Vesna Škare Ožbolt: Ljajić nudio političku trgovinu Šeksovom optužnicom

ZAGREB, BEOGRAD - Bivša ministarka pravde Hrvatske Vesna Škare Ožbolt izjavila je da je Srbija 2005. pokušala političku trgovinu optužnicom protiv sadašnjeg potpredsednika Sabora Vladimira Šeksa.

Škare Ožbolt je sinoć za Hrvatsku radioteleviziju rekla da je u njenom kabinetu u Zagrebu trgovinu optužnicom predložio predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić.

Prema njenim rečima, Ljajić je nudio kutije s dokumentacijom JNA koje su sadržavale informacije o Šeksu u zamenu za puštanje i prebacivanje u Srbiju nekoliko osoba pravosnažno osuđenih u Hrvatskoj za ratne zločine koji su kazne od 15 do 25 godina služili u zatvoru u Lepoglavi.

Ona na to, kako je rekla, nije pristala, ali je o svemu obavestila Šeksa i tadašnjeg premijera Ivu Sanadera.

Veće za ratne zločine beogradskog suda poslalo je nedavno Hrvatskoj optužnicu  u kojoj se oko 40 osoba tereti za ratne zločine i genocid nad srpskim stanovništvom na području Vukovara 1991.

Među optuženima su i ratni hrvatski zvaničnici Vladimir Šeks, Ivan Vekić, Branimir Glavaš i Tomislav Merčep.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić oštro je danas demantovao navode nekadašnje hrvatske ministarke pravde Vesne Škare Ožbolt da je Srbija 2005. pokušala trgovinu optužnicom protiv Vladimira Šeksa.

Ljajić je u izjavi Tanjugu napomenuo da je ta izjava Ožboltove data u tamošnjoj predizbornoj kampanji koja je uvek "zgodna prilika za ubiranje političkih poena".

Ljajić se, međutim, zapitao gde je ona bila dosad, zašto je o tome ćutala šest godina i istakao da je suština potpuno drugačija.

"Mi smo Hrvatskoj otvoreni rekli da imamo dokumentaciju JNA i ponudili smo im, u okviru međunarodne pravne saradnje u procesiranju ratnih zločina, da ukoliko postoji njihova spremnost, na osnovu te dokumentacije i dokaza koje Srbija ima, sprovedu istragu", rekao je Ljajić, koji je i ministar rada i socijalne politike.

On je kazao da je logična posledica toga bila da, u sklopu te saradnje, dobijemo tajni spisak preko 2.000 optuženih Srba, izbeglih i prognanih jer bi to pospešilo ukupnu normalizaciju odnosa dveju zemalja.

"U sklopu cele priče, pošto je tema bila i Srbi u (zatvoru u) Lepoglavi, mi smo tražili da se, nezavisno od te dokumentacije, nastavi transfer osuđenih lica. O tome je i ranije bilo reči, a prva grupa osuđenika je već bila puštena, nakon što je Srbija Hrvatskoj dostavila zemljišne i matične knjige iz opštine Glina koje su do tada bile u privatnom posedu", precizirao je Ljajić.

Prema tome, dodao je on, priča je veoma jasna, ali s hrvatskog stanovišta lansirana delimično u trenutku predizborne kampanje kada se medijski prostor dobija za prikupljanje političkih poena na osnovu optužbi Srbije.

Ljajić je posebno istakao da je Ožboltova s velikom pažnjom tada saslušala sve predloge i ocenila ih, kako je rekao, veoma interesantnim, pa je predložila da pita tadašnjeg premijera Iva Sandera šta da radi.

"Ona je otišla i pozvala Sanadera, a kada se vratila rekla je da Hrvatska nije zainteresovana", rekao je Ljajić.

(Beta-Tanjug)