Владимир Толкач: Ако Русија не изгуби рат у Украјини, то ће бити почетак хаоса на целом европском континенту. Позитивно што је Србија гласала за огромну већину резолуција у УН за подршку Украјини

„Ако Руска Федерација не изгуби овај рат, то ће бити почетак хаоса на целом европском континенту. Врло је вероватно да ће земље НАТО-а постати следеће жртве руске агресије“, истиче у интервјуу за Данас Володимир Толкач, Амбасадор Украјине у Србији, поводом двогодишњице руске агресије на Украјину.

Када је у питању однос Београда и Кијева, Толкач каже да у политичком аспекту између Украјине и Србије још увек не постоји заједничка визија о рату у Украјини, „јер је српска страна више пута истакла да штити националне интересе у односима са Русијом“.

Посебно, додаје Толкач, Србија се није придружила санкцијама против Руске Федерације и није увела сопствене рестриктивне мере.

Обележава се двогодишњица руске агресије на Украјину „пуног обима“. Како видите протекли период?

Са тачке гледишта дипломате, могу да кажем да је у протекле две године Украјина имала и војне и дипломатске успехе, али и одређене неуспехе. Ипак, најважније је да цео цивилизован свет подржава Украјину, која је принуђена да се брани од ничим изазване руске агресије. Огромна већина земаља светске заједнице разуме природу, апсурдност, последице и неопходност пружања помоћи Украјини. Уосталом, овај рат је постао најмасовнији на европском континенту и највећи по обиму употребе савременог наоружања након завршетка Другог светског рата, који у ери глобализације не погађа само Украјину, већ и све учеснике међународних односа.

Са тачке гледиште просечног грађанина Украјине, наравно да ми је тешко због своје отаџбине, коју освајачи желе да униште и одузму јој све, чак и живот, родбину и пријатеље, само зато што сте Украјинац, комуницирате на украјинском језику, подржавате културу својих предака. Руска страна чак и не крије да је њен циљ да уништи Украјину и њен народ као државу, што по свим параметрима потпада под концепт „геноцида“. А раније изјављени и несхватљиви циљеви чак ни за саме Русе нису имали смисла од почетка свеобухватне агресије. То је био само изговор. Дакле Украјинци неће прекинути борбу, јер је за нас ово рат за опстанак као народа.

Када говоримо о Западу и помоћи Украјини, како бисте оценили тај однос? Пружају ли земље савезнице довољно помоћи земљи „која брани Европу“ како често кажу?

Могу рећи да се свако успоравање или прекид војне подршке Украјини, нажалост, мери животима наших бранилаца. Наш став је такав да највећу вредност имају животи наших патриота. Срце се стеже када погледате гробове широм Украјине. За разлику од Руса, ми не идемо у тзв. „месне јурише“, засипајући непријатеља телима наших бранилаца. Упркос свему, украјински народ и украјинске оружане снаге неће престати да се боре за своју слободу и независност. Надамо се да ће питање политичке природе, пре свега у САД, бити решено што је пре могуће и да ће бити потпуно обновљена испорука војне помоћи. Свесни смо свих ризика. Украјина се такође ослања и на сопствене снаге. Постепено повећавамо обим производње наменске индустрије. Пре свега, то се тиче борбених дронова, ракета дугог домета, оклопних возила и артиљеријских граната. Ако Руска Федерација не изгуби овај рат, то ће бити почетак хаоса на целом европском континенту. Врло је вероватно да ће земље НАТО-а постати следеће жртве руске агресије.

Према Вашем мишљењу, може ли ова 2024. година означити крај руске агресије на Украјину?

Данас вам нико не може рећи када ће се рат завршити и наступити мир. То зависи од многих фактора. Међутим, могу рећи да ће активирање, благовремено и потпуно снабдевање Украјине свим потребним савременим наоружањем које су најавили наши западни партнери убрзати долазак мира и подстаћи почетак развоја новог концепта европске, а можда и глобалне, безбедносне архитектуре. Међутим, да бисмо постигли одржив мир, потребно је да развијемо нове принципе сарадње и заштите основних принципа међународног права. Управо због тога је председник Украјине Володимир Зеленски предложио „Формулу мира“ израђену на основи Повеље УН и одржавање Глобалног самита мира. Морамо развити темеље будућег стабилног и мирног суживота, када делује сила закона, а не право јачег. Тада се могу позвати актуелни злочинци и криминалци за сто. Тада ће доћи време да се разговара о њиховим претензијама и анализирају њихова кршења права и злочини.

Да ли сте задовољни позицијом коју је Србија заузела према руској агресији, и њеном односу према Украјини?

У политичком смислу обе земље настављају да траже додирне тачке у практичној сарадњи, где су присутна и позитивна и негативна искуства. То је постало посебно евидентно након почетка свеобухватне руске агресије на Украјину. Позитивно се примећује да српска страна, након почетка свеобухватне руске агресије гласа за огромну већину резолуција УН за подршку Украјини. Нажалост, у политичком аспекту између Украјине и Србије још увек не постоји заједничка визија о рату у Украјини, јер је српска страна више пута истакла да штити националне интересе у односима са Руском Федерацијом. Посебно, Србија се није придружила санкцијама против Руске Федерације и није увела сопствене рестриктивне мере. Такође, примећујемо и одсуство напретка у укидању регистрације и затварању на територији Србије представништава нејасних руских организација попут „Друге Украјине“ и тзв. „ДНР“ који имају све особине антиукрајинског деловања. То се не може назвати пријатељским односом према Украјини.

Истовремено, 2023. године српска страна је наставила да пружа хуманитарну помоћ Украјини на нивоу владе. Конкретно, уз помоћ ЕУ у Србију су послати неопходни генератори и резервни делови за обнову украјинског енергетског система. После еколошке катастрофе коју су руске трупе изазвале дизањем у ваздух бране Каховске хидоелектране, додељено је и послато неколико камиона са дуготрајним прехрамбеним производима, водом за пиће, лековима, топлим ћебадима итд. Искористио бих прилику да се захвалим руководству Србије на пруженој помоћи.

Састанци председника две земље на маргинама прошлогодишњих европских самита, политички сигнали, све је то добро. Међутим, није потребна само декларисана подршка, већ и примена ове подршке у пракси у контексту руске агресије. Конкретно, Украјина се може подржати и ако се придружите већ поменутој иницијативи председника Украјине „Формули мира“.

Мислим да би после скоро две године херојске борбе украјинског народа против руских освајача већ требало да одлучите на чијој сте страни. Тренутно се позиција неутралности у свету и украјинском друштву доживљава као „тиха“ подршка руској агресији и геноциду у Украјини.

Истовремено, позитивна је сарадња у оквиру иницијативе „Прве даме и господа“ супруге председника Украјине Олене Зеленске. Успостављена је сарадња и активан дијалог прве даме Украјине и супруге председника Србије Тамаре Вучић који омогућава решавање питања хуманитарне природе из угла „меке дипломатије“.

(Данас)