недеља, 20. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Влада Црне Горе објавила пет „митова“ о предлогу закона о слободи вероисповести: Мит је да је СПЦ старија од државе Црне Горе и да су сви православни верски објекти у Црној Гори њено власништво
Хроника

Влада Црне Горе објавила пет „митова“ о предлогу закона о слободи вероисповести: Мит је да је СПЦ старија од државе Црне Горе и да су сви православни верски објекти у Црној Гори њено власништво

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 22. децембар 2019.

Из Владе наводе да је мит да су сви православни вјерски објекти на територији Црне Горе власништво СПЦ.

Влада Црне Горе објавила је данас  пет митова о приједлогу закона о слободи вјероисповијести.

Из Владе су казали да је мит да држава отима имовину вјерских заједница.

"Истина: Овим законом се утврђује проста правна чињеница да културно благо које је кроз вјекове стварано од државног новца припада држави, односно свим грађанима. Дакле, само она вјерска имовина која представља културно добро, а стицана је од јавних прихода државе или је била у државној својини до губитка независности Црне Горе 1918. године, биће регистрована као државна својина. И то само под условом да не постоје докази да над том имовином право својине има нека вјерска заједница. Са друге стране, ако је нека вјерска заједница стекла одређену имовину у складу са законом који данас важи или који је некада важио, држава ће то поштовати", саопштено је из Владе.

Из Владе је речено да је мит да је Српска православна црква је старија од државе Црне Горе и сви православни вјерски објекти на територији Црне Горе су њено власништво.

"Истина: У вријеме Књажевине и касније Краљевине Црне Горе, Српска православна црква, као правни субјект под тим именом, није постојала. Имовина коју је православна црква користила на територији Црне Горе прије 1918. године била је власништво државе, што доказује чињеница да вјерска заједница никада није имала право да без сагласности државе располаже имовином коју је користила. У члану 719 Општег имовинског законика Књажевине Црне Горе из 1888. године изричито се наводи: „Непокретна добра православних цркава и манастира не могу се никако продавати или иначе уступати, без нарочита допуштења државне власти“. Како је општи правни принцип, још из римског права, да власништва не може бити без права располагања, сасвим је јасно да је држава, а не црква у Црној Гори власник вјерских добара. Дакле, црква је користила имовину и убирала плодове од вјерске имовине, али је власник те имовине у Књажевини, касније Краљевини Црној Гори несумњиво била држава"

Из Владе су у - трећем миту, којег су послали - казали да је мит да држава тјера вјерске заједнице да се региструју“

"Истина: Не постоји законска обавеза вјерске заједнице да се региструје. Међутим, оне вјерске заједнице које не желе да надлежни државни орган евидентира податке о њиховом имену, сједишту, адреси и заступнику, неће имати све погодности које уживају регистрована правна лица, односно неће имати статус правног лица. Процедура регистрације вјерске заједнице је веома једноставна и не разликује се од правила регистрације правних лица која иначе важе у црногорском правном систему", саопштено је из Владе.

Са црквено-народног сабора у Никшићу је затражено закључивање уговора са Владом којим би се регулисала питања од заједничког интереса, доношење закона о реституцији и праведној надокнади бесправно одузете црквене имовине и одустајање од, како су навели, новог отимања.

“Нико од оних који су Светог Василија гонили и прогонили за вријеме његовог живота, који су му отимали његово имање манастира Острошкога, нико од њих није се ријешио да отима храмове божије, него ови савремени бесудници. Они хоће храмове Светог Василија да отму. За кога, за себе”, казао је митрополит Амфилохије јуче у Никшићу.

Као четврти мит из Владе су навели да је четври мит  да "држава хоће да избаци СПЦ из православних храмова и да на њено мјесто доведе ЦПЦ“.

"Истина: Најбоља потврда да утврђивањем државног власништва над вјерским културним добрима држава не намјерава да угрожава права вјерника јесте чињеница да је Пријестоница Цетиње, а не СПЦ, уписана као власник Цетињског манастира, па то ни на који начин не ограничава права и слободе свјештенства и вјерника СПЦ у једном од најзначајнијих културних, историјских и вјерских здања у Црној Гори. Дакле, предложени закон утврђује имовинска права државе над вјерским објектима које је сама држава градила и стицала кроз вјекове и који представљају културну баштину и имовину свих грађана Црне Горе. Овим законом се не уређује вјерски живот унутар било којег вјерског објекта, нити се било ко избацује или усељава у вјерске објекте", саопштено је из Владе.

Из Владе су у - петом миту, казали да је мит да је Предлог закона је утврђен без дијалога са СПЦ.

"Истина: Нацрт закона је припремљен још 2015. године. У оквиру јавне расправе која је услиједила, Министарство за људска и мањинска права је примило и размотрило велики број коментара. Само 2018. године одржано је седам округлих столова, уз учешће академске заједнице, вјерских организација и невладиног сектора. Нема вјерске заједнице или друге заинтересоване стране која није коментарисала Нацрт закона. Осим тога, представници Владе су имали детаљне и исцрпне појединачне консултације са свим вјерским заједницама. На тим консултацијама постигнут је виши степен сагласности него икада раније по овим питањима. Гдје год су предлози вјерских заједница били у складу са међународним правним стандардима и јавним интересом они су прихваћени. На крају је СПЦ сама одбила дијалог о спровођењу препорука Венецијанске комисије, условљавајући тај дијалог доношењем закона о реституцији", поручују из Владе.

(Вијести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер