Vitalij Čurkin o Siriji: Ne padajte na izjave SAD i Britanije, setite se Iraka

Nakon što su Rusija i Kina 19. jula ponovo uložile veto na još jednu UN rezoluciju skrojenu od strane zapadnih sila, predstavnici istih zapadnih zemalja reagovali su žestoko i agresivno. UN ambasadori SAD-a, Britanije, Francuske i Nemačke prozvali su Rusiju i Kinu za krvoproliće u Siriji, ističući da su ovim vetom sprečili "jedini" način da se okonča nasilje. Iz perspektive Rusije i Kine, razlog zbog kojeg su uložili veto je sasvim jasan - jučerašnja ponuđena rezolucija pozivala se na Članak 7 UN Povelje. Drugim rečima, odobrenjem takve rezolucije ujedno bi se odobrio i mogući napad strane vojske na Siriju.

Nadalje, rezolucija je i dalje prozivala sirijsku vlast kao glavnog suučesnika u nasilju, bez eksplicitne osude pobunjeničke vojske. Uprkos činjenici da je samo dan ranije izveden krvavi teroristički napad na sirijske ministre i zvaničnike, niko od strane zapadnih predstavnika nije smogao snage da eksplicitno osudi taj čin. Ambasadori SAD, Britanije, Francuske i Nemačke konstatovali su kako je napad samo još jedan razlog zašto je nužno doneti "žešće odluke". Nakon zasedanja Saveta Bezbednosti UN svi predstavnici su održali kratku konferenciju za novinare. Na konkretno pitanje novinara "da li osuđujete teroristički napad u Damasku", ambasadori pomenutih zemalja su diplomatski odgovarali s "osuđujemo svaki čin nasilja".

Povodom jučerašnjeg zasedanja SB UN i po pitanju najnovijih događanja u Siriji, za RT je ekskluzivno dao intervju ruski ambasador pri UN-u Vitalij Čurkin. U razgovoru ističe poprilično otvoreno koji su konkretni ciljevi zapadnih sila. Možda po prvi put jedan visoki ruski predstavnik otvoreno govori o geopolitičkim implikacijima sirijske krize. U razgovoru je naglasio da je jedan od glavnih ciljeva rušenja sirijske vlade slabljenje uticaja Irana u regionu i istakao da je to glavni cilj uplitanja zapadnih sila u sirijsku krizu, nipošto "zabrinutost za sirijski narod".

Transkript razgovora za RT (19.7.2012):

RT: "Najnoviji veto u SB UN rezultirao je velikim kritikama na račun Moskve. Da li Rusija podržava Asadov režim?"

Čurkin: "Naravno da ne. Ovde se radi o bitnim stvarima koje moraju biti napravljene kako bi se razrešila kriza. Nažalost, izgleda da je plan naših zapadnih kolega povećati tenzije vezano uz Siriju kad god im se pruži prilika. U ovom slučaju su iskoristili priliku da je došlo vreme za produženje posmatračke misije UN, na rezoluciju su dodali niz neprihvatljivih klauzula. Stoga smo morali, zajedno s Kinom, uložiti veto na ovaj neprihvatljiv tekst. Time smo dali i veći prostor Kofi Ananu po pitanju implementacije odluka Akcione grupe iz Ženeve u kojima se ističe da je nužno formiranje tranzicijskoj tela u Siriji i dijalog između svih suprotstavljenih strana. Smatramo da je predlog ove rezolucije bio kontraproduktivan jer bi se samo uvele sankcije sirijskoj vlasti, zato smo je blokirali."

RT: "Dakle, Moskva ne podržava Asadov režim, ali predstavnici SAD, Britanije i Francuske ističu kako je Rusija 'izdala sirijski narod' ovim potezom, kako to komentarišete?"

