Vladimir Cvijan: Od 1000 neizabranih sudija u SNS se učlanilo oko 650

Od preko 1.000 sudija koje nisu prošle reizbor, u Srpsku naprednu stranku se učlanilo oko 650, izjavio je danas funkcioner te stranke Vladimir Cvijan, predstavljajući četiri nova člana naprednjaka iz redova neizabranih sudija"

Cvijan je na konferenciji za novinare istakao da preko 1.000 sudija nije prošlo reizbor, a da su većina onih koje jesu "članovi DS ili su morali da se učlane u DS kako bi bili izabrani".

"Mi na ove ljude (neizabrane sudije) računamo zato što su stručni, zato što imaju mnogo iskustva i zato što sama činjenica da se nisu svideli Bošku Ristiću, Nati Mesarović i Snežani Malović znači da su jako dobri ljudi", rekao je Cvijan.

On je kazao da je stanje u pravosuđu danas "sto puta gore nego u Miloševićevo vreme, jer su samo Malović, Ristić i Mesarović eliminisali preko 1.000 ljudi".

Cvijan je, na pitanje novinara o dokazima o kojima je pre nekoliko meseci govorio u javnosti, a koji su se odnosili na nezakonitosti u procesu reizbora sudija, odgovorio da ih je, zajedno sa snimkom razgovora sa Mesarovićevom, predao nadležnim organima, ali da ga još uvek niko nije zvao oko toga i da se povodom toga "ništa ne dešava".

Novi članovi - nekadašnji predsednici Opštinskog suda u Lebanu i Okružnog suda u Leskovcu Svetomir Cvetković i Jovica Ilić, nekadašnji sudija u Leskovcu Nikola Pešić i bivši zamenik predsednika Okružnog suda u Valjevu Mitar Đenešić su izjavili da im nije jasno zašto nisu prošli reizbor, ali da pretpostavljaju da je zato što nisu "bili po volji" vrhu pravosuđa u Srbiji i što nisu hteli da "igraju po njihovim pravilima".

U SNS su se, prema rečima Pešića, angažovali zato što su ubeđeni da je to jedina politička snaga koja će se boriti za "ponovnu izgradnju razorenih institucija" i za "ponovno vraćanje dostojanstva ovoj državi".

"Najmanje mi je problem što nisam izabran. Meni je muka od toga kada vidim kakvi mediokriteti su izabrani i ko vodi sudstvo", rekao je Pešić.

On je kao razlog za svoj neizbor naveo to što nije hteo da "posluša gradonačelnika Leskovca i čelnika DS u tom gradu, koji mu je poručio da neće biti izabran zato što ne želi da sarađuje u izbornom sporu o četiri mandata u lokalnoj skupštini".

Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović nije želela da komentariše tvrdnje SNS-a. „Ne bavim se politikom i ne želim da komentarišem takve političke izjave” rekla je Mesarović za Tanjug.

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je juče da je sigurna da nisu tačne tvrdnje Srpske napredne stranke da je oko 650 neizabranih sudija pristupilo toj stranci, ali da to, ukoliko je tačno, dokazuje da je reforma pravosuđa bila neophodna. „Iako sam gotovo sigurna da nije tačno da je 650 neizabranih sudija pristupilo SNS-u, takav podatak dovoljno govori o njihovim profesionalnim kvalitetima i ukoliko je validan, predstavlja dodatni argument da je reforma pravosuđa bila neophodna”, rekla je Malović za Tanjug. „Bilo bi zanimljivo videti koliki je broj neizabranih sudija, za koje SNS tvrdi da su im pristupili, podneo žalbu Ustavnom sudu sa namerom da ponovo budu izabrani za sudije i ukoliko bi njihove žalbe bile usvojene kako bi obavljali sudijsku funkciju, kada je protivustavno da sudija bude član političke stranke, čime se otvara pitanje njihovih pravih motiva”, podvukla je Malović.

Boljević: Zaprepašćena sam

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je da su neizabrane sudije napravile „pogrešan potez”, ukoliko je tačno da je većina pristupila Srpskoj naprednoj stranci. „Ne verujem da je više od polovine sudija koji nisu reizabrani prešlo u Srpsku naprednu stranku. Zaprepašćena sam tim podatkom i zaista ne verujem. Sudijama je zabranjeno da se bave političkom aktivnošću”, rekla je Boljević za Tanjug naglašavajući da ona i neizabrane sudije smatra sudijama.

Boljević je kazala da bi njihovo pristupanje opozicionom SNS-u „moglo biti argument” da oni ne budu vraćeni na posao, mada, kako je kazala, sumnja da bi oni uopšte ponovo bili izabrani. Navela je da bi eventualni motivi za političko angažovanje u SNS-u mogli da budu nemoć i revoltiranost zbog onoga što im se desilo „u decembarskom udaru protiv pravosuđa, o čemu i Evropska komisija i sve druge međunarodne institucije i organizacije govore”. Drugi motiv bi, prema njenim rečima, mogao da bude to što su se uverili da „državne institucije ne funkcionišu i da one koje bi o tome trebalo da vode najviše računa, a to su Ustavni sud, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, postupaju pod strašnim političkim uticajem”.

(Agencije)