петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владимир Путин: Нови пословни аранжмани с Кином вредни 5,5 милијарди долара
Хроника

Владимир Путин: Нови пословни аранжмани с Кином вредни 5,5 милијарди долара

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 12. октобар 2009.

ПЕКИНГ – Руски премијер Владимир Путин долази у дводневну посету Кини, током које ће, како је најављено у Москви, присуствовати потписивању низа нових пословних аранжмана између две земље, у укупној вредности 5,5 милијарди долара.

У Пекингу би требало да се потпишу 34 споразума о проширењу руско-кинеске економске сарадње, пренела је агенција Ројтерс.

Нови аранжмани Москве и Пекинга обухватају, између осталог, споразум о кредиту између Развојне банке Кине и руске „Вњешторгбанке”, као и заједничке пројекте у транспорту, инфраструктури, грађевинарству и рударству.

Кинеска национална компанија за грађевинарство и Инвестициона холдинг компанија ЦНБМ потписаће споразум о сарадњи са руским произвођачем цемента - компанијом „Еуроцемент”.

Најављен је и уговор вредан 200 милиона долара између руске „Систем групе”, Банке Кине и кинеског произвођача опреме за телефонију, корпорације ЗТЕ.

Пекиншка гласила јављају да ће током Путиновог боравка две стране потписати и споразум на основу кога ће кинеске компаније учествовати у изградњи руских брзих пруга.

Вредност руско-кинеске трговине лани је увећана 38,6 одсто, на рекордних 55,9 милијарди долара, али је током осам овогодишњих месеци опала 36,2 процента - на 24 милијарде.

Кина је Русији други економски партнер, после Европске уније, а две стране очекују да вредност међусобне трговине идуће године подигну на 60 до 80 милијарди долара.

Кина и Русија су, заједно са Бразилом и Индијом, чланице БРИК групације земаља са привредама у наглом успону која има све већу економску моћ, а према дугорочним прогнозама те четири земље требало би током наредне две деценије, заједно са САД и Јапаном, да чине окосницу глобалне привреде.

Кина је, како оцењује Ројтерс, „гладна руских сировина” и у априлу је одобрила зајам вредан десет милијарди долара руском гасном монополу „Трансњефт”, као и кредит од 15 милијарди долара државној нафтној компанији „Росњефт”, у замену за 300 милиона тона руске нафте која ће бити транспортована кроз међународни нафтовод у наредних 20 година.

Руски гасни гигант „Гаспром” раније је ставио до знања да жели да испоручује значајне количине гаса кинеским купцима. Компанија је још пре три године најавила изградњу два велика гасовода према Кини, али је реализација тог пројекта одложена због несагласности Москве и Пекинга око цене гаса.

Према средњерочном плану развоја економских односа, Русија и Кина би 2012. године требало да обаве међусобну робну размену у вредности од најмање 120 милијарди долара, али ће тај циљ, како оцењују неки руски економисти, бити тешко достижан уколико се осетнији опоравак од текуће глобалне економске кризе не догоди током наредне две године.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер