петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Весна Шкаре Ожболт: Љајић нудио политичку трговину Шексовом оптужницом
Хроника

Весна Шкаре Ожболт: Љајић нудио политичку трговину Шексовом оптужницом

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 24. септембар 2011.

ЗАГРЕБ, БЕОГРАД - Бивша министарка правде Хрватске Весна Шкаре Ожболт изјавила је да је Србија 2005. покушала политичку трговину оптужницом против садашњег потпредседника Сабора Владимира Шекса.

Шкаре Ожболт је синоћ за Хрватску радиотелевизију рекла да је у њеном кабинету у Загребу трговину оптужницом предложио председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић.

Према њеним речима, Љајић је нудио кутије с документацијом ЈНА које су садржавале информације о Шексу у замену за пуштање и пребацивање у Србију неколико особа правоснажно осуђених у Хрватској за ратне злочине који су казне од 15 до 25 година служили у затвору у Лепоглави.

Она на то, како је рекла, није пристала, али је о свему обавестила Шекса и тадашњег премијера Иву Санадера.

Веће за ратне злочине београдског суда послало је недавно Хрватској оптужницу  у којој се око 40 особа терети за ратне злочине и геноцид над српским становништвом на подручју Вуковара 1991.

Међу оптуженима су и ратни хрватски званичници Владимир Шекс, Иван Векић, Бранимир Главаш и Томислав Мерчеп.

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић оштро је данас демантовао наводе некадашње хрватске министарке правде Весне Шкаре Ожболт да је Србија 2005. покушала трговину оптужницом против Владимира Шекса.

Љајић је у изјави Танјугу напоменуо да је та изјава Ожболтове дата у тамошњој предизборној кампањи која је увек "згодна прилика за убирање политичких поена".

Љајић се, међутим, запитао где је она била досад, зашто је о томе ћутала шест година и истакао да је суштина потпуно другачија.

"Ми смо Хрватској отворени рекли да имамо документацију ЈНА и понудили смо им, у оквиру међународне правне сарадње у процесирању ратних злочина, да уколико постоји њихова спремност, на основу те документације и доказа које Србија има, спроведу истрагу", рекао је Љајић, који је и министар рада и социјалне политике.

Он је казао да је логична последица тога била да, у склопу те сарадње, добијемо тајни списак преко 2.000 оптужених Срба, избеглих и прогнаних јер би то поспешило укупну нормализацију односа двеју земаља.

"У склопу целе приче, пошто је тема била и Срби у (затвору у) Лепоглави, ми смо тражили да се, независно од те документације, настави трансфер осуђених лица. О томе је и раније било речи, а прва група осуђеника је већ била пуштена, након што је Србија Хрватској доставила земљишне и матичне књиге из општине Глина које су до тада биле у приватном поседу", прецизирао је Љајић.

Према томе, додао је он, прича је веома јасна, али с хрватског становишта лансирана делимично у тренутку предизборне кампање када се медијски простор добија за прикупљање политичких поена на основу оптужби Србије.

Љајић је посебно истакао да је Ожболтова с великом пажњом тада саслушала све предлоге и оценила их, како је рекао, веома интересантним, па је предложила да пита тадашњег премијера Ива Сандера шта да ради.

"Она је отишла и позвала Санадера, а када се вратила рекла је да Хрватска није заинтересована", рекао је Љајић.

(Бета-Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер