петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Викиликс: Признање независности Косова од стране Малдива обезбедиле САД, за повлачење признања лобирао Срђа Поповић
Хроника

Викиликс: Признање независности Косова од стране Малдива обезбедиле САД, за повлачење признања лобирао Срђа Поповић

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 20. новембар 2019.

Малдиви су признали Косово 19. фебруара 2009. Значајни удео у доношењу ове одлуке, имао је тадашњи амерички амбасадор Роберт Блејк, (пар месеци након тога унапређен у помоћника државног секретара) може се закључити на основу дописа објављених на Викиликсу које је прегледао КоССев. Међутим, ове дипломатске активности САД нису остале без одговора друге стране. У преписци Блејка са тадашњом државном секретарком Хилари Клинтон, која је означена као поверљива, наводи се да је мање од месец дана од признања један од лидера „Отпора“, Срђа Поповић, од малдивског председника затражио повлачење признања.

Допис из јануара 2009: Министар спољних послова Малдива спреман да призна Косово и тражи даљу подршку

О преписци од 8. јануара, са министром спољних послова Малдива, Ахмедом Шахидом (Ahmed Shaheed) коју је Wикилеакс објавио, амбасадор Ричард Блејк обавестио је државну секретарку САД Хилари Клинтон већ наредног дана, наводећи да је апеловао на Малдиве да признају Косово.

Како пише Блејк, Шахид је изразио своју спремност да призна независност Косова, коју он види као неповратну, и позвао владу да призна Косово током председничке кампање.

„Подвукао је међутим, да он прво мора да убеди коалиционе партнере у влади да подрже његову позицију. Затражио је асистенцију амбасадора да подржи његову позицију.“

„Амбасадор (САД прим.ред) се сагласио и чека предлоге Шахида коме да се обрати“, пише даље.

Амбасадор је на крају свог дописа Клинтоновој рекао да ће наставити да подстиче на признање Косова и да ће о томе наставити да извештава у посебном допису.

Роберт Блејк вршио је функцију амбасадора САД у Шри Ланки и Малдивима од 19. августа 2006. до 19. августа 2009.

Након амбасадорске функције у Шри Ланки и Малдивима, Блејк је 2009. преузео функцију помоћника државног секретара за Јужну и Централну Азију

На захтев САД, „способан“ Шахид обезбедио признање

У допису Клинтоновој од 6. фебруара 2009. под насловом „Малдиви изразили намеру да признају Косово“, Блејк наводи да је министар спољних послова Малдива, Шахид контактирао амбасадора САД 6. фебруара како би са њим поделио текст објаве МСП Малдива да је спремно да призна Косово у што ранијем року.

У коментару Блејк заслугу за одлуку Малдива да што пре призна Косово приписује „способном Шахиду“.

„Ова изјава о намерама је у потпуности дело способног Шахида, на наш захтев. Превладао је значајан скептицизам унутар кабинета. Једном када Малдиви званично признају Косово, амбасада препоручује да секретарка пошаље веома кратку ноту Шахиду и да му се захвали на његовом личном ангажовању“.

Шахид поново под истрагом због корупције?

Како ових дана преносе малдивски медији, посланик у парламенту Малдива, Мохамед Нашид Абдула (Мохамед Насхеед Абдулла) поднео је захтев да се поново истраже наводи да је у признање Косова од стране Малдива била укључена корупција. Наиме, против тадашњег министра спољних послова, Ахмета Шахида, малдивска полиција је већ покретала истрагу још марта 2009. када се он теретио да је за признање Косова примио 2 милиона долара од тадашњег лидера АКР, а сада косовског министра спољних послова у оставци, Беџета Пацолија . Међутим, како стоји у захтеву Абдула ова „истрага није спроведена у потпуности“.

Абдула у захтеву тражи и да се поново размотри признање Косова и позвао да створе услови да се одлука донесе у складу са међународним стандардима преноси малдивски, Авас.

О овој афери пишу косовски медији већ два дана, а данас су вест преузели и медији у региону.

Срђа Поповић лобирао за повлачење признања

Месец дана касније, 6. марта, Шахид је контактирао амбасадора САД како би му саопштио да је одлука о признању Косова постала контроверзна у Влади Малдива, стоји у допису од 9. марта који је означен као поверљив.

„Шахид је известио да Србија интензивно лобира у Влади Малдива како би повукли признање Косова“, пише Блејк у свом допису.

Шахид је, према наводима Блејка, означио једног од главних лидера покрета „Отпор“ као особу која „утиче на владу Малдива“, преко председника ове земље, да повуку признање Косова.

„Шахид је саопштио да је представник ‘Отпора’, који има дугорочне везе са малдивском Демократском странком председника Нашида (Насхеед), разговарао директно са председником Нашидом у покушају да утиче на владу Малдива да повуче признање Косова. Шахид нам је рекао да су Срђа Поповић из Центра за примењене ненасилне акције и стратегије (CANVAS) и други били у Малеу (главни град Малдива прим. ред.), како би лично изнели став Србије.“

Амбасадор у овом допису наводи и то да је Шахид „потврдио да би захтев амбасаде за веома кратком захвалницом секретарке Клинтон у вези са признањем Косова било ’јачање морала’ за подржаваоце Косова у влади Малдива и да би помогло како би се одвратили покушаји да се повуче признање Косова“.

Амбасадор је затражио од Стејт департмента да проследи телеграм амбасади који би је даље проследила Влади Малдива у што хитнијем року.

Име Срђе Поповића и Малдива већ се доводило у везу. Како је писала Политика 2011. због консултантских револуционарних услуга које су пружали тадашњем председнику Малдива Мохамеду Нашиду, још из доба када је био прогањан и затваран као лидер опозиције, оснивачи „Отпора” су добили острво.

