понедељак, 24. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вијести: Две деценије срамоте - истрага о убиству Душка Јовановића, главног и одговорног уредника “Дана”, двадесет година тапка у месту
Хроника

Вијести: Две деценије срамоте - истрага о убиству Душка Јовановића, главног и одговорног уредника “Дана”, двадесет година тапка у месту

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 26. мај 2024.

Двије деценије тужилаштво и полиција неспособни су или неће да открију ко је наредио убицама да повуку ороз и испале хице у Душка Јовановића, као и ко је из аутомата пуцао у главног и одговорног уредника “Дана”.

Од убиства Јовановића у Црној Гори промијенило се неколико врховних државних тужилаца, осам влада и министара полиције, али упркос томе још се не зна ко је наредио, организовао и извршио тај злочин.

То није учињено иако су неки свједоци већ дали одређене информације, које би, како тврди саговорник Вијести из безбједносног сектора, коначно, након двије деценије срамоте, могле да доведу до краја истрагу тог злочина.

Казао је да је проблематично и то што, упркос промјенама у тужилаштву, од међународних партнера није поново тражено упоређивање ДНК профила изузетих у тој истрази са онима који се налазе у базама држава окружења, али и оних даљих.

“Постоје одређени свједоци који су већ дали одређене информације, али и нови који траже да им држава пружи одговарајуће заштитне мјере, јер нијесу сигурни да би они и њихове породице биле безбједне након што проговоре. Чињеница је да надлежне органе, посебно након избора врховног државног тужиоца у пуном мандату, апсолутно ништа не спречава да у циљу потпуног расвјетљавања тог убиства, поново успоставе међународну сарадњу са релевантним полицијским организацијама, јер би упоређивање ДНК профила из аутомобила, али и поновно вјештачење пушака, могли би бити изузетно значајни”, казао је безбједњак са дугогодишњим стажом.

Сталну провјеру базе биолошких профила тражила је и Комисија за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија.

Предсједник тог тијела, Михаило Јововић, казао је јуче Вијестима да је прошле године био већи оптимиста да ће се истрага помјерити са мртве тачке, али да је само изгубљена још једна година.

“Био сам много већи оптимиста да ће истрага кренути са мртве тачке, након састанка у згради Владе прошлог маја, који је организовао тадашњи премијер (ДританАбазовић, а присуствовали су између осталих, представници полиције, тужилаштва, Комисије и осталих надлежних органа. Тада су договорене неке ствари, али изгледа да од тога нема ништа. Изгубљена је још једна година. Двадесета срамотна за црногорску државу”, рекао је Јововић.

Он је подсјетио да је Комисија у свом новом извјештају тражила одговор - ко или шта спречава Више тужилаштво да направи помак у истрази:

“А констатовали смо да највјероватније нису уважене препоруке које смо дали у вези са утврђивањем шта се десило са чувеном службеном забиљешком, са полиграфским тестирањем свједока које смо предложили, сталном провјером ДНК са лица мјеста, оружја и аутомобила са базама у Црној Гори, региону и свијету, не би ли се утврдило чији је то ДНК, који се можда појавио у тим базама од 2004. На страну што није установљено јесу ли тачне индиције да је било, благо речено, пропуста у првом слању ДНК узорака на анализу”.

Јововић објашњава да је Комисија препоручила и да се распише награда за информације, која, ако Влада донесе ту одлуку, можда може донијети резултате, ако се неко ко има информације, или неко ко је на било који начин учествовао у томе, макар због новца, одлучи да иступи и помогне у откривању свих извршилаца, организатора и налогодаваца овог кукавичког злочина.

“Зато смо предложили и разматрање других повластица, у складу са законом, јер знамо за случај притворене особе која је нудила тако нешто, али та могућност није употријебљена. Мој лични став је да промјена на челу Врховног државног тужилаштва није довољна, јер у државним тужилаштвима, па и у Вишем тужилаштву Подгорица, и даље раде многи људи који су водили ову истрагу и та тужилаштва, а сви видимо како су их до сада водили”, закључио је Јововић.

Нова истрага

Новинар и некадашњи посланик убијен је 27. маја 2004. године - хицима из аутоматског оружја покошен је када је изашао из редакције дневног листа чији је био власник.

