Викиликс: Како су САД и Ватикан сарађивали на бомбардовању Југославије

Вашингтон је за време сукоба на Космету затражио од Ватикана неку врсту благослова или "позитивне неутралности", како би осигурао да се Ватикан неће мешати у америчке војне планове, наводи се у тајним документима до којих је дошао "Викиликс", а које преноси италијански недељник "Еспресо". У тексту под насловом "Циљ: регрутовати Војтилу", лист пише да су САД тада успеле да убеде папу Јована Павла Другог да не осуђује нападе НАТО на Србију.

У документима се описује сарадња Ватикана са Вашингтоном током сукоба на Косову и Метохији и наводи да су кардинали и високи црквени достојанственици чак били спремни да "отворе врата цркве Светог Петра" и оправдају акције америчке администрације "замењујући моралне вредности прагматизмом".

У једној депеши од 11. јуна 2001. године, тадашњем председнику Џорџу Бушу изложени су резултати постигнути у бившој Југославији у којој се истиче, између осталог, да је америчка влада ангажовала Ватикан да промовише решење конфликта на Балкану.

"Током ваздушних напада НАТО на Косову блиско смо сарађивали са Ватиканом како бисмо елиминисали критике на рачун војне акције јер би папина осуда кампање као 'неправедног рата' отежала покушаје уједињења Алијансе. Ми смо недавно затражили од Ватикана да утиче на хрватско националистичко свештенство у БиХ" наводи се у депеши.

Према тајним депешама, Ватикан је на Балкану имао три приоритета - подршка миру и помирењу из хуманитарних разлога, заштита католичке популације и њених интереса и јачање католика у православном свету, пише лист, додајући да је један од главних циљева папе Јована Павла Другог био да се превазиђе раскол између католика и православаца.

У депешама се наводи да Ватикан генерално тврди да су основе њене политике одбрана људских бића, али да у стварности често делује као држава која брани своје интересе.

Вашингтон је са друге стране желео да искористи Ватикан, који има раширену и моћну дипломатску мрежу, како би оснажио своју стратегију. Заједничко за обе стране била је борба против комунизма, односно "дијалог од узајамне користи", истиче лист и додаје да је након пада берлинског зида то савезништво поново употребљено на Балкану.

У овим документима откривају се маневри америчке дипломатије последњих година живота папе Јована Павла Другог, који треба да буде беатификован, односно проглашен блаженим 1. маја ове године.

(Вести)