Википоплава: Цурење информација би могло да поплави Европу

WikiLeaks није сам. Скандал у вези са хапшењем оснивача пројекта Џулијана Асанжа је у току, међутим, Аустралијанац већ има много следбеника. У уторак се на Интернету појавио сајт BrusselsLeaks.com. Оснивачи тог сајта су одлучили да се усредсреде на изобличавању европских чиновника.

Ствараоци европске верзије скандалозног WikiLeaks сачињавају групу бивших припадника апарата ЕУ. Помажу им невладине организације, стручњаци у области медија и друштвених веза. BrusselsLeaks.com се разликује од свог прототипа: портал неће сам објављивати материјале, већ намерава да проверава њихов идентитет и шаље одабраним медијима. Према подацима блиског ЕУ интернет-издања Евроопсервер, сајт је већ почео да предлаже људима – природно, на условима анонимности – да му шаљу документе о делатности еврочиновника. Ради тога се користи шифровани облик. Прва партија докумената је већ спремна да се пошаље: то су информације из области транспорта и енергетике.

Оснивачи сајта истичу да људи потпуно основано немају поверење према еврочиновницима, јер сматрају да се многе ствари дешавају иза затворених врата. Према њиховој замисли, BrusselsLeaks помаже институтима ЕУ да раде на повећању транспарентности.

Подсетимо да је први на том тешком путу – WikiLeaks – у пролеће објавио поверљиве документе САД о рату у Авганистану м Ираку, а у новембру објавио преписку америчких амбасада и Стејт департмента. Како је и морало да се очекује, публикација је изазвала не само протест (углавном политичара), већ и одобравање светске јавности, јер је главни циљ пројекта (а сада и његових копија) – да учине светску политику транспарентном, натерају чиновнике да буду свесни своје одговорности, - истакао је у интервјуу Гласу Русије аналитичар Института Европе РАН Владислав Белов.

С једне стране, то је покушај да се врши притисак на бирократију ЕУ са гледишта повећања транспарентности. С друге стране, природно је да ће се ти бирократи борити на све могуће начине да би информације остале поверљиве. Сматрам да ће реаговање ЕУ бити негативно, те транспарентност неће бити повећана. Међутим, контрола информација ће се сигурно повећати. У било ком случају сама дискусија о неопходности друштвене контроле државних структура било ког нивоа – и ЦИА или Министарство иностраних послова – је веома конструкивна. Притисак на бирократију од стране грађанског друштва расте.

Први пројекат-двојник је постао сајт openleaks.org, који су основали у Немачкој бивши активисти WikiLeaks, незадовољни акцијама оснивача веб-сајта Џулијана Асанжа. Још један клон је BalkanLeaks.eu - он се базира у Бугарској, користећи сервере у Канади. Пројекат се специјализује на проблемима организованог криминала и корупције у високим круговима балканских земаља. Још један подражавалац WikiLeaks - IndoLeaks.org - регистрован је у САД-ама. Његов циљ је да подигне вео поверљивости политичког живота у Индонезији. Сигурно интернет-заједница неће остати на томе. Хтели не хтели, политичари ће морати да се помире с тим да светска политика постаје све мање затворена, на видело излазе документи које би чиновници хтели да сакрију. Нагли развој информативних технологија би могао да открије све тајне.

(Глас Русије)