петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владимир Ајзенхамер: Пажња Турске је поново усмерена на Балкан
Хроника

Владимир Ајзенхамер: Пажња Турске је поново усмерена на Балкан

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 23. јун 2018.

 После година бављења сиријским конфликтом, комплексном ситуацијом у Ираку и сопственом националном безбедношћу, пажња Турске поново је усмерена на Балкан.

Осим што овај регион званична Анкара традиционално сматра својом сфером утицаја, ангажовање Турске усмерено је на слабљења позиције ЕУ и умањење утицаја Брисела и Вашингтона на простору Балкана.

Турско државно руководство учи на својим грешкама и настоји да направи отклон од пређашње политике уплитања у унутрашње послове балканских држава, рекао је за агенцију Бета Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности Универзитета у Београду коментаришући ставове специјалног саветника председника Турске Ибрахима Калина о политици према Балкану, објављене у у ауторском тексту за Дејли Сабах.

"Таква политика је у великој мери допринела паду турског утицаја на Западном Балкану у неколико протеклих година, нарочито неуспеху тзв. трилатерале која је требало да политички приближи Сарајево, Београд и Анкару. Овај формат сарадње изгубио је свој замајац управо услед турског 'препоручивања' за улогу посредника у покушају измиривања завађених исламских заједница у Србији 2011. и Ердоганових неодмерених изјава о 'турском' Косову изговорених у Призрену две године касније", навео је он.

Ајзенхамер каже да је "важан отклон" од овакве политике начинио лично Ердоган када је прошле године, у пратњи председника Александра Вучића, посетио Нови Пазар.

"Тада је, обраћајући се окупљеним грађанима Пазара, махом Бошњацима, јасно апострофирао важност Београда за стабилност и просперитет Санџака. Другим речима, Анкара сад покушава да себе представи првенствено као економског партнера чији ће регионални пројекти и улагања ојачати перспективе за мирну коегзистенцију балканских народа, пре свих Срба, Бошњака и Албанаца", навео је он.

Ајзенхмер је оценоп да Калинов текст у себи садржи и одређене контрадикторности. "Упркос ставу да решавања балканских проблема треба препустити балканским народима, аутор инсистира на томе да турски напори да Косово постане међународно призната држава, помажу мировне напоре у региону. У питању су два опречна става, која један други потиру", рекао је он.

Ајзенхамер сматра да је "већ опште место" да је Балкан један од региона које званична Анкара посматра као своју сферу утицаја, али примећује да су "од почетка Арапског пролећа, турбулентна дешавања у њеном најнепосреднијем окружењу, навела турске политичке елите да се фокусирају превасходно на блискоисточна превирања".

"После неколико исцрпљујућих година бављења сиријским конфликтом, комплексном ситуацијом у Ираку и сопственом националном безбедношћу (пре свега, неутралисањем терористичких претњи са 'курдским' или ИСИЛ-овим предзнаком), пажња ове државе поново је усмерена на Балкан", додао је он.

"Интензивирање сарадње Београд-Анкара, најава изградње аутопута Београд-Сарајево, одабир сарајевске Зетре за Ердоганов грандиозни 'европски' предизборни митинг, нескривена подршка турског председника Изетбеговићевој СДА пред предстојеће изборе у БиХ - све то указују да Калинов текст не чине празне речи. Реч је о својеврсној прокламацији турског повратка на Балкан", каже Ајзенхамер.

На питање као се уклапају интереси ЕУ, САД и Русије са интересима Турске на Балкану, одговорио је да је Балкан "геополитичко чвориште, раскрсница на којој се традиционално укрштају интереси западних сила, Русије и Турске".

"Тако је било у доба Дизраелија и Бизмарка, тако је и данас у време Путина, Трампа и Ердогана. Интереси великих и регионалних сила били су и остали главна детерминанта која одређује сва друга политичка дешавања на овим просторима", додао је он.

"Ти интереси се некада међусобно поклапају, некада су међусобно сукобљени. Током 90-их година, примера ради, рат у БиХ је био заједнички именитељ који је приближио ставове Турске и ставове западних држава. Слично је било у током прве деценије овог века, када су САД сматрале да Турској треба допустити већи утицај на Балкану, јер она, као носилац 'меког' ханефијског ислама, може послужити као инструмент за сузбијање радикалних исламистичких покрета у БиХ, Албанији и на Косову", навео је он.

