Владимир Цвијан: Од 1000 неизабраних судија у СНС се учланило око 650

Од преко 1.000 судија које нису прошле реизбор, у Српску напредну странку се учланило око 650, изјавио је данас функционер те странке Владимир Цвијан, представљајући четири нова члана напредњака из редова неизабраних судија"

Цвијан је на конференцији за новинаре истакао да преко 1.000 судија није прошло реизбор, а да су већина оних које јесу "чланови ДС или су морали да се учлане у ДС како би били изабрани".

"Ми на ове људе (неизабране судије) рачунамо зато што су стручни, зато што имају много искуства и зато што сама чињеница да се нису свидели Бошку Ристићу, Нати Месаровић и Снежани Маловић значи да су јако добри људи", рекао је Цвијан.

Он је казао да је стање у правосуђу данас "сто пута горе него у Милошевићево време, јер су само Маловић, Ристић и Месаровић елиминисали преко 1.000 људи".

Цвијан је, на питање новинара о доказима о којима је пре неколико месеци говорио у јавности, а који су се односили на незаконитости у процесу реизбора судија, одговорио да их је, заједно са снимком разговора са Месаровићевом, предао надлежним органима, али да га још увек нико није звао око тога и да се поводом тога "ништа не дешава".

Нови чланови - некадашњи председници Општинског суда у Лебану и Окружног суда у Лесковцу Светомир Цветковић и Јовица Илић, некадашњи судија у Лесковцу Никола Пешић и бивши заменик председника Окружног суда у Ваљеву Митар Ђенешић су изјавили да им није јасно зашто нису прошли реизбор, али да претпостављају да је зато што нису "били по вољи" врху правосуђа у Србији и што нису хтели да "играју по њиховим правилима".

У СНС су се, према речима Пешића, ангажовали зато што су убеђени да је то једина политичка снага која ће се борити за "поновну изградњу разорених институција" и за "поновно враћање достојанства овој држави".

"Најмање ми је проблем што нисам изабран. Мени је мука од тога када видим какви медиокритети су изабрани и ко води судство", рекао је Пешић.

Он је као разлог за свој неизбор навео то што није хтео да "послуша градоначелника Лесковца и челника ДС у том граду, који му је поручио да неће бити изабран зато што не жели да сарађује у изборном спору о четири мандата у локалној скупштини".

Председница Високог савета судства Ната Месаровић није желела да коментарише тврдње СНС-а. „Не бавим се политиком и не желим да коментаришем такве политичке изјаве” рекла је Месаровић за Тањуг.

Министарка правде Снежана Маловић изјавила је јуче да је сигурна да нису тачне тврдње Српске напредне странке да је око 650 неизабраних судија приступило тој странци, али да то, уколико је тачно, доказује да је реформа правосуђа била неопходна. „Иако сам готово сигурна да није тачно да је 650 неизабраних судија приступило СНС-у, такав податак довољно говори о њиховим професионалним квалитетима и уколико је валидан, представља додатни аргумент да је реформа правосуђа била неопходна”, рекла је Маловић за Тањуг. „Било би занимљиво видети колики је број неизабраних судија, за које СНС тврди да су им приступили, поднео жалбу Уставном суду са намером да поново буду изабрани за судије и уколико би њихове жалбе биле усвојене како би обављали судијску функцију, када је противуставно да судија буде члан политичке странке, чиме се отвара питање њихових правих мотива”, подвукла је Маловић.

Бољевић: Запрепашћена сам

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић рекла је да су неизабране судије направиле „погрешан потез”, уколико је тачно да је већина приступила Српској напредној странци. „Не верујем да је више од половине судија који нису реизабрани прешло у Српску напредну странку. Запрепашћена сам тим податком и заиста не верујем. Судијама је забрањено да се баве политичком активношћу”, рекла је Бољевић за Тањуг наглашавајући да она и неизабране судије сматра судијама.

Бољевић је казала да би њихово приступање опозиционом СНС-у „могло бити аргумент” да они не буду враћени на посао, мада, како је казала, сумња да би они уопште поново били изабрани. Навела је да би евентуални мотиви за политичко ангажовање у СНС-у могли да буду немоћ и револтираност због онога што им се десило „у децембарском удару против правосуђа, о чему и Европска комисија и све друге међународне институције и организације говоре”. Други мотив би, према њеним речима, могао да буде то што су се уверили да „државне институције не функционишу и да оне које би о томе требало да воде највише рачуна, а то су Уставни суд, Високи савет судства и Државно веће тужилаца, поступају под страшним политичким утицајем”.

(Агенције)