Čurkin: "Čujte... oni su uvek glasni kada je reč o njihovoj propagandi. Način na koji kritikuju Riju i Kinu nije primeren, danas su predstavnici Britanije i Francuske zaista prevršili meru. Bilo bi bolje da se fokusiraju na to kako pomoći Kofi Ananu, nažalost, po tom pitanju nisu napravili ništa. Te države koje rade unutar grupe "Prijatelji Sirije" su zapravo, neću reći naroda, ali svakako "neprijatelji sirijske vlade". Oni žele da sruše sirijsku vladu, strukturu koja je vladala decenijama. To nije samo Asad i nekoliko zvaničnika, već cela struktura koju podržava znatan segment naroda. Lomljenje te strukture vodi u još veće krvoproliće, smatramo da je puno logičniji potez da se ista konstrukcija nastoji reformisati putem dijaloga i to je ruski stav."

RT: "Ali dijalog još uvek nije ponudio nikakve rezultate. Svet želi prestanak nasilja i ubijanja. Znamo da je Rusija protiv strane intervencije, ali da li bi neka forma humanitarne intervencije ipak bila prihvatljiva ukoliko bi se zaustavilo ubijanje?"

Čurkin: "UN misija na neki način i jeste deo tog pokušaja, nažalost do sada nije bila uspešna. Kažete da dijalog ništa nije postigao, problem je u tome što dijalog još uvek nije ni započeo. Opozicija odbija da stupi u dijalog sa sirijskim vlastima koje poručuju da su spremne na razgovor. Što se tiče 'humanitarnih' intervencija, one nažalost samo zvuče 'humano'. Svaka vojna intervencija, zbog bilo kog razloga, dovela bi do još većeg krvoprolića. A znamo kako su 'najveći humanisti na svetu' - SAD i Britanija - intervenisali u Iraku, kada su navodili niz plemenitih razloga kao nepostojeće oružje za masovno uništenje. Samo ta intervencija prouzrokovala je 150,000 civilnih žrtava, da ni ne govorimo o milionima izbeglica i haosu u zemlji. Zato nemojte nasedati na humanitarnu retoriku, ima tu puno više geopolitike nego humanizma kada je reč o Siriji. Konsekvence te politike su da konflikt i krvoproliće ne prestaje."

RT: "Spomenuli ste geopolitiku, ranije ste naveli da će se nakon Sirije isto desiti u Iranu. Tvrdite da je Iran konačni cilj svega ovoga?"

Čurkin: "Da, spomenuo sam Iran u svom obraćanju nakon zasedanja SB UN. Čisti interes i politika pojedinih zemalja je srušiti predsednika Asada kako bi se smanjio uticaj Irana u regionu. Iza iste politike stoje i regionalni 'borci za demokratiju' kao što su Saudijska Arabija i Katar, koji su zabrinuti oko uticaja Irana. Oni smatraju i da su protesti šiita u Bahrainu sponzorisani od strane Irana, uprkos činjenici da brojni analitičari i novinari veruju da se radi o pravom narodnom pokretu protiv vlade koja nije - u najmanju ruku - baš demokratska. Sve u svemu, čista geopolitička dimenzija je prisutna kod brojnih država koje su agresivne prema Siriji i to nema nikakve veze s interesima sirijskog naroda."

RT: "Imajući u vidu ove geopolitičke implikacije koje ste upravo objasnili, kako iste mogu uticati konačno i na Moskvu?"

Čurkin: "Nismo direktno zabrinuti, naravno, Rusija tu nastoji doći do mirnog rešenja i po pitanju iranskog nuklearnog programa. No, sve snažnije tenzije između Irana i zapada i Saudijske Arabije stvaraju geopolitičku borbu. Mi smo zabrinuti što sirijski narod mora ispaštati zbog ove geopolitičke borbe. Naš fokus je sirijski narod i jedini način da se spasi narod je da sve strane sednu za pregovarački sto. Odluke iz Ženeve su dobar temelj za pokretanje dijaloga. To se ne može dogoditi ukoliko se stvara samo pritisak na sirijsku vladu. S druge strane ekstremne grupe sve više se koriste terorizmom. Ne kažem da sirijska vlast nije počinila nasilje, počinjeni su jako ozbiljni propusti tokom poslednjih meseci. Ali ako želimo zaustaviti nasilje, a ne da se nastavi godinama, onda se mora početi s dijalogom."

RT: "Da li se Rusija ovim izolira od međunarodne zajednice? Kakve će biti posledice za Rusiju nakon što se ova kriza završi? Znamo da Rusija takođe dostavlja oružje Siriji, za koje tvrdi da ne može biti upotrebljeno protiv civila. No, Rusija se žestoko protivi svakom obliku strane vojne intervencije."

Čurkin: "Videćemo, smatramo da je dobro da činimo pravičnu stvar, a ne samo da sledimo tuđe katastrofične politike, lično sam zbog toga ponosan. Na kraju će se ipak ispostaviti kako je naša politika najpravednija, uprkos teškim situacijama. A kada govorimo o ulaganju veta, spomenimo kako je SAD samo kada je reč o palestinskom pitanju do sada uložio već 60 veta. Stoga bi trebali pitati moje američke kolege koji je uticaj njihove politike na Bliskom istoku zbog tih kontinuiranih veta. Često ulažu veto i u direktnoj kontradikciji s izjavama vlastitog predsednika i državne sekretarke. U svakom slučaju, veto je ključni deo povelje UN i nema ništa loše u tome da ga aktivirate onda kada smatrate da biste trebali."

RT: "Mnogi me pitaju zašto Rusija zauzima ovakav stav po pitanju Sirije - da li se radi o tome da Rusija zapravo nije dovoljno pojasnila vlastite stavove ili iste stavove ljudi ne razumeju dovoljno?"

Čurkin: "Ljudi imaju različita stajališta. I mi imamo sastanke s članovima sirijske opozicije, ja se redovno sastajem s njima, samo dan pre imao sam sastanak s opozicijom u New Yorku. Neki od njih zaista misle da naša politika nije ispravna, ali nastojimo im prikazati našu stranu. No, budimo iskreni, suočeni smo s masivnom propagandom i manipulacijama javnog mnjenja. Nažalost, to su činjenice i to je stvarnost. To se događa svaki put kada se desi veća politička kriza. Danas su moje kolege iz Britanije i Francuske krenuli u nečuveni monolog kojim su iskrivili rusku spoljnu politiku. No, očito je da ljudi rade ono što moraju raditi. Napominjem još jednom, bilo bi puno bolje da se fokusiraju kako da pomognu planu Kofi Anana."

RT: "Šta se sada događa nakon što su propali pregovori u SB UN? Rusija je istakla da želi videti produženje mirovne misije UN na terenu, ali ima li uopšte smisla držati te ljude na terenu? Pošto do sada nisu uspeli ostvariti svoju misiju."

Čurkin: "Ništa se ne bi dobilo njihovim odlaskom, ovako barem imamo priliku dobiti objektivnu informaciju. Njihov odlazak bi verojatno imao negativne posledice. Imali smo konsenzus da se produži misija, ali naše britanski kolege su počeli igrati nekakve igre i koriste se jeftinim trikovima. Uključili su dodatni tekst i političke implikacije u rezoluciju koju su izvukli ispod tepiha. Verujem da su se dobro konzultovali s Amerikancima, ali nisu s nama. Ovo je protivno praksi SB UN. No, sada ćemo imati razgovor o čisto tehničkom aspektu produženja misije, bez ikakvih političkih implikacija."

RT: "Konačno pitanje - pojavile su se glasine u nekim medijima da je Asadova supruga već napustila zemlju i da se nalazi u Rusiji. Da li bi Moskva primila Asada ukoliko padne?"

Vitaly Čurkin: "Nemam nikakve informacije po pitanju njegove supruge. Znam da ona ima britanski pasoš, bilo bi joj stoga puno jednostavnije da ode tamo. Nemam daljih komentara."

RT: "A šta ako Asad lično zatraži azil u Moskvi?"

Čurkin: "Nemam šta dodati, naši zvaničnici su bili jasni kada su rekli da je to 'obična fantazija'".

RT: "Vitalij Čurkin, ruski ambasador pri UN, hvala vam što ste u detalje pojasnili stav Moskve po pitanju ove krize".

(Advance.hr)