"Данас је ситуација битно измењена. У свом одмеравању снага са Бриселом Анкара настоји да подручје Западног Балкана што више увуче у своју сферу утицаја. Ердоганов циљ је ослабити залеђе ЕУ, и са њених обода појачати притисак на Брисел. Управо је то оно што се догодило на недавном Ердогановом митингу у сарајевској Зетри. Ердоганов позив 'европским' Турцима да узимају двојна држављанства, и да узму активно учешће у политичком животу Немачке, Француске, Аустрије и других западноевропских држава, лансиран је на овом митингу као пројектил који циља ЕУ", рекао је Ајзенхмер.

Турски председник, према његовим речима, сада покушава да казни Брисел због изразито антитурске политике вођене у протеклих неколико година, и Западни Балкан је инструмент такве "осветничке" политике, па Анкара и Москва на овим просторима сада имају истоветан геополитички циљ - слабљење ЕУ и умањење утицаја Брисела и Вашингтона на простору Балкана. Ајзенхамер сматра да у изјави Калина да људи у Турској "не осећају као удаљена места" Сарајево, Мостар, Приштину, Скопље И Нови Пазар нема ничег спорног, "пре свега зато што је дијаспора са наших простора у Турској веома бројна, и што ти људи носталгично негују успомену на градове и села из којих су потекли. Ти људи такође гласају на турским изборима, те ову изјаву треба посматрати и у контексту изборне кампање и удварања бирачком телу".

Коментаришући Калинову оцену да је "Балкан ушао у исламски свет" он је рекао да се тај текст "најсликовитије може описати парафразирајући српски превод чувеног Ремарковог наслова - на Истоку ништа ново".

"Наиме, ауторски текст који је Ердоганов специјални саветник објавио у листу Дејли Сабах у својој суштини није ништа друго до парафраза спољнополитичког 'учења' његовог претходника - некадашњег Ердогановог саветника, потом министра спољних послова и премијера 'кратког века' - Ахмета Давутоглуа", рекао је он.

"Виђење Балкана као дела исламског света, и инсистирање на османском наслеђу као кохезивном фактору који треба искористити као камен темељац за изградњу одрживог мира и просперитета на простору Балкана, такође је већ често рабљена спољнополитичка мантра Анкаре. Ова, једнострано идеализована слика османске владавине на простору Балканског полуострва, већ дуже време је популарна међу исламистички и националитички оријентисаним турским интелектуалцима, а своје најпотпуније академско и доктринарно убличење доживела је у Давутоглуовом капиталном геополитичком делу 'Стратегијска дубина'", рекао је Ајзенхамер.

"Данас, девет година након што је Давутоглу, у свом говору на отварању скупа 'Османско наслеђе и муслиманске заједнице Балкана' у Сарајеву, представио овдашњој јавности своју визију о враћању османског сјаја Балкану, Калин у Дејли Сабаху изнова презентује, истина помало ушминкану и дотерану, истоветну идеју о потреби да се 'Паx османица' обнови на овим просторима", додао је он. Коменгтаришући изјаву турског министра инострних послова Мевлута Чавушоглуа да је Ердиоган "једина нада за Уммах" (Ума, термин који означава зајендицу свих муслимана света), Ајзенхамер је рекао да такве изјаве нису новост и да "од доласка АКП на власт, Република Турска настоји да се наметне као лидер муслиманског света. Та амбиција је касније допуњена култом личности изграђеним око Ердогана, кога један део муслимана широм света заиста доживљава као највећег живог муслиманског лидера".

"Примера ради, његова популарност широма арапског света била је, у периоду пред сам почетак Арапског пролећа, на завидном нивоу. Нарочито у Египту… Сада је ситуација знатно другачија, Турска се од стране многих арапских држава доживљава као конкурент у бори за лидерство над Умом. На сличан начин Турску посматрају и Иранци, иако их тренутне спољнополитичке околности гурају у делимичан савез са Анкаром. Истина је да су за Турску највише и најемотивније везани балкански муслимани, који у њој виде колевку свог идентитета, а у Ердогану оца који даноноћно бди над њиховом судбином", рекао је он.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер