Вијести: Мило Ђукановић најмање три пута слетао и задржавао се на аеродромима у Швајцарској без званичног објашњења, док се за 12 летова Владиним авионом на те дестинације не знају ни путници ни разлози

 "Вијести" у данашњем издању (1. новембар) доносе причу о могућим злоупотребама авиона Владе Црне Горе.

Бивши премијер и актуелни предсједник Црне Горе Мило Ђукановић најмање је три пута слијетао и задржавао се на аеродромима у Швајцарској без званичног објашњења, док се за 12 летова Владиним авионом од јуна 2016. до марта 2020. године на те дестинације не знају ни путници ни разлози.

Након претходне власти, ћутање о томе наставила је и садашња, упркос судским одлукама о томе да треба ослободити приступ информацијама.

Тајно путовање Мила Ђукановића у Женеву – град сатова, чоколаде и Цанета

Око два сата поподне у среду, 6. марта 2019. године, мали пословни авион полетео је са аеродрома близу Брисела. У њему је била вишечлана делегација црногорског председника, која је у средиште Европске уније претходне вечери допутовала из Подгорице.

Мило Ђукановић се тог јутра у Бриселу срео са лидерима ЕУ и НАТО, Доналдом Туском и Јенсом Столтенбергом и потом ручао са званичницима Европске јеврејске асоцијације, након што су му уручили награду “Краљ Давид” у знак признања за “његов изузетан допринос подршци и заштити Јевреја”, пишу Вијести.

Четрдесетак минута касније, уместо да одлети право кући у Црну Гору, “лир-џет 45” слетео је у Швајцарску, земљу сатова, чоколаде и сира, врхунских здравствених услуга и полутајног банкарства, на један од аеродрома близу Женеве.

Донедавно је једина јавности позната околност која повезује Ђукановића са овим местом била то што у њему живи и његов дугогодишњи пријатељ Станко Цане Суботић.

Авион је остао на писти око три и по сата, а потом наставио за Подгорицу.

Шта је делегација на челу са Ђукановићем радила тога дана у Женеви, “Вијести” нису могле да сазнају од надлежних који две године и пет месеци неће да одговоре на питања о томе, нити да обелодане документацију о овом лету.

Генерални секретаријат две Владе и кабинети Ђукановића и бившег премијера Душка Марковића нису објаснили ни ко је све био у државном авиону и зашто је “лир-џет 45” слетао у регион око Женевског језера још 14 пута од јуна 2016. до марта 2020. године – од чега са Ђукановићем још најмање у два наврата. Ови представници власти нису одговарали на питања, нити одобравали захтеве за слободан приступ информацијама, па су чак игнорисали и судске пресуде по којима је то требало да ураде.

Три месеца након међуслетања у Женеву из Брисела, Ђукановић је поново тамо путовао Владиним авионом, који је слетео рано ујутро 6. јуна, остао на писти нешто преко шест сати и наставио за Братиславу.

Председник и његов главни политички саветник Милан Роћен вечерали су тог дана у главном граду Словачке са тадашњим вице-премијером Мирославом Лајчаком, уочи Глобсец конференције о безбедности.

Следећег дана, Ђукановић је говорио на панел дискусији о дијалогу Србије и Косова са председницима Хашимом Тачијем и Александром Вучићем.

Вучићев авион такође је 6. јуна слетео и провео извесно време на аеродрому у Женеви на путу из Београда за Братиславу, али не у исто време док је авион Владе Црне Горе био тамо.

Ђукановић и Роћен срели су се у Братислави и са тадашњим високим званичником Стејт дипартмента, Филипом Рикером, пре него што се авион упутио према Црној Гори, нешто после 15 часова.

Председник је из јавности непознатих разлога путовао у Женеву и 22. јануара 2019. године, слетео око 7:52, а око 16:38 полетео за Подгорицу.

Осим из историје летова Владиног авиона, коју је “Вијестима” уступио Пројекат за извјештавање о организованом криминалу и корупцији (ОЦЦРП), то се види и из налога за употребу ваздухоплова број 04/19 од 13. јануара 2019. године.

Тај папир, који је потписала бивша генерална секретарка Владе Наташа Пешић, а сада саветница за сарадњу са државним органима у Ђукановићевом кабинету, једини је документ о коришћењу државног авиона који су “Вијести” добиле од црногорских власти од почетка правне битке за слободан приступ информацијама у мају 2019. године до данас, упркос пресудама Управног суда, који је поништио два решења ГС о одбијању захтева за достављање података о летовима.

Владиним прописом предвиђено је да председници државе, парламента и Владе, који су и штићене личности, могу бесплатно користити авион за службена путовања, док остали високи државни званичници и органи, морају да плате све трошкове коришћење авиона из сопствених буџета, ако им се одобри употреба авиона.

