Vikiliks: Priznanje nezavisnosti Kosova od strane Maldiva obezbedile SAD, za povlačenje priznanja lobirao Srđa Popović

Maldivi su priznali Kosovo 19. februara 2009. Značajni udeo u donošenju ove odluke, imao je tadašnji američki ambasador Robert Blejk, (par meseci nakon toga unapređen u pomoćnika državnog sekretara) može se zaključiti na osnovu dopisa objavljenih na Vikiliksu koje je pregledao KoSSev. Međutim, ove diplomatske aktivnosti SAD nisu ostale bez odgovora druge strane. U prepisci Blejka sa tadašnjom državnom sekretarkom Hilari Klinton, koja je označena kao poverljiva, navodi se da je manje od mesec dana od priznanja jedan od lidera „Otpora“, Srđa Popović, od maldivskog predsednika zatražio povlačenje priznanja.

Dopis iz januara 2009: Ministar spoljnih poslova Maldiva spreman da prizna Kosovo i traži dalju podršku

O prepisci od 8. januara, sa ministrom spoljnih poslova Maldiva, Ahmedom Šahidom (Ahmed Shaheed) koju je Wikileaks objavio, ambasador Ričard Blejk obavestio je državnu sekretarku SAD Hilari Klinton već narednog dana, navodeći da je apelovao na Maldive da priznaju Kosovo.

Kako piše Blejk, Šahid je izrazio svoju spremnost da prizna nezavisnost Kosova, koju on vidi kao nepovratnu, i pozvao vladu da prizna Kosovo tokom predsedničke kampanje.

„Podvukao je međutim, da on prvo mora da ubedi koalicione partnere u vladi da podrže njegovu poziciju. Zatražio je asistenciju ambasadora da podrži njegovu poziciju.“

„Ambasador (SAD prim.red) se saglasio i čeka predloge Šahida kome da se obrati“, piše dalje.

Ambasador je na kraju svog dopisa Klintonovoj rekao da će nastaviti da podstiče na priznanje Kosova i da će o tome nastaviti da izveštava u posebnom dopisu.

Robert Blejk vršio je funkciju ambasadora SAD u Šri Lanki i Maldivima od 19. avgusta 2006. do 19. avgusta 2009.

Nakon ambasadorske funkcije u Šri Lanki i Maldivima, Blejk je 2009. preuzeo funkciju pomoćnika državnog sekretara za Južnu i Centralnu Aziju

Na zahtev SAD, „sposoban“ Šahid obezbedio priznanje

U dopisu Klintonovoj od 6. februara 2009. pod naslovom „Maldivi izrazili nameru da priznaju Kosovo“, Blejk navodi da je ministar spoljnih poslova Maldiva, Šahid kontaktirao ambasadora SAD 6. februara kako bi sa njim podelio tekst objave MSP Maldiva da je spremno da prizna Kosovo u što ranijem roku.

U komentaru Blejk zaslugu za odluku Maldiva da što pre prizna Kosovo pripisuje „sposobnom Šahidu“.

„Ova izjava o namerama je u potpunosti delo sposobnog Šahida, na naš zahtev. Prevladao je značajan skepticizam unutar kabineta. Jednom kada Maldivi zvanično priznaju Kosovo, ambasada preporučuje da sekretarka pošalje veoma kratku notu Šahidu i da mu se zahvali na njegovom ličnom angažovanju“.

Šahid ponovo pod istragom zbog korupcije?

Kako ovih dana prenose maldivski mediji, poslanik u parlamentu Maldiva, Mohamed Našid Abdula (Mohamed Nasheed Abdulla) podneo je zahtev da se ponovo istraže navodi da je u priznanje Kosova od strane Maldiva bila uključena korupcija. Naime, protiv tadašnjeg ministra spoljnih poslova, Ahmeta Šahida, maldivska policija je već pokretala istragu još marta 2009. kada se on teretio da je za priznanje Kosova primio 2 miliona dolara od tadašnjeg lidera AKR, a sada kosovskog ministra spoljnih poslova u ostavci, Bedžeta Pacolija . Međutim, kako stoji u zahtevu Abdula ova „istraga nije sprovedena u potpunosti“.

Abdula u zahtevu traži i da se ponovo razmotri priznanje Kosova i pozvao da stvore uslovi da se odluka donese u skladu sa međunarodnim standardima prenosi maldivski, Avas.

O ovoj aferi pišu kosovski mediji već dva dana, a danas su vest preuzeli i mediji u regionu.

Srđa Popović lobirao za povlačenje priznanja

Mesec dana kasnije, 6. marta, Šahid je kontaktirao ambasadora SAD kako bi mu saopštio da je odluka o priznanju Kosova postala kontroverzna u Vladi Maldiva, stoji u dopisu od 9. marta koji je označen kao poverljiv.

„Šahid je izvestio da Srbija intenzivno lobira u Vladi Maldiva kako bi povukli priznanje Kosova“, piše Blejk u svom dopisu.

Šahid je, prema navodima Blejka, označio jednog od glavnih lidera pokreta „Otpor“ kao osobu koja „utiče na vladu Maldiva“, preko predsednika ove zemlje, da povuku priznanje Kosova.

„Šahid je saopštio da je predstavnik ‘Otpora’, koji ima dugoročne veze sa maldivskom Demokratskom strankom predsednika Našida (Nasheed), razgovarao direktno sa predsednikom Našidom u pokušaju da utiče na vladu Maldiva da povuče priznanje Kosova. Šahid nam je rekao da su Srđa Popović iz Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije (CANVAS) i drugi bili u Maleu (glavni grad Maldiva prim. red.), kako bi lično izneli stav Srbije.“

Ambasador u ovom dopisu navodi i to da je Šahid „potvrdio da bi zahtev ambasade za veoma kratkom zahvalnicom sekretarke Klinton u vezi sa priznanjem Kosova bilo ’jačanje morala’ za podržavaoce Kosova u vladi Maldiva i da bi pomoglo kako bi se odvratili pokušaji da se povuče priznanje Kosova“.

Ambasador je zatražio od Stejt departmenta da prosledi telegram ambasadi koji bi je dalje prosledila Vladi Maldiva u što hitnijem roku.

Ime Srđe Popovića i Maldiva već se dovodilo u vezu. Kako je pisala Politika 2011. zbog konsultantskih revolucionarnih usluga koje su pružali tadašnjem predsedniku Maldiva Mohamedu Našidu, još iz doba kada je bio proganjan i zatvaran kao lider opozicije, osnivači „Otpora” su dobili ostrvo.

Kako je tad Popović za Politiku izjavio, po ustavu Maldiva, ostrvo ne može biti u njihovom vlasništvu, ali da koncesija za ostrva na Maldiviama traje 35 godina.

“ Tamo ćemo napraviti letnje škole zajedno sa lokalnim NVO. Dovodićemo profesore iz Srbije, pošto Kanvas sa FPN u Beogradu ima program koji se zove „Politička analitika i menadžment”,a imamo saradnju i sa nekoliko američkih univerziteta, poput Kolorada i Kolumbije u Njujorku”, najavio je tada Popović.

Nova ambasadorka SAD: „Zahtev za fondove za ekonomsku podršku Maldivima“

Pozicija Maldiva prema priznanju Kosova navodi se u još jednom dopisu od decembra 2009. nove ambasadorke Patricije Butenis.

Ona priznanje Kosova navodi kao jedno od obećanja koje su Maldivi ispunili SAD.

Ambasadorka u ovom dopisu, između ostalog navodi:

„Predsednik Našid je usmerio Maldive prema bilskoj povezanosti sa SAD. Pored pro-demokratske orijentacije i pro-zapadnih ekonomskih politika, Vlada Maldiva je ispunila svoja obećanja SAD-u po pitanju teških političkih koraka: Maldivi su objavili da nameravaju da uspostave diplomatske veze sa Izraelom (iako to još nisu učinili) i zauzeli pozicije u Ujedinjenim nacijama koje podržavaju prioritete SAD-a po pitanju priznanja Kosova i ljudskim pravima u Iranu. Maldivi su takođe zauzeli neke politički teške stavove u vezi sa glasanjem u UN-u“.

Dopis Klintonove o asistenciji SAD za članstvo Maldiva u UNHCR-u

Godinu dana nakon što su Maldivi priznali Kosovo (26. februar, 2010.), u dopisu državne sekretarke Hilari Klinton označenom kao tajni, ambasador Maldiva u Njujorku, Abdul Ghafor Mohmed (Abdul Ghafoor Mohamed) na konsultacijama u Vašingtonu, dan pre nego što će predati akreditaciju predsedniku SAD (24.02.2010.), izrazio je nadanje da bi Maldivi mogli dobiti stolicu u Savetu za ljudska prava OUN (UNHCR).

Deo dopisa koji je označen kao tajni, odnosi se upravo na Savet za ljudska prava OUN. Na ovom delu sastanka prisustvovao je i tada već bivši ambasador SAD u Maldivima Robert Blejk, a u trenutku sastanka pomoćnik državnog sekretara.

Blejk je ponudio tihu podršku SAD ukoliko bi ona bila od pomoći; Ghafor je izrazio zahvalnost i naveo da će Maldivi tu ponudu najverovatnije prihvatiti.

„Međutim, mora da izgleda da Maldivi ovo mesto zaslužuju sopstvenim zalaganjem. Kao mala država, Madivi ne mogu da se suprotstavljaju drugim zemljama, već moraju da zauzimaju principijelne stavove (kao što je, na primer, priznanje Kosova)“, stoji u dopisu Klintonove.

Pojedini navodi o povlačenju priznaja ipak potvrđeni i iz izvora van srpske vlade

Proces povlačenja ili suspenzije odluka o priznanju Kosova do razrešenja dijaloga između Beograda i Prištine posebno je intenziviran nakon stupanja Ivice Dačića na funkciju ministra spoljnih poslova Srbije. Dok vesti o takvim postupcima brojnih zemalja uglavnom dolaze od Dačića lično, a uvek ih prati demant kosovskog ministarstva, u poslednje vreme pojavljuju se i potvrde navoda o povlačenjima priznanja.

Pre manje od dve nedelje, zamenik Ministra spoljnih poslova Gane, Čarls Oviredu (Charles Owiredu), potvrdio je za AFP da je Gana povukla „brzopleto“ priznanje nezavisnosti Kosova.

Pre toga je kosovski zamenik premijera u ostavci i bivši ministar spoljnih poslova, Enver Hodžaj, bio prvi kosovski zvaničnik koji je potvrdio da je do sada 13 zemalja povuklo priznanje nezavisnosti Kosova, a da ima informacije da još 10 zemalja može učiniti isto. On je za takav razvoj situacije okrivio trenutnog kosovskog ministra spoljnih poslova, Bedžeta Paciloja, navevši da je tome sam doprineo neznanjem i nedostatkom strategije.

Kampanja povlačenja priznanja Srbije, kako se često opisuje, pridobila je pažnju međunarodnih predstavnika. Iako retko komentarišu navodne odluke pojedinih zemalja da povuku ili suspenduju priznanje Kosova, obustavna srpske „antikampanje“, postala je ipak eksplicitan zahtev zemalja kvinte prema Srbije a koji je, kako smatraju, preduslov za nastavak dijaloga sa Prištinom.

Međutim, sa srpske strane neretko poručuju da nije fer da se od Srbije traži obustava kampanje povlačenja priznanja, što Srbija vidi kao način da zaštiti svoje nacionalne interese dok, istovremeno, zemlje poput SAD, druge zapadne ali i islamske zemlje, aktivno lobiraju za priznanja nezavisnosti Kosova.

Upravo je „agresivna kampanja“ Srbije protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, konkretno INTERPOL-u, bila obrazloženje vlade Kosova da uvede 100% takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine, potez koji je pre godinu dana u potpunosti blokirao dijalog.

Ipak, bivši ambasador Velike Britanije na Kosovu, Rori O’Konel (Ruairi O’Conell), potvrdio je krajem 2018. da su neke zemlje zaista povukle priznanje Kosova.

„Nažalost, neke zemlje povukle su priznanja Kosova. Ne mislimo da postoji razlog za to. Kosovo ispunjava sve kriterijume da bude nezavisna država. Mi smo priznali Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu,“ bila je njegova izjava koju je propratio demant kosovskog MSP.

„Mi smo u kontaktu sa američkim državnim sekretarom sa kojim stalno komuniciramo, kao i sa međunarodnim partnerima, to apsolutno nije tačno“, reagovao je savetnik ministra spoljnih poslova Kosova Jetljir Ziberaj na tvrdnje O’Konela.

Priznanje Kosova je do sada, prema potvrdi iz Beograda, povuklo ili suspendovalo 17 zemalja, i to: Gana, Togo, Centralnoafrička republika, Republika Palau, Madagaskar, Solomonska ostrva, Lesoto, Surinam, Granada, Unija Komora, Burundi, Komonvelt Dominika, Sao Tome i Principe, Liberija, Gvineja Bisao, Papua Nova Gvineja.

(KoSSev)