За учешће у убиству, за сада, осуђен је једино Подгоричанин Дамир Мандић, коме је Апелациони суд у априлу 2017. потврдио пресуду за саучесништво и осудио га на 19 година затвора. Осим извршилаца и налогодаваца тог убиства правди измичу и они који су истрагу водили тако да се истина никада не утврди. Није утврђено ни ко је одговоран за то што готово двије деценије нема озбиљнијих резултата.

Прошле године у Вишем државном тужилаштву у Подгорици, у тој истрази, саслушано је неколико особа, међу којима и Весна Меденица, која је била врховни државни тужилац када је Јовановић убијен.

Она је исказ дала у истрази отвореној 2021. године, којом руководи тужитељка Данка Ивановић Ђерић.

Након саслушања, њен правни заступник, адвокат Здравко Беговић, казао је за Вијести да је Меденица је дала исказ у својству свједока и да он није присуствовао том саслушању.

“Из комуникације са њом могу рећи да је јуче дала све податке које је тада добила од истражних органа. Задовољна је чињеницом да се наставља истрага и очекује да се успјешно оконча”, изјавио је Беговић у јуну прошле године.

Прије некадашње ВДТ и бивше предсједнице Врховног суда, исти статус имао је и некадашњи директор Управе полиције, Веселин Вељовић.

Он се, наводно, изјашњавао на околности нестанка службене забиљешке у којој су службеници УП након хапшења јединог осуђеног за саучесништво у том убисту Дамира Мандића уписали све што им је те ноћи испричао.

Вељовић је тада Вијестима рекао да је саслушан, али да детаље не може износити због тајности поступка, нагласивши да је са тужитељком подијелио сва своја сазнања о том предмету која ће јој можда користити у даљем наставку истаге. Објаснио је да непосредно након убиства ни на један начин није био укључен у истрагу, већ да је у ту истрагу укључен годину и по након злочина.

27. маја 2004. године хицима из аутоматског оружја Душко Јовановић покошен је када је изашао из редакције дневног листа чији је био власник

Дугогодишњи први црногорски полицајац прије неколико година је, на затвореној сједници скупштинског Одбора за безбједност, како су тврдили парламентарци, саопштио да је убиство Јовановића оперативно ријешено, односно да полиција зна ко је то урадио, али да нема материјалне доказе.

Средином септембра 2019. године рекао је да је умор надлежног тужиоца у ноћи ликвидације разлог што до краја није расвијетљен случај убиства власника “Дана” и што је тај предмет неповратно изгубљен.

Савет за грађанску контролу рада полиције подржао предлог за расписивање новчанe награде за пружање поузданих информација

Савјет за грађанску контролу рада полиције једногласно је одлучио да подржи препоруку Комисије - да Влада јавно објави и понуди новчану награду за пружање поузданих информација које ће помоћи коначном и потпуном разјашњењу убиства главног и одговорног уредника листа “Дан” Душка Јовановића.

“Негативна перцепција и скептичност, нарочито изражена у ранијем периоду, према државним органима у цјелини, кроз постепене политичке и институционалне трансформације се превазилазе и могле би допринијети да полиција и тужилаштво дођу до висококвалитетних и поузданих информација важних за расвјетљавање овог злочина. Обраћање јавности за помоћ, на начин на који то предлаже мјеродавна и компетентна Комисија, није неуобичајена пракса у демократском свијету. Она би могла да подстакне нарочито свједоке и са њима повезане особе које оклијевају да коначно подијеле, информације са надлежним органима”, казао је Вијестима предсједник Савјета, адвокат Зоран Челебић.

За подршку предлогу Комисије изјаснили су се он, Аида Петровић, прод. др Дражен Церовић, др Милена Поповић Самараџић и проф. др Бранислав Радуловић, речено је Вијестима из Савјета.

(Не)чињење тужиоца

Током двије деценије колико траје истрага након убиства уредника “Дана” Више државно тужилаштво у Подгорици формирало је најмање десетак посебних предмета, провјеравало бројне информације и податке, саслушавало бројне свједоке, али све то није помогло да се дође до нових доказа о починиоцима, али и налогодавцима злочина.

Први предмет под ознаком 150/04 формиран је одмах након ликвидације против, до сада једино правоснажно осуђеног, Дамира Мандића.

