петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владика Иринеј: Молимо се Богу да се Артемије покаје
Хроника

Владика Иринеј: Молимо се Богу да се Артемије покаје

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 20. март 2011.
Црква се моли Богу да ће се монах Артемије са својим следбеницима покајати и променити пут којим су кренули, а који није пут духовности и радоваће се ако до тога дође, поручио је владика бачки Иринеј.

Он је подсетио да је Црква до сада више пута, кроз синодске, саборске одлуке и патријарха, као надлежног епископа, позивала Артемија и његове слебенике да се уразуме и да престану са неканонским понашањем разорним за, како је рекао, црквено јединство.

"Они су се до сада сваки пут оглушили о те позиве и ако тако наставе биће позвани на канонску одговорност", рекао је Иринеј Тањугу.

Црква, међутим, не жури са кажњавањем, јер, како је објаснио, у Цркви не постоје казне, већ само болесна стања и тежња да се та болесно стање излече. "Зато и нема хистеричне и грозничаве ужурбаности да они буду кажњени, али нема ни пасивности", рекао је владика Иринеја, додавши да Црква не може хладнокрвно гледати шта се око ње дешава.

Оценивши да би за Цркву било много боље да се све то око бившег владике Артемија није догодило, владика Иринеј је указао да се та "група", нажалост, постепено креће ка некој врсти "пара цркве или пара синагоге".

Упркос томе, према тој "недисциплинованој групи", која не поштује одлуке сопствене Цркве, не гаји се мржња и нетрпељивост већ осећа жаљење, рекао је владика Иринеј који сматра да је Артемије једини кривац за ситуацију у којој се нашао.

"Оно што ми (Црква) не можемо дозволити је да се злоупотребљава статус те групе и њихово лажно приказивање. Они себе приказују као прогоњене, што је нетачно", навео је владика Иринеј.

Он је објаснио и да до сада предузете мере према "артемијевцима" нису прогон, већ представљају, како је рекао, облик самозаштите црквеног организма који не производи ничије злостављање, страдање или хапшење.

Дедеић није владика, ЦПЦ није црква

Српска православна црква (СПЦ), односно Православна црква у Црној Гори поручила је да “дијалог” са канонски непризнатом Црногорском православном црквом (ЦПЦ), који заговара премијер Игор Лукшић, није могућ и представља "ванцрквену реалност". "Нити је Мираш Дедеић владика, нити је Црногорска црква, цкрва … ", рекао је владика бачки Иринеј. Он је рекао да око тога, просто, не постоји тема и додао: "Ми (Црква) ту не можемо ништа додати, ни одузети".

Затворен простор за окупљање Артемијевих присталица

Следеници рашчињеног владике Артемија, који себе представљају свештенством Епархије рашко- призренске у егзилу, нису се данас окупили у молтвеном простору у Његошевој улици број 73, а на њиховом сајту је објављено да "капела у Београду престаје с радом".

Простор стана у приземљу зграде, који су они назвали капелом Светог Јустина Ћелијског неће, како се наводи, радити до даљег и у току је процедура тражења "новог, адекватнијег простора". Рашчињени владика Артемије Тањугу је раније рекао да тај простор не припада СПЦ-у и да он и његови следбеници имају уредно потписан уговор о изнајмљивању.

Монаха Артемија рашчинио је Свети архијерејски сабор СПЦ, на јесењем заседању прошле године, због његовог непоштовања одлука највиших црквених тела.

Претходно му је Сабор изрекао меру забране чинодејствовања. Упркос томе, он и даље носи владичанска обележја, служи литургије и представља се као владика рашко-призренски у егзилу. Из СПЦ је због тога најављен црквено-канонски поступак против бившег владике и његових следбеника, али у овом тренутку нико не може да предвиди када би се то могло догодити.

Окупљање "артемијеваца" у молитвеном простору у центру града изазвало је бурно реаговање јавности и станара зграде, која се налази у непосредној близини Каленићеве пијаце, у центру Београда.

(Танјуг)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер