Хроника | |||
Владика Артемије разрешен дужности |
![]() |
![]() |
![]() |
среда, 05. мај 2010. | |
Црква и њени епископи треба пред народом да очувају морални кредибилитет и пуну одговорност. Треба да будемо узор, порука је јучерашње беседе патријарха српског Иринеја на заседању Сабора, а која се односила на његов став о канонској одговорности владике Артемија. После читања извештаја синодске комисије о финансијским пропустима и одговорности владике Артемија, а потом и речи патријарха српског какву Цркву “жели пред Богом и народом”, Сабор је већином гласова прихватио повлачење владике Артемија с дужности епископа рашко-призренског и његово пензионисање. На Сабору није изабран нови владика рашко-призренски, а на молбу патријарха Иринеја, владика Атанасије, који је од фебруара обављао дужност администратора, обављаће ту дужност и наредних месеци. Гласање о судбини рашко-призренског епископа обављено је на захтев владика из такозваног босанског лобија. Патријарх је пристао да се гласа, а епископи су одлучивали између две опције – да ли да се владика Артемије пензионише или да иде на црквени суд. Викарни епископи нису имали право гласа, а за пензионисање је гласао 21 епикоп, девет је било против, четири уздржана, док су два гласа била неважећа. Саборско заседање о Епархији рашко-призренској имало је променљив ток. Током јучерашњег, преподневног дела заседања сви архијереји Српске цркве сложили су се да је најбоље решење за владику да се пензионише, односно да Артемије више не буде није епархијски архијереј, али да задржи чин владике. Одлука Синода СПЦ из фебруара ове године о привременом разрешењу административног управљања тиме би била потврђена. Први део заседања је протекао мирно. Није било супротстављених ставова. Стекао се утисак да су сви епископи свесни да најболнији догађаји за Цркву могу бити само - раскол или пак када треба донети одлуку о разрешењу сабрата. Владика Артемије готово да уопште није обилазио народ на КиМ нити је служио литургије по селима. У тешким свакодневним животним условима додатно је отежавао живот преосталим Србима, делећи их на подобне и неподобне, и то по политичкој основи. Својим потезима подривао је и поредак СПЦ - годинама уназад није поштовао ниједну одлуку највиших црквених тела, већ је непрестано опонирао свима. Његова пракса је била да пред свима обећа да ће нешто учинити, а потом чим изађе из Патријаршије, уради супротно. Синод и Сабор од 2006. године неколико пута су га опомињали. После читања детаљног извештаја синодске комисије, који су епископи јуче по први пут чули, настао је потпуни мук. Извештај о стању у Рашко-призренској епархији доказао је да проблеми у тој епархији немају никакве везе са наводним политичким прогоном владике Артемија, нити пак с екуменизмом. Практично ни са једним питањем које је последњих дана потезано у јавности, а која су највећим делом лансирали бранитељи владике Артемија. Ниједан епископ није проговорио ни реч против извештаја, нити затражио било какво појашњење. То практично значи да је извештај једногласно прихваћен. Нико у том тренутку није поменуо гласање о владики Артемију јер би гласање о синодском извештају значило да се владике опредељују за или против канона и поретка СПЦ, што је у оба случаја апсурдно. Владике које су се касније током преподнева јавиле за реч имали су идентичну поруку - да нема дилеме шта је битније - спасавати једног човека тиме што би се на све зажмурило и кренуло даље као да се ништа није догодило или спасавати једну епархију и црквени поредак СПЦ. Детаље беседе патријарха Иринеја није било могуће сазнати. Неколико владика рекло је за “Блиц” да су били задивљени мудром улогом, храброшћу и одлучношћу патријарха да се ниједан проблем не гура под тепих, већ да Црква управо треба да се суочи са свим проблемима и превазиђе их на достојанствен начин. - Више нема сумње која је визија Српске цркве патријарха Иринеја, а то је да она буде без иједне мрље. Према мери Господа и на испомоћ народу. Патријарх жели одговорну Цркву и епископе на чији углед народ може бити поносан - каже један владика. А онда је током послеподневног дела заседања дошло до делимичног преокрета. Део владика из такозваног босанског лобија се побунио и почели су да затежу око заузимања става. Најгласнији је био владика бањалучки Јефрем, за кога се зна да не може да преболи што није изабран за патријарха, иако се његово име појављивало у неколико кругова. Ништа мање гласан није био ни банатски владика Никанор, против кога се буни готово цело свештенство у његовој епархији. Њих двојица, са владикама канадским Георгијем и дабробосанским Николајем почелу су да затежу око одлуке и у једном тренутку тражили гласање. Ова група владика настојала је да се у одлучивање убаци идеја о црквеном суду како би се одлука о владики Артемију пролонгирала. Оно што је последњих дана на Сабору било евидентно потврдило се и у последњем тренутку – нико није штитио владику Артемија већ су се појединци уплашили за себе. На првом делу заседања владики Артемију је била остављена могућност и да се сам достојанствено повуче, што он међутим није желео да уради. Сада већ бивши епископ рашко-призренски до последњег тренутка покушавао је да одложи одлуку Сабора о његовој судбини. Настојао је да издејствује да се суди Синоду који је упутио комисију која је проверавала пословање. Међутим, није имао подршку осталих владика. (Блиц онлајн) |