петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владимир Путин: Посета Србији била је успешна
Хроника

Владимир Путин: Посета Србији била је успешна

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 23. март 2011.

Премијер Русије Владимир Путин оценио је данас да је његова посета Србији успешна и поручио да две државе и у будућности треба да развијају економске и трговинске односе јер међу њима постоји вековна сарадња. "Неопходно је ширити контакт између парламената и свих парламентарних странака и у Русији и у Србији да би се успоставили конкретни механизми и формулисале заједничке позиције у раду на еврпском путу и другим питањима", рекао је Путин на састанку с председницом Скупштине Србије Славицом-Ђукић-Дејановић и шефовима посланичких група. Он је односе Србије и Русије окарактерисао као блиске и додао да не зна странку у руској Државној думи која не дели тај став.

Процес евроинтеграција неће негативно утицати са сарадњу две земље

Премијер Русије Владимир Путин изјавио је да тежња Србије да постане чланица ЕУ није забрањавајућа за Русију и додао да је апсолутно могуће да тај процес иде паралелно са сарадњом Београда и Москве. Он је додао да да процес европских интеграција Србије неће
негативно утицати на сарадњу две земље у области енергетике. "Пажљво ћемо пратии и заједно радити да европска интеграција не би изазвала штету по руско-српске односе", рекао је Путин.

Он је нагласио да постоји велика заинтересованост руских компанија за улагање у Србију, посебно у области енергетике, туризма и области високе технологије. Путин је навео да Србија има своје место у гасном пројекту Јужни ток, за који је рекао да полако прераста у европски.

Путин је поручио да ће "руске компаније пружити помоћ у реконструкцији железничке пруге у Србији". Он је подсетио и да је робна размена између Србије и Русије 2010. године износила 1,45 милијарди долара.

Говорећи о руским инвестицијама у Србији, он је подсетио да је Лукоил само прошле године уплатио 161 милион долара у српски буџет, а да Гаспром ове године планира улагања од 500 милиона долара. Путин је додао да се у оквиру сарадње у високој технологији разматра изградња центра за производњу радиоактивних изотопа који би се користили за медицинске сврхе.

Руски премијер истакао је и значај сарадње у области туризма, навевши да Русија може да искористи искуство Србије у изградњи туристичких објеката за Олимпијске игре у Сочију 2014. године и Светско првенство у фудбалу 2018. године.

Тадић и Путин казали су да је данас договорено да преосталих 800 милиона долара руског кредита Србији буде реализовано фазно у наредном периоду кроз руске инвестиције, али да је важно да за то буду створени неопходни услови.

Нема руске странке која није пријатељ Србије


Премијер Русије изјавио је, у сусрету са председницом Скупштине Славицом Ђукић Дејановић и шефовима посланичких група, да у Русији нема ниједне политичке странке која није пријатељ Србије. Путин је истакао да између Руса и Срба вековима постоје блиски односи и да о томе постоји национални консензус у Русији. Обраћајући се шефовима посланичких група у српском парламенту, он је казао да у Русији све политичке странке имају овакав однос према Србији и да не зна ниједну странку која нема "топле" односе према нашој земји. Руски премијер је рекао да се његова посета Србији одвија успешно, истакавши да су у последњих неколико година унапређене трговинске и економске везе, као и политичка сарадња између Москве и Београда. Путин је указао на значај парламентарне сарадње Србије и Русије, рекавши да треба проширити сарадњу између посланичких група и различитих парламемнтарних тела да би се формулисале заједничке позиције на међународном нивоу. Он је рекао и да за тај процес постоји подршка на политичком нивоу у Русији.

Москва ће остати највећи савезник Београда

Руски премијер истакао је да ће Москва остати највећи савезник Београда и да је за Русију прихватљиво "све што је у интересу Србије". "Ако је у корист Србије, полазимо од тога да то одговара и интересима Руске Федерације", одговорио је Путин на питање новинарке Макфакса како се осећа као почасни грађанин Косова. "Разумем политичку позадину тиог питања. Ако нешто иде на корист Србије то одговара интересима Руске федерације", рекао је Путин.

Премијер Русије подржао је такође и дијалог Београда и Приштине и обећао руску подршку Србији за успешан завршетак тог процеса. "Подржаћемо тај процес и даћемо све од себе да српско руководство успешно заврши тај процес", рекао је Путин на конференцији за новинаре након разговора са председником Србије Борисом Тадићем и премијером Мирком Цветковићем. Поводом почетка дијалога Београда и Приштине, Путин је казао да је "суверени избор самог српског народа како да води послове унутар земље". "Сваки разговор је бољи него сукоб. Зато то поздрављамо", казао је руски премијер. Путин је истакао да је Русија "била и да ће остати савезник Србије" по питању Косова и да Москва у том ставу полази од Резолуције 1244 УН.