У 2016. години, било је пет необјашњених слетања у област око Женевског језера од јуна до краја године, једно 2017, три 2018, четири у 2019. години – укључујући три лета на којима је Ђукановић био у авиону. До марта 2020. године, до када “Вијести” поседују податке, забележена су још два необјашњена лета из Подгорице у ову регију, уз скривање и путника и разлога путовања.

Од краја новембра 2016. године до почетка јуна 2018. године, постоји само један необјашњени лет државног авиона – у априлу 2017. године. Ђукановићу је 28. новембра 2016. престала функција премијера, а председничку заклетву положио је 20. маја 2018.

Неки летови су обављени у време када су се у Црној Гори догађале битне ствари, али “Вијести” не располажу подацима који би их довели у међусобну везу.

Дан после лета у Женеву од 24. октобра 2016. године, одржана је седница Председништва Демократске партије социјалиста са које је објављено да Ђукановић неће бити кандидат за премијера, након паламентарних избора тог месеца.

Дан након избора Марковићеве Владе, 29. новембра 2016. године, у време док је у Подгорици она заседала, државни авион је слетео у Женеву и остао тамо око осам сати.

У јеку афере “Коверта”, дан након што је први пут одговарао на питања новинара о њој, Ђукановић је 22. јануара 2019. боравио осам сати у Женеви, у коју је стигао Владиним авионом.

Државни авион се у Женеви задржао најмање нешто преко сат времена у три случаја, а највише тринаест и по сати 21/22. новембра 2018. године. У неким случајевима, пре или након слетања или полетања из Женеве, авион је слетао на аеродроме у Италији и Француској.

”Вијести” нису могле наћи званичне информације нити медијске извештаје о било каквој активности три председника или других високих државних званичника у Швајцарској у данима када је обављено ових 15 летова, као ни у данима непосредно пре и после датума тих летова.

У периоду од јуна 2016. до марта 2020. године било је још неколико летова Владиним авионом у Женеву, али су високи државни функционери званично обавештавали јавност о својим службеним активностима у том граду.

Из кабинета Ђукановића нису одговорили на питања “Вијести” из јуна 2020. године о томе шта је радио у Женеви 6. марта и 6. јуна 2019, као ни да ли је био путник у авиону током осталих 13 летова. Није одговорено ни на прошле седмице поновљена питања о тим летовима и на додатно питање о његовом боравку у Женеви 22. јануара 2019.

”Вијести” су питале његов кабинет и да ли је сврха његових путовања били службена или приватна за сваки лет појединачно, те ако је путовао приватно, ко је платио трошкове лета, али одговор нису добиле.

Из кабинета бившег председника Црне Горе Филипа Вујановића, који је на тој функцији био до 20. маја 2018. године, на слична питања о евентуалним његовим летовима за Женеву, одговорено је да је за сва његова службена путовања “у својству председника и бившег председника Црне Горе”, техничку подршку у организацији службених путовања искључиво пружао Генерални секретаријат Предсједника Црне Горе, “што је приликом обављања дужности Председника Црне Горе укључивало, између осталог, и ангажман и коришћење авиона Владе Црне Горе”.

”Молимо Вас да наведена питања упутите на адресу Генералног секретаријата Председника”, стоји у одговору из Вујановићевог кабинета. Генерални секретар председника Славољуб Стијеповић није одговорио на прослеђена питања Вијести.

”Председник Скупштине Црне Горе Иван Брајовић о својим активностима у земљи и иностранству од почетка мандата у новембру 2016. године редовно обавештава јавност, са информацијама које су стално доступне. Стога и медији лако могу да утврде да није било активности по траженим датумима и месту. Провером у служби Скупштине Црне Горе, утврђено је да се исто односи и на претходног председника Дарка Пајовића”, стоји у одговору кабинета тадашњег шефа парламента Брајовића на питања из јуна 2020. године о евентуалним његовим и Пајовићевим путовањима у Женеву државним “лир-џетом 45”.

У копији печата за оверу, који је објавио МАНС, стоји да се адвокат лично уверио да копија пасоша одговара оригиналу, а да фотографија верно одражава лик власника, из чега произлази да је Ђукановић требало да лично донесе пасош и покаже га адвокату.

Са Ђукановићем су тог дана на аеродром Хеаттов допутовали супруга Лидија, кум Душко Бан са супругом и пријатељ Зоран Ћоћо Бећировић.

Ђукановићи су негирали да су имали било какву имовину у основаним трастовима, а МАНС је утврдио да су постојали најмање до 2014. године.

