Vladimir Ajzenhamer: Pažnja Turske je ponovo usmerena na Balkan

 Posle godina bavljenja sirijskim konfliktom, kompleksnom situacijom u Iraku i sopstvenom nacionalnom bezbednošću, pažnja Turske ponovo je usmerena na Balkan.

Tursko državno rukovodstvo uči na svojim greškama i nastoji da napravi otklon od pređašnje politike uplitanja u unutrašnje poslove balkanskih država, rekao je za agenciju Beta Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu komentarišući stavove specijalnog savetnika predsednika Turske Ibrahima Kalina o politici prema Balkanu, objavljene u u autorskom tekstu za Dejli Sabah.

"Takva politika je u velikoj meri doprinela padu turskog uticaja na Zapadnom Balkanu u nekoliko proteklih godina, naročito neuspehu tzv. trilaterale koja je trebalo da politički približi Sarajevo, Beograd i Ankaru. Ovaj format saradnje izgubio je svoj zamajac upravo usled turskog 'preporučivanja' za ulogu posrednika u pokušaju izmirivanja zavađenih islamskih zajednica u Srbiji 2011. i Erdoganovih neodmerenih izjava o 'turskom' Kosovu izgovorenih u Prizrenu dve godine kasnije", naveo je on.

Ajzenhamer kaže da je "važan otklon" od ovakve politike načinio lično Erdogan kada je prošle godine, u pratnji predsednika Aleksandra Vučića, posetio Novi Pazar.

"Tada je, obraćajući se okupljenim građanima Pazara, mahom Bošnjacima, jasno apostrofirao važnost Beograda za stabilnost i prosperitet Sandžaka. Drugim rečima, Ankara sad pokušava da sebe predstavi prvenstveno kao ekonomskog partnera čiji će regionalni projekti i ulaganja ojačati perspektive za mirnu koegzistenciju balkanskih naroda, pre svih Srba, Bošnjaka i Albanaca", naveo je on.

Ajzenhmer je ocenop da Kalinov tekst u sebi sadrži i određene kontradiktornosti. "Uprkos stavu da rešavanja balkanskih problema treba prepustiti balkanskim narodima, autor insistira na tome da turski napori da Kosovo postane međunarodno priznata država, pomažu mirovne napore u regionu. U pitanju su dva oprečna stava, koja jedan drugi potiru", rekao je on.

Ajzenhamer smatra da je "već opšte mesto" da je Balkan jedan od regiona koje zvanična Ankara posmatra kao svoju sferu uticaja, ali primećuje da su "od početka Arapskog proleća, turbulentna dešavanja u njenom najneposrednijem okruženju, navela turske političke elite da se fokusiraju prevashodno na bliskoistočna previranja".

"Posle nekoliko iscrpljujućih godina bavljenja sirijskim konfliktom, kompleksnom situacijom u Iraku i sopstvenom nacionalnom bezbednošću (pre svega, neutralisanjem terorističkih pretnji sa 'kurdskim' ili ISIL-ovim predznakom), pažnja ove države ponovo je usmerena na Balkan", dodao je on.

"Intenziviranje saradnje Beograd-Ankara, najava izgradnje autoputa Beograd-Sarajevo, odabir sarajevske Zetre za Erdoganov grandiozni 'evropski' predizborni miting, neskrivena podrška turskog predsednika Izetbegovićevoj SDA pred predstojeće izbore u BiH - sve to ukazuju da Kalinov tekst ne čine prazne reči. Reč je o svojevrsnoj proklamaciji turskog povratka na Balkan", kaže Ajzenhamer.

Na pitanje kao se uklapaju interesi EU, SAD i Rusije sa interesima Turske na Balkanu, odgovorio je da je Balkan "geopolitičko čvorište, raskrsnica na kojoj se tradicionalno ukrštaju interesi zapadnih sila, Rusije i Turske".

"Tako je bilo u doba Dizraelija i Bizmarka, tako je i danas u vreme Putina, Trampa i Erdogana. Interesi velikih i regionalnih sila bili su i ostali glavna determinanta koja određuje sva druga politička dešavanja na ovim prostorima", dodao je on.

"Ti interesi se nekada međusobno poklapaju, nekada su međusobno sukobljeni. Tokom 90-ih godina, primera radi, rat u BiH je bio zajednički imenitelj koji je približio stavove Turske i stavove zapadnih država. Slično je bilo u tokom prve decenije ovog veka, kada su SAD smatrale da Turskoj treba dopustiti veći uticaj na Balkanu, jer ona, kao nosilac 'mekog' hanefijskog islama, može poslužiti kao instrument za suzbijanje radikalnih islamističkih pokreta u BiH, Albaniji i na Kosovu", naveo je on.