Нови предмет формиран је у тек у августу 2013. године када је Врховно државно тужилаштво тражило анализу списа прикупљених током поступка. Тај предмет је у то вријеме дужила тужитељка Весна Јовићевић.

У фебруару наредне године ВДТ Подгорица формирало је нови предмет под ознаком 110/14 који је у то вријеме дужила Сања Јовићевић, а потом су списи из тог регистра промијенили још два тужиоца - 2017. предмет је преузео тужилац Зоран Вучинић, али годинама није предузимао ниједну радњу, а 2021. Данка Ивановић Ђерић.

Баш у тај предмет, током 2014. спојено је више предмета других предмета ВДТ Подгорица и ОДТ Подгорица, а међу којима и први, који се водио против Мандића.

У том поредмету, како је крајем маја прошле године навела руководитељка ВДТ Подгорица Лепа Меденица у информацији коју јој је тражио Тужилачки савјет, саслушало 14 свједока од којих су три испитивана по више пута.

Тужитељка Ивановић Ђерић након што је 2021. године преузела тај обиман предмет, али се на одлуку чекало и застало, јер су те године формирана још три посебна предмета у овом случају.

Но када је све окончано, одлука да нема основа за предузимање кривичног гоњења против било којег лица у овом тужилачком акту донијета 9. децембра 2022. године о чему постоји и посебна службена забиљешка тужитељке Ивановић Ђерић.

Нада да се можда може доћи до нових доказа појавила се почетком 2021. године када су у Вишем државном тужилаштву Подгорица формирана три нова предмета, која су касније ипак архивирана.

Први предмет те године сачињен је 12. марта под ознаком 151/21, а поводом информације коју је тадашњи вицепремијер Дритан Абазовић изнио на састанку “везано за сазнање да једно притворено лице у Управи за извршење кривичних санкција у Спужу посједује одређена сазнања која би могла бити од значаја за расвјетљавање убиства Јовановића”...

“Од стране тужиоца Вучинића прикупљена су обавјештења од притвореног лица, којом приликом је навео да не жели, нити пристаје на такав вид саслушања, већ је навео да жели да неформално саопшти неке ствари под условом да се њему изађе у сусрет за нешто што није урадио, а за шта је оптужен. Тако да је 18. марта сачињена службена забиљешка о поступању по тој информацији, гдје се констатује да тужилаштво нема основа за покретање кривичног поступка, па је предмет архивиран”, наводи се у документу у који су Вијести имале увид.

Медији су тада објавили податке да је Љубо Биговић, осуђени за убиство полицијског инспектора Славољуба Шћекића, писмом обавијестио тадашњег премијера да има одређена сазнања о убиству уредника “Дана”...

Три дана након првог, формиран је нови предмет у марту 2021. а у којем је поступала тужитељка Ивановић Ђерић.

“Из списа произилази да је УП сачинила записник о обавјештењу прикупљеном од грађанина Д.К., који је дао одређене информације о могућим налогодавцима у вези са убиством новинара. Предузете су неопходне мјере и радње, дато је више усмених и писаних налога УП. У својству свједока саслушана су три лица, извршено је графолошко вјештачење и неуропсихијатријско вјештачење лица, те се анализом прикупљених доказа дошло до закључка да нема основа за предузимање кривичног гоњења”, пише у информацији.

Половином априла 2021. формиран је нови предмет 265/21, којим је задужена тужитељка Маја Јовановић, такође након дописа Абазовића, а поводом сазнања од “истог притвореног лица”...

Тог дана притвореник је саслушан и он је тада “истакао да је спреман да саопшти одређена поуздана сазнања око убиства Јовановића али под одређеним условима које није саопштио”.

“Да би те информације подијелио са тужилаштвом тек након што буду испуњени његови услови, те је том приликом истакао да осим приче, нема конкретне доказе јер је прошло много времена”, наводи Меденица.

Тада је у својству свједока саслушан и Дритан Абазовић, који како се наводи у извјештају “тужилаштву није пружио никаква конкретна сазнања”.

ВДТ тада није преговарало о уступцима за тог притвореника, јер поступак против њега дужи СДТ, тако да је предмет архивиран 4. фебруара 2022. године.

(Вијести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер