom, a na to nasilje neću odgovarati nasiljem.

Vaš odgovor razumem kao da se nećete odazvati pozivu?

- Tumačite na način na koji sam vam objasnio. Neću biti saučesnik u tome i naravno da na nasilje neću odgovoriti nasiljem.

Kad je tužilac već najavio da će vas saslušati, zašto niste otišli kod njega, rekli sve što znate i stavili tačku?

- To sam i učinio, ali na drugačiji način. Odmah sam se obratio javnosti, pa i tužiocu, i rekao sve što znam u vezi sa protestom "crvenih beretki" i političkom pozadinom ubistva premijera. Rekao sam da postoje dve političke pozadine, jedna koja se odnosi na ubistvo Zorana Đinđića s kojom nemam nikakve veze jer ne znam niti imam bilo kakve veze s onima koji su učestvovali u njegovom ubistvu. A druga jeste kampanja protiv DSS koju sprovodi vlast. I još nešto, specijalni tužilac je bio tužilac i u vreme kada sam bio premijer. Zašto tada nije pokrenuo moje saslušanje, da nisam možda vršio pritisak na njega da to ne radi?

Na osnovu čega tvrdite da je poziv tužioca u stvari napad DS na vas i DSS?

- DSS nije najveća, ali jeste najviše opoziciona stranka i jeste stranka protiv koje se već tri godine vodi sistematska prljava kampanja sa ciljem da se DSS uništi. Pošto vlasti medijskim kampanjama nisu uspele do sada da unište DSS, najavljuju sledeći korak, a to je zloupotreba tužilaštva kao što je to bilo u najgorim vremenima. Pozivam vlast da otvoreno saopšti da će tužilaštvo proganjati svakog ko se bori za Kosovo i Metohiju i da će proganjati svakog ko kritikuje EU i da će proganjati svakog ko je protiv ulaska u NATO.

Ako su Kosovo, EU i NATO razlozi, kako kažete, napada, vi zapravo kažete da DS to radi po nalogu Zapada, SAD i EU?

- Verujem da se i u ovom slučaju zaista radi o jednom velikom pritisku spolja! Aktuelna vlast u Srbiji sve manje i manje postaje tvorac politike i sve manje utiče na politiku. Uticaj Vašingtona i Brisela jeste veliki, ali njemu se moglo suprotstaviti bez konfrontacije. Međutim, ulazilo se u čitav lanac nepotrebnih ustupaka, katkad i u sitnim stvarima. To je jedna vrsta "cik-cak politike". Prvo verbalno jednu stvar dovodimo u pitanje, a onda na nju pristajemo, kao u slučaju Rezoluciju o Kosovu u UN.

Verujete li da postoji politička pozadina ubistva premijera? Bivši ambasador SAD Vilijem Montgomeri smatra da ona ne postoji.

- Za ubistvo premijera Đinđića sud je doneo presudu. Ako postoje novi dokazi koji nedvosmisleno utvrđuju da postoje učesnici u atentatu koji nisu otkriveni, onda je to ozbiljna stvar koju opet mora da utvrdi sud. Ja o takvim dokazima nemam saznanja. Svakako da nije bez značaja i ono što je bivši ambasador SAD izjavio, jer je on predstavljao u vreme ubistva jednu veliku silu koja raspolaže svojim saznanjima.

Kao predsednik SRJ niste imali nikakve informacije da se priprema ubistvo Đinđića?

- Ne.

Ali ste podržali protest JSO?

- Nisam podržao, jer reč "podržao" znači zloupotrebu onoga o čemu sam govorio. Meni je na redovnoj konferenciji za medije 15. novembra 2002. postavljeno nekoliko pitanja i o protestu JSO, a naknadno sam ustanovio da se ono što je Đinđić o ovom protestu govorio na sednici Vlade u isto vreme ni u čemu nije razlikovalo od mojih izjava. Moja izjava, kao i njegova, bila je da postoje nerešeni odnosi u samoj jedinici i da treba učiniti sve da se situacija smiri. Rečeno je i da nisu regulisani ni protesti ni u drugim službama i institucijama, Đinđić je pomenuo rudare, a ja lekare. Kao i Đinđić, rekao sam da su ti zahtevi verovatno opravdani, ali treba učiniti sve zbog stabilnosti države da se stvar mirno reši. Nijednom nisam upotrebio reč "podržavam".

Da li biste lično voleli da se utvrdi postojanje političke pozadine ubistva Đinđića?

- Želim da se utvrdi puna istina!

A šta danas mislite o izjavi Dejana Mihajlova da DSS zna ko je ubio Đinđića?

- Kao što znate, to je bilo u vreme predsedničke kampanje 2004. Radi se o oštrim rečima, u kampanji se takve stvari dešavaju. Ali, ističem da nisam pobornik oštrih reči.

Poslednji sam koji bi podržao paljenje Ambasade SAD

Kad pominjete pritiske "spolja" oko poziva na vaše saslušanje, da li to možda ima veze i sa paljenjem Ambasade SAD u Beogradu kad ste bili premijer?

- Ne bih to dovodio u vezu. A što se tiče tog incidenta 21. februara 2008. stvari su manje-više poznate. Srbija je bila suočena sa grubim nasiljem zemalja koje su suprotno Povelji UN i Rezoluciji 1244 priznale nezavisnost Kosova i to je izazvalo veliko nezadovoljstvo javnosti. Međutim, poslednja stvar koja je mogla da koristi Srbiji i tadašnjoj srpskoj vladi bilo je nasilje i to nekontrolisano koje se izlilo na nekoliko diplomatskih predstavništava uključujući i američku ambasadu.

Zašto onda niste sprečili da se to dogodi?

- Verovatno da je učinjeno sve da do toga ne dođe. Naravno, tu je bilo nasilnika, ali i onih koji to nisu. Nikad se ne bih saglasio s bilo kojim oblikom nasilja.

Kako ste se osećali kao premijer jedine zemlje u Evropi u kojoj je zapaljena Ambasada SAD?

- Nije dobro i za najoštriju osudu je to što je zapaljena ambasada. To jeste nanelo veliku štetu Vladi, a poslednji sam koji bi tako nešto podržao. Nažalost, nasilje fizičko i pravno već decenijama traje na Balkanu. Celoj svetskoj javnosti je dobro poznato i da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je bezumno bombardovana i jedina zemlja kojoj se posle Drugog svetskog rata otima deo teritorije.

DS se saglasio sa priznanjem Kosova

Kad vidite aktuelnu vladu i Vladu DS i SNS u najavi, kajete li se što ste u martu 2008. srušili Vladu DSS i DS?

- Podsetiću vas da je tada Priština donela odluku o samoproglašenju nezavisnosti koju je podržao veliki broj zemalja EU. DSS je zahtevao da se skupštinskom rezolucijom država obaveže da Srbija kao celovita zemlja treba da nastavi proces evropskih integracija. Umesto takve rezolucije DS je pošto-poto hteo da se potpiše SSP sa EU. Da smo tada sa DS postigli dogovor da se pitanje SSP reši na način kojim bi se sačuvalo Kosovo u sastavu Srbije, sigurno da takvu odluku ne bih doneo. Mi smo sa DS sarađivali sve do samoproglašenja nezavisnosti Kosova i kada su se oni, kao većinski deo Vlade, saglasili sa zemljama EU koje su priznale Kosovo...

... da nije to malo prejaka kvalifikacija?

- A šta znači kada većinski deo Vlade predvođen DS potpiše SSP sa EU u trenutku kada su 19, a onda 22 zemlje Unije priznale Kosovo, a da nisu ni pokušali da pokrenu pitanje Kosova? Pravnici kažu ugovor je saglasnost volja, a SSP je ugovor Srbije sa članicama EU. Ako se saglasite s nekim ko kaže da Kosovo nije vaše, vi ste sami saglasni da Kosovo nije vaše. Ja sam samo predlagao da pre potpisivanje SSP razgovaramo, razgovaramo i razgovaramo sa EU o problemu Kosova.

Bio sam i ostao Evropljanin

Kako ste od istinskog evropejca, nekog ko je najviše naših građana izručio Hagu, došli do pozicije da ste gotovo protiv ulaska Srbije u EU?

- U suštinskom smislu ja sam bio i ostao Evropljanin kad je reč o najdubljim evropskim vrednostima, pre svega kulturi, političkoj i demokratskoj tradiciji. Mada danas u Srbiji ima suviše deklarativnih i dogmatskih evropejaca koji Evropu vide samo u birokratskoj strukturi EU. Ne može se ideja Evrope svesti na briselsku birokratiju, koja je sve više pod lupom kritike širom Evrope.

... I u parama i boljem životu...

- To ste vi dodali. Ali glavni problem sa EU jeste Kosovo. Kada su počeli pregovori o Kosovu, smatrao sam da se ovo pitanje može na odgovarajući način i u interesu svih, čak i Brisela, SAD i NATO rešiti tako da Kosovo ostane u sastavu Srbije. To nije prihvaćeno, već je rečeno da su posle dve godine pregovora mogućnosti iscrpljene, iako slični pregovori traju godinama i još nisu rešeni. Onda je došlo do jednostranog proglašenja i priznanja nezavisnosti. I tada smo apelovali da se ova pitanja raščiste sa EU, tražili smo razgovor sa EU kao što je Brisel oko mnogo sitnijih pitanja pregovarao sa Češkom, Irskom, nekad Španijom, Portugalom. Ni to nije prihvaćeno.

(Pres)