Како су “Вијести” дошле до података о летовима

ОЦЦРП је “Вијестима” уступио податке о летовима државног “лир-џета” из кооперативне мреже праћења летова АДСБ-Еxцханге, у сарадњи са Ц4АДС. Ова мрежа је највећа кооперација организација и појединаца које прате и складиште податке о правцу кретању, висини и брзини кретања авиона (АДС-Б/Моде С/МЛАТ), и највећи је јавни извор нефилтрираних података о летовима, стоји на сајту те мреже.

Мрежа користи огроман број уређаја, такозваних фидера, који са земље примају сигнал који емитује транспондер авиона током лета, и бележе податке о кретању авиона широм света.

Из података АДСБ-Еxцханге не може се утврдити прецизно место слетања и полетања, већ само аеродроми најближи локацији авиона у тренутку када неки пријемник “ухвати” први или поседњи сигнал авиона у ваздуху. Међутим, на основу анализе путање авиона, висине лета, смањивања и повећавања брзине при слетању и полетању, вертикалне брзине при пењању и спуштању, као и времена “одсуства” са мреже, може се са сигурношћу закључити одакле је авион полетео, где је слетео и колико времена је био приземљен.

У региону Женевског језера има седам аеродрома на територији Швајцарске и Француске и они су у подацима АДСБ-Еxцханге излистани за сваки лет по удаљености од локације авиона чији је сигнал “ухваћен” при слетању или полетању.

Лет за Париз и даље под велом тајне

Ђукановић је државни авион користио током новогодишњих празника 2019/2020. за одлазак у Париз, одакле је са супругом и пријетељима отпутовао у Мајами, као и за повратак из Париза десетак дана касније у Подгорицу, утврдио је МАНС у фебруару прошле године.

Председник је Агенцији за спречавање корупције, објаснио да је у Паризу 29. децембра 2019. имао службене обавезе о којима није обавестио јавност јер су “у питању састанци са одговарајућим степеном тајности”, након чега је о свом трошку отпутовао редовном линијом за Мајами, саопштио је АСК у јануару ове године. Ђукановић се државним авионом вратио из Париза у Подгорицу 10. јануара.

Позивајући се на решење Специјалног државног тужилаштва којим је одбачена пријава МАНС-а за злопупотребу службеног положаја, АСК је утврдио да Ђукановић није прекршио закон.

Директор Истраживачког центра МАНС-а, Дејан Миловац рекао је тада да СДТ и АСК нису другим доказима проверавали тврдњу Ђукановића да је у Паризу био службено а тајно, већ да су само констатовали да је поштована процедура одобравања летова.

Брајовић је наследио Пајовића на месту председника Скупштине 24. новембра 2016. године.

На додатни захтев да јасно саопште да ли су Брајовић и Пајовић путовали у Женеву у данима назначених летова Владиним авионом, одговор из Брајовићевог кабинета није стигао.

Кабинет тадашњег премијера Душка Марковића није одговорио на питања о евентуалним његовим летовима Владиним авионом у том својству и за време док је био потпредсједник Владе до новембра 2016. године

Ђукановић путовао у Лондон са новинаром “Вијести”

Још једну тајну Ђукановићеву везу са Швајцарском открио је недавно МАНС у оквиру међународне новинарске истраге Пандорини папири о офшор пословима државних званичника, богаташа, криминалаца и јавних личности.

МАНС је утврдио да је фирма која је управљала фондовима које су Ђукановић и његов син Блажо формирали 2012. године – и сакрили то власништво преко пет држава – пословала на адреси у швајцарском месту Нушател. Оно се налази на стотинак километара од Женеве, а у близини више малих аеродрома око Женевског језера. Од 2017. године, фирма Љ Манагемент, код које се налази документација о пословању трастова Ђукановића, преселила се на адресу у Женеви.

Мислим да многи још нису схватили важност ове вести. А то је можда и најважнија ствар у региону још од пада Николе Груевског. Шта су Мило Ђукановић и авион владе Црне Горе радили толико пута тајно у Швајцарској, и у Женеви?! (А мотао се ту понекад и АВ)https://t.co/1AhjhuEmal

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) November 1, 2021

Аутор овог чланка је случајно био у исто време на пасошкој контроли лондонског аеродрома Хитроу са Ђукановићем, његовом супругом и пријатељима 30. маја 2012. године, истог дана када је лондонски адвокат оверио копију дипломатског пасоша тадашњег председника ДПС-а, у оквиру процедуре оснивања његовог Викториа траста.

Миловац је рекао да АСК није ценила то што је државни авион након службених састанака у Паризу враћен у Црну Гору, те да је, након што се Ђукановић вратио из Мајамија, поново послат у Париз по њега.

”Све и да се заиста радило о службеном путу у Париз, неспорно је Ђукановићева одлука да новогодишње празнике проведе у САД, додатно коштала црногорске грађане у виду накнадних летова државног авиона за Париз”, рекао је Миловац.Ћ