Како је тад Поповић за Политику изјавио, по уставу Малдива, острво не може бити у њиховом власништву, али да концесија за острва на Малдивиама траје 35 година.

“ Тамо ћемо направити летње школе заједно са локалним НВО. Доводићемо професоре из Србије, пошто Канвас са ФПН у Београду има програм који се зове „Политичка аналитика и менаџмент”,а имамо сарадњу и са неколико америчких универзитета, попут Колорада и Колумбије у Њујорку”, најавио је тада Поповић.

Нова амбасадорка САД: „Захтев за фондове за економску подршку Малдивима“

Позиција Малдива према признању Косова наводи се у још једном допису од децембра 2009. нове амбасадорке Патриције Бутенис.

Она признање Косова наводи као једно од обећања које су Малдиви испунили САД.

Амбасадорка у овом допису, између осталог наводи:

„Председник Нашид је усмерио Малдиве према билској повезаности са САД. Поред про-демократске оријентације и про-западних економских политика, Влада Малдива је испунила своја обећања САД-у по питању тешких политичких корака: Малдиви су објавили да намеравају да успоставе дипломатске везе са Израелом (иако то још нису учинили) и заузели позиције у Уједињеним нацијама које подржавају приоритете САД-а по питању признања Косова и људским правима у Ирану. Малдиви су такође заузели неке политички тешке ставове у вези са гласањем у УН-у“.

Допис Клинтонове о асистенцији САД за чланство Малдива у УНХЦР-у

Годину дана након што су Малдиви признали Косово (26. фебруар, 2010.), у допису државне секретарке Хилари Клинтон означеном као тајни, амбасадор Малдива у Њујорку, Абдул Гхафор Мохмед (Абдул Гхафоор Мохамед) на консултацијама у Вашингтону, дан пре него што ће предати акредитацију председнику САД (24.02.2010.), изразио је надање да би Малдиви могли добити столицу у Савету за људска права ОУН (УНХЦР).

Део дописа који је означен као тајни, односи се управо на Савет за људска права ОУН. На овом делу састанка присуствовао је и тада већ бивши амбасадор САД у Малдивима Роберт Блејк, а у тренутку састанка помоћник државног секретара.

Блејк је понудио тиху подршку САД уколико би она била од помоћи; Гхафор је изразио захвалност и навео да ће Малдиви ту понуду највероватније прихватити.

„Међутим, мора да изгледа да Малдиви ово место заслужују сопственим залагањем. Као мала држава, Мадиви не могу да се супротстављају другим земљама, већ морају да заузимају принципијелне ставове (као што је, на пример, признање Косова)“, стоји у допису Клинтонове.

Поједини наводи о повлачењу признаја ипак потврђени и из извора ван српске владе

Процес повлачења или суспензије одлука о признању Косова до разрешења дијалога између Београда и Приштине посебно је интензивиран након ступања Ивице Дачића на функцију министра спољних послова Србије. Док вести о таквим поступцима бројних земаља углавном долазе од Дачића лично, а увек их прати демант косовског министарства, у последње време појављују се и потврде навода о повлачењима признања.

Пре мање од две недеље, заменик Министра спољних послова Гане, Чарлс Овиреду (Цхарлес Оwиреду), потврдио је за АФП да је Гана повукла „брзоплето“ признање независности Косова.

Пре тога је косовски заменик премијера у оставци и бивши министар спољних послова, Енвер Хоџај, био први косовски званичник који је потврдио да је до сада 13 земаља повукло признање независности Косова, а да има информације да још 10 земаља може учинити исто. Он је за такав развој ситуације окривио тренутног косовског министра спољних послова, Беџета Пацилоја, навевши да је томе сам допринео незнањем и недостатком стратегије.

Кампања повлачења признања Србије, како се често описује, придобила је пажњу међународних представника. Иако ретко коментаришу наводне одлуке појединих земаља да повуку или суспендују признање Косова, обуставна српске „антикампање“, постала је ипак експлицитан захтев земаља квинте према Србије а који је, како сматрају, предуслов за наставак дијалога са Приштином.

Међутим, са српске стране неретко поручују да није фер да се од Србије тражи обустава кампање повлачења признања, што Србија види као начин да заштити своје националне интересе док, истовремено, земље попут САД, друге западне али и исламске земље, активно лобирају за признања независности Косова.

Управо је „агресивна кампања“ Србије против чланства Косова у међународним организацијама, конкретно ИНТЕРПОЛ-у, била образложење владе Косова да уведе 100% таксе на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине, потез који је пре годину дана у потпуности блокирао дијалог.

Ипак, бивши амбасадор Велике Британије на Косову, Рори О’Конел (Руаири О’Цонелл), потврдио је крајем 2018. да су неке земље заиста повукле признање Косова.

„Нажалост, неке земље повукле су признања Косова. Не мислимо да постоји разлог за то. Косово испуњава све критеријуме да буде независна држава. Ми смо признали Косово као независну и суверену државу,“ била је његова изјава коју је пропратио демант косовског МСП.

„Ми смо у контакту са америчким државним секретаром са којим стално комуницирамо, као и са међународним партнерима, то апсолутно није тачно“, реаговао је саветник министра спољних послова Косова Јетљир Зиберај на тврдње О’Конела.

Признање Косова је до сада, према потврди из Београда, повукло или суспендовало 17 земаља, и то: ГанаТого, Централноафричка република, Република Палау, Мадагаскар, Соломонска острва, Лесото, Суринам, Гранада, Унија Комора, Бурунди, Комонвелт Доминика, Сао Томе и Принципе, Либерија, Гвинеја Бисао, Папуа Нова Гвинеја.

(КоССев)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер