Voja Žanetić: Štrajkački vodič za investitore

 Visokopoštovani strani investitoru,

Generalni preduslovi štrajka

Podsetimo se: na Balkanu nekoliko malih i globalno beznačajnih zemalja već dve decenije čeka da bude primljeno u Evropsku uniju. I to bezuspešno čekanje i ta beznačajnost veoma uspešno su plaćeni: zastarevanjem privrede, padom BDP i životnog standarda, povećanjem nezaposlenosti. Stoga su te i takve zemlje primorane da - i prenosno i bukvalno, a i blago rečeno - skidaju donji veš ne bi li došle do ikakvih investicija i tako makar malo umanjile svoje sve veće zaostajanje za sve daljom EU.

Srbija, koja najbolje zaostaje u savremenoj istoriji, ovaj svoj donji veš sa posebnom žustrinom skida. Što Vi veoma dobro znate. Jer i Vi ste, kao i većina promućurnih investitora u Srbiji, sačekali nekakav zgodni predizborni trenutak i nekoj od vladajućih garnitura ponudili svoju investiciju kao sasvim prigodan predizborni propagandni materijal... Zauzvrat, dobili ste subvenciju, dokazujući tim primerom modernu globalnu ekonomsku okolnost da je novac roba koju možeš da dobiješ samo kada - daš novac. Te eto i načina kako Srbija i njoj slične zemlje u poslednje vreme posluju: pozajmiš pa daš da bi dobio manje, a onda pozajmiš još malo da nadoknadiš razliku. Da je Zenon smišljao ekonomiju po ugledu na Ahila i kornjaču, isto bi ovako izgledala. A i iste bi rezultate imala.

Šta je dovelo do štrajka?

Elem, do štrajka u konkretno Vašoj kompaniji ili fabrici dovelo je čudo, koje nije ni izgledalo da će da se desi. Srbija ima Zakon o radu, na čiju blagost prema radnicima zasada primedbu imaju, da ne veruješ, samo Vaše kolege iz radničke Kine. Nadalje, ovdašnji sindikati imaju manje-više dekorativnu funkciju: više su uspomena na to da je Srbija nekad imala radničku klasu, no što od njih ima neke praktične koristi po ionako malobrojno i malo plaćeno radništvo. I na kraju, rezultati neprekidnih izbora kao da su govorili da je ovde postignut nekakav takođe neprekidni konsenzus o putu ka boljim vremenima, a putem štednje na platama i penzijama. Uslovi, dakle, skoro idealni za Vaš neometani rad.

E, pa, u tim idealnim uslovima Vaši radnici su se pobunili jer je neko iz Vašeg menadžmenta izgleda zaboravio da pogleda koliko se realno smanjila nesmanjena radnička plata. Moguće je da je ulje na vatru dolilo i povećanje posla, koji za te iste a manje pare radnik mora da uradi. Nije dodatno pomoglo ni seljenje državnog nosioca pomenutog konsenzusa iz Nemanjine na Andrićev venac... I eto čuda: dogodio se štrajk, a malo je falilo da se dogodi da ta reč bude izbačena iz rečnika. Da niste investitor u Srbiji, moglo bi se reći da nemate sreće. Ovako, ništa.

I šta sad?

Isto ništa. Zbog svega gore navedenog štrajk nije Vaš problem, sem ukoliko Vam - iz nekih ne daj bože poslovnih razloga - nije baš zapelo da nastavite rad kompanije ili proizvodnju u fabrici. Te ako to nije slučaj, opustite se i pustite da štrajk rešava država, kojoj je i te kako stalo da Vi ne odete u neku drugu zemlju, u tranziciji zaglavljeniju i očajniju, a sa jeftinijom radnom snagom. Pod uslovom, naravno, da takve zemlje uopšte ima - sa investitorima kao što ste Vi i sa državom kao što je ova, taj uslov je sve manje verovatan. Ali o tome nekom drugom prilikom. U ovoj sada prilici, zapalite tompus, sipajte konjak i uživajte u štrajku.

Kao, evidentno, nikada do sada.

(Večernje novosti)