петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владимир Глигоров: Криза у Италији ће негативно утицати на Србију
Хроника

Владимир Глигоров: Криза у Италији ће негативно утицати на Србију

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 14. јул 2011.

Сарадник Бечког института за међународне економске студије Владимир Глигоров оценио је да ће се криза у Италији негативно одразити на привреду Србије.

"Италија ће мање увозити, ако заиста крене у програм штедње. Потом, биће смањене могућности италијанских инвестиција у иностранство, јер се погоршава кредитна ситуација како у Италији, тако и за италијанске компаније. Треће, италијанске банке које раде у Србији ће имати смањене могућности кредитирања ако њихове централе морају да смањују своје активности", рекао је он агенцији Бета.

Он је изразио бојазан да би ако италијанска криза буде део шире или још дубље кризе у Грчкој и у евро зони уопште, последице биле још далекосежније.

Италија је најзначајнији спољнотровински партнер Србије а робна размена је у првих пет месеци 2011. године већа за 25 одсто у односу на исти период лани. У Србији раде четири италијанске банке и више од 200 компанија, а међу највећима су "Фијат", "Бенетон" и "Помпеа".

Италија је као земља шеста по улагањима у Србији, а њихове компаније су за девет година инвестирале скоро милијарду долара.

Говорећи о осилацијама курса динара, Глигоров је рекао да краткорочне осцилације нису некарактеристичне за курс динара, тако да није лако у сваком часу идентификовати разлоге због чега динар варира и зашто баш слаби или јача.

"У овом случају је вероватно и повећана тражња за еврима, јер је динар нестабилан, а вероватно се и смањује понуда евра зато што се он мења за неки безбеднији новац. То, међутим, не значи да динар не би и иначе требало да депресира посебно због најава из централне банке да се очекује знатније успоравање инфлације из чега би се могло закључити да ће се ићи на даље смањивање референтне каматне стопе", рекао је он поводом наглог слабљења динара последња два дана.

Народна банка Србије је оценила да је слабљење динара у претходна два дана последица повећане неизвесности због економских проблема у неколико земаља еврозоне, што је утицало на све валуте у региону.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер