Воја Жанетић: Штрајкачки водич за инвеститоре

 Високопоштовани страни инвеститору,

Генерални предуслови штрајка

Подсетимо се: на Балкану неколико малих и глобално безначајних земаља већ две деценије чека да буде примљено у Европску унију. И то безуспешно чекање и та безначајност веома успешно су плаћени: застаревањем привреде, падом БДП и животног стандарда, повећањем незапослености. Стога су те и такве земље приморане да - и преносно и буквално, а и благо речено - скидају доњи веш не би ли дошле до икаквих инвестиција и тако макар мало умањиле своје све веће заостајање за све даљом ЕУ.

Србија, која најбоље заостаје у савременој историји, овај свој доњи веш са посебном жустрином скида. Што Ви веома добро знате. Јер и Ви сте, као и већина промућурних инвеститора у Србији, сачекали некакав згодни предизборни тренутак и некој од владајућих гарнитура понудили своју инвестицију као сасвим пригодан предизборни пропагандни материјал... Заузврат, добили сте субвенцију, доказујући тим примером модерну глобалну економску околност да је новац роба коју можеш да добијеш само када - даш новац. Те ето и начина како Србија и њој сличне земље у последње време послују: позајмиш па даш да би добио мање, а онда позајмиш још мало да надокнадиш разлику. Да је Зенон смишљао економију по угледу на Ахила и корњачу, исто би овако изгледала. А и исте би резултате имала.

Шта је довело до штрајка?

Елем, до штрајка у конкретно Вашој компанији или фабрици довело је чудо, које није ни изгледало да ће да се деси. Србија има Закон о раду, на чију благост према радницима засада примедбу имају, да не верујеш, само Ваше колеге из радничке Кине. Надаље, овдашњи синдикати имају мање-више декоративну функцију: више су успомена на то да је Србија некад имала радничку класу, но што од њих има неке практичне користи по ионако малобројно и мало плаћено радништво. И на крају, резултати непрекидних избора као да су говорили да је овде постигнут некакав такође непрекидни консензус о путу ка бољим временима, а путем штедње на платама и пензијама. Услови, дакле, скоро идеални за Ваш неометани рад.

Е, па, у тим идеалним условима Ваши радници су се побунили јер је неко из Вашег менаџмента изгледа заборавио да погледа колико се реално смањила несмањена радничка плата. Могуће је да је уље на ватру долило и повећање посла, који за те исте а мање паре радник мора да уради. Није додатно помогло ни сељење државног носиоца поменутог консензуса из Немањине на Андрићев венац... И ето чуда: догодио се штрајк, а мало је фалило да се догоди да та реч буде избачена из речника. Да нисте инвеститор у Србији, могло би се рећи да немате среће. Овако, ништа.

И шта сад?

Исто ништа. Због свега горе наведеног штрајк није Ваш проблем, сем уколико Вам - из неких не дај боже пословних разлога - није баш запело да наставите рад компаније или производњу у фабрици. Те ако то није случај, опустите се и пустите да штрајк решава држава, којој је и те како стало да Ви не одете у неку другу земљу, у транзицији заглављенију и очајнију, а са јефтинијом радном снагом. Под условом, наравно, да такве земље уопште има - са инвеститорима као што сте Ви и са државом као што је ова, тај услов је све мање вероватан. Али о томе неком другом приликом. У овој сада прилици, запалите томпус, сипајте коњак и уживајте у штрајку.

Као, евидентно, никада до сада.

(Вечерње новости)