"Danas je situacija bitno izmenjena. U svom odmeravanju snaga sa Briselom Ankara nastoji da područje Zapadnog Balkana što više uvuče u svoju sferu uticaja. Erdoganov cilj je oslabiti zaleđe EU, i sa njenih oboda pojačati pritisak na Brisel. Upravo je to ono što se dogodilo na nedavnom Erdoganovom mitingu u sarajevskoj Zetri. Erdoganov poziv 'evropskim' Turcima da uzimaju dvojna državljanstva, i da uzmu aktivno učešće u političkom životu Nemačke, Francuske, Austrije i drugih zapadnoevropskih država, lansiran je na ovom mitingu kao projektil koji cilja EU", rekao je Ajzenhmer.

Turski predsednik, prema njegovim rečima, sada pokušava da kazni Brisel zbog izrazito antiturske politike vođene u proteklih nekoliko godina, i Zapadni Balkan je instrument takve "osvetničke" politike, pa Ankara i Moskva na ovim prostorima sada imaju istovetan geopolitički cilj - slabljenje EU i umanjenje uticaja Brisela i Vašingtona na prostoru Balkana. Ajzenhamer smatra da u izjavi Kalina da ljudi u Turskoj "ne osećaju kao udaljena mesta" Sarajevo, Mostar, Prištinu, Skoplje I Novi Pazar nema ničeg spornog, "pre svega zato što je dijaspora sa naših prostora u Turskoj veoma brojna, i što ti ljudi nostalgično neguju uspomenu na gradove i sela iz kojih su potekli. Ti ljudi takođe glasaju na turskim izborima, te ovu izjavu treba posmatrati i u kontekstu izborne kampanje i udvaranja biračkom telu".

Komentarišući Kalinovu ocenu da je "Balkan ušao u islamski svet" on je rekao da se taj tekst "najslikovitije može opisati parafrazirajući srpski prevod čuvenog Remarkovog naslova - na Istoku ništa novo".

"Naime, autorski tekst koji je Erdoganov specijalni savetnik objavio u listu Dejli Sabah u svojoj suštini nije ništa drugo do parafraza spoljnopolitičkog 'učenja' njegovog prethodnika - nekadašnjeg Erdoganovog savetnika, potom ministra spoljnih poslova i premijera 'kratkog veka' - Ahmeta Davutoglua", rekao je on.

"Viđenje Balkana kao dela islamskog sveta, i insistiranje na osmanskom nasleđu kao kohezivnom faktoru koji treba iskoristiti kao kamen temeljac za izgradnju održivog mira i prosperiteta na prostoru Balkana, takođe je već često rabljena spoljnopolitička mantra Ankare. Ova, jednostrano idealizovana slika osmanske vladavine na prostoru Balkanskog poluostrva, već duže vreme je popularna među islamistički i nacionalitički orijentisanim turskim intelektualcima, a svoje najpotpunije akademsko i doktrinarno ubličenje doživela je u Davutogluovom kapitalnom geopolitičkom delu 'Strategijska dubina'", rekao je Ajzenhamer.

"Danas, devet godina nakon što je Davutoglu, u svom govoru na otvaranju skupa 'Osmansko nasleđe i muslimanske zajednice Balkana' u Sarajevu, predstavio ovdašnjoj javnosti svoju viziju o vraćanju osmanskog sjaja Balkanu, Kalin u Dejli Sabahu iznova prezentuje, istina pomalo ušminkanu i doteranu, istovetnu ideju o potrebi da se 'Pax osmanica' obnovi na ovim prostorima", dodao je on. Komengtarišući izjavu turskog ministra inostrnih poslova Mevluta Čavušoglua da je Erdiogan "jedina nada za Ummah" (Uma, termin koji označava zajendicu svih muslimana sveta), Ajzenhamer je rekao da takve izjave nisu novost i da "od dolaska AKP na vlast, Republika Turska nastoji da se nametne kao lider muslimanskog sveta. Ta ambicija je kasnije dopunjena kultom ličnosti izgrađenim oko Erdogana, koga jedan deo muslimana širom sveta zaista doživljava kao najvećeg živog muslimanskog lidera".

"Primera radi, njegova popularnost široma arapskog sveta bila je, u periodu pred sam početak Arapskog proleća, na zavidnom nivou. Naročito u Egiptu… Sada je situacija znatno drugačija, Turska se od strane mnogih arapskih država doživljava kao konkurent u bori za liderstvo nad Umom. Na sličan način Tursku posmatraju i Iranci, iako ih trenutne spoljnopolitičke okolnosti guraju u delimičan savez sa Ankarom. Istina je da su za Tursku najviše i najemotivnije vezani balkanski muslimani, koji u njoj vide kolevku svog identiteta, a u Erdoganu oca koji danonoćno bdi nad njihovom sudbinom", rekao je on.

(Beta)