Заштити цивиле у Либији

Премијер Русије и председник Србије изнели су готово идентична становишта о ситуацији у Либији, изразивши забринутост због страдања цивила. Путин и Тадић су се, на конференцији за новинаре у Палати Србија, заложили за заштиту цивилног становништва и одбили да пореде ситуацију у Либији са НАТО бомбардовањем Југославије 1999. "Не мислим да треба да стављамо у исту раван Србију и Либију, али ме брине лакоћа којом се прибегава сили у решавању међународних проблема", казао је Путин, одговарајући на питање да ли је у светлу догађаја у Либији међународна заједница извукла неке поуке из бомбардовања Србије 1999.

По Путиновим речима, у Либији је "у току грађански рат". "Појавили су се предлози да се затвори небо како би се заштитили цивили. Таква одлука је веома сложена, јер сад видимо да се врше удари по читавој територији - што доноси нове жртве и то не може да не изазива узнемиреност", истакао је руски премијер.

Тадић је такође изразио забринутост због страдања цивилног становништва и осврнуо се на случај Србије. "Ми смо имали трагично искуство, у освит тог дана (годишњице бомбардовања) нема грађанина који нема болна сећања, али се слажем са премијером и не бих правио поређење између Србије и Либије", додао је Тадић. Он је казао да би требало "заштитити цивилно становништво и што пре успоставити мир и владавину права" и истакао да "Србија подржава сваку одлуку која води ка томе".

Борис Тадић: Имамо највиши степем мођусобне сагласности

Председник Србије Борис Тадић изјавио је данас, после  разговора са премијером Руске Федерације Владимиром  Путином, да две државе имају највиши степен сагласности у свим доменима међународне политике и заједнички интерес  да у будућности развијају билатералну сарадњу у свим доменима.

Тадић је, на заједничкој конференцији за новинаре са руским премијером, истакао да су  Србија и Русија у неким областима подигле ниво сарадње на изузетан ниво, што је од  обостране користи, али да имају и могућност отварања нових персепектива сарадње у свим  областима, укључујући и безбедносну сарадњу. "Разговарали смо о глобалним темама, регионалним темама и о билатералним односима Србије и Русије, о блиским везама у домену културе и језика, везама два народа које трају  вековима и које ће сасвим сигуртно постојати и у будућности", рекао је Тадић.

Председник Тадић је истакао да је најважнији закључак данашњег састанка то што је  констатовано да нема граница у економској сарадњи Србије и Русије. Тадић је премијеру Путину захвалио због подршке коју је Русија давала Србији по питању  Косова и Метохије, због чињенице да је Србија укључена у руске глобалне енергетске  планове, и што је Русија кредитом од 200 милиона долара помогла Србији у јеку економске кризе. "Доворили смо фазну реализацију руског кредита од 800 милиона по пројектима, доминантно у домену железнице и ићи ћемо пројекат по пројекат. Разговарали смо о могућим инвестицијама у енергетски сектор и ремонт наших енергана, и о неколико нових потенцијалних пројеката у области производње електричне енергије где би руски инвеститори самостално наступали", рекао је Тадић.

Према његовим речима, две државе имају велику могућност сарадње у домену пољопривреде, и Србија је веома заинтересована за пласман пољопривредних производа на руском тржишту. Посебан интерес председник Тадић је, испред српских инвеститора, изразио за учешће српске грађевинске индустрије у инфраструктурним пројектима у Русији, пре свега у изградњи објеката за Олимпијске игре и Светско првенство у фудбалу.

Када је реч о, за Србију стратешки важном, пројекту гасовода Јужни ток, Тадић је нагласио да је од руске стране добио уверавања да ће тај пројекат бити реализован у наредним годинама. У области енергетике за Србију је, према његовим речима, значајно и руско-српско партнерство у НИС-у, најављене инвестиције у Рафинерију у Панчеву, као и перспективе за наступ НИС-а на трећим тржиштима.

Захваливши се премијеру Путину због улоге коју је Москва у прошлости имала у дипломатској борби Србије за Косово и Метохију, председник Тадић је рекао да очекује наставак подршке Русије по том питању, али и по питању међународне истраге трговине органима на Косову. Тадић је, наиме, најавио да ће Србија тражити од Русије да пред Саветом безбедности УН подржи иницијативу да истрагу поводом навода извештаја Дика Мартија спроведе независни међународни орган. Када је реч о стратешком опредељењу Србије за чланство у ЕУ, Тадић је још једном нагласио да та спољнополитичка оријентација ни на који начин не доводи у питање традиционално добре односе са Русијом. "ЕУ је наше стратешко опредељење, али истовремено Србија има и стратешки интерес везано за сарадњу са Русијом у свим доменима. Не видим могућност да ЕУ реши своје енергетске потребе без сарадње са Русијом и сигуран сам да ће и Србија бити део тог аранжмана", казао је Тадић. Председник Србије је истакао и значај сарадње у области културе, и изразио уверење да националне друштвене институције двеју земаља могу дати свој допринос унапређењу сарадње.

(Бета, Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер