Воја Жанетић: Дијалог са Дијалогом

 Дијалог са Дијалогом био је кратак и овако је текао:

"И вама."

"Да ли сте, можда, расположени за један мали дијалог? Претпоставка је да Вам неће сметати, а с обзиром на то да сте Ви, јелте, један Дијалог?"

"У принципу ми не смета. А сем тога, не знам ни како да Вас одбијем, ја као Дијалог требало би да сам увек за дијалог. Једино не знам одакле Вам идеја да водимо тај дијалог - ја, Дијалог и Ви, који то нисте."

"Па, ево сад за који дан биће месец дана како сте настали, па ето, да обележимо једним дијалогом тих месец дана Дијалога."

"Тај дијалог има смисла. Али да би се тај дијалог наставио, ваљало би Ви нешто да кажете, пошто мени ништа не пада на памет. А и логички је неодрживо да сам Дијалог започиње дијалог."

"У праву сте. Па ево, у дијалог можемо кренути од једног утиска. А то је да се Ви скоро уопште не водите."

"Одакле Вам то? Па ено у медијима помињу разграничење, кипарски модел, модел две Немачке, чак се помиње и како велике силе не желе да се ја водим..."

"Добро, али то баш и није дијалог, онако како би се он могао замислити. Знате, седну људи заједно па причају..."

"Ма хајте, молим Вас. Па о чему да причају?"

"Па о ономе због чега сте Ви, Дијалог, установљени. О Косову."

"А шта ту па и има да се прича? Било бомбардовање, изашла војска и полиција одатле да би бомбардовање стало. Пре бомбардовања се територија контролисала, а после бомбардовања територију контролишу други. И сад то одвајање територије може да се овери потписом, а може и да се не потпише ништа. Први начин је можда практичан, други начин можда принципијелан. Плус за сваки од начина има нека велика сила да га подржи. И то је то."

"Па добро, није ваљда све тако црно-бело...? Шта ако се потпише, али под неким условима који су прихватљиви за обе стране? Или ако се не потпише, али са јасним објашњењем да се два дела једне државе не могу раздвајати уз војну интервенцију трећих држава, а без обзира на расположење већег дела становништва оног једног дела да тако буде? И плус са образложењем да до тог раздвајања може доћи само мирним преговорима и обостраним договором, па макар се то десило и после самог раздвајања? Што му, и једно и друго и треће што сад наведосмо, малтене дође на исто, а плус ни није нека мудрост..."

"Ма хајте молим Вас, па ко сме то да формулише? И ко ће то да дозволи, са оноликим сепаратистима и интервенцијама по свету? Чак и кад би све то могло, што би се то тако радило, када би у том случају ја, Дијалог, био непотребан."

"Па добро, али онда нам није баш најјасније чему Ви онда, уопште, служите? С једне стране нема баш о чему да се прича, а с друге стране, ако има, нема ко да учествује, нема ко да дозволи, а нема ни потребе...? Мало то збуњује."

"Како чему служим? Па је л' се поделила јавност око реакције академика, а чиме се унео раздор у "круг двојке"? Је л' се посвађала проевропска, с опроштењем, опозиција око тога да ли и ко сме са киме да разговара о промени Устава? А како бисте Ви, случајно или намерно - молићу лепо - тако паметни, боље започели изборну кампања за Београд? И одакле Вам, сад кад сте ме већ изнервирали, право да започнете дијалог са Дијалогом ако током дијалога дођете на то да се питате чему Дијалог служи? Шта бисте Ви хтели? Да ме изнервирате и натерате да држим монолог о томе како је политика озбиљан бизнис о коме Ви немате појма, а кад оптужујете овакав Дијалог за недостатак тог Вашег неког дијалога? Е па неће моћи! Из ових стопа прекидам овај дијалог, па Ви себи нађите неки бољи Дијалог за дијалог! А какав сте дијалог водили, Ви ни за какав Дијалог ни нисте!"

И тако нестаде Дијалог, а усред дијалога.

Што му можда може бити и судбина, коју је овај дијалог само прорекао.

(Вечерње новости)