Весли Кларк: Украјинци имају шансу ако добију оружје, да пробију руске линије у року од 12-14 месеци. То би могао бити Доњецк или Крим. Треба им две хиљаде тенкова, 300 артиљеријских оруђа, пар стотина авиона Ф-16 и А-10

ВАШИНГТОН —  "Данас постоји прилика да се Украјинцима пружи шанса, обезбеђујући одговарајућу додатну опрему и наоружање, да пробију руске линије у року од 12-14 месеци. Не може се очекивати да се боре без ваздушне надмоћи", оценио је за вашингтонски Центар за међународне и стратешке студије (ЦСИС), уочи друге годишњице агресије Русије на Украјину, генерал америчке војске у пензији Весли Кларк.

Кларк је бивши врховни командант НАТО-а у Европи (од 1997. до 2000.) и ветеран вијетнамског рата који је и даље активан војнополитички посматрач и учесник дебата о националној безбедности САД.

Политика САД у вези са ратом у Украјини

Кларк каже да САД никада нису имале прави приступ односима са руским председником Владимиром Путином.

"Од другог мандата председника Џорџа Буша, погрешно смо тумачили његове поступке и намере. Погрешно смо одговорили на његову инвазију на Грузију током Олимпијских игара 2008. Погрешно смо се понашали са њим током Обаминог ресетовања и када смо пристали на његово присуство у Сирији," истиче Кларк.

Он подсећа да „неразумевање правца развоја Русије има корене у периоду после распада СССР-а“, када су, како каже, „бивши официри КГБ-а преименовали себе у политичаре, чланове парламента и 'нове Русе'."

„Потом смо послали неколико економиста из Чикашке школе у Русију и рекли им: 'Молимо вас да се отарасите ових државних предузећа' и тако створили руске олигархе“, подсећа Кларк.

„Чак је и председник (Бил) Клинтон мислио да има одличне односе са Борисом Јељцином, а он му је рекао: 'Не желимо ширење НАТО-а'. Источни Европљани су веома добро разумели овај империјалистички импулс. Бугарски министар спољних послова ми је 1997. рекао: 'Русија је данас слаба. Једног дана ће поново постати јака и они ће се вратити, али до тада морамо бити у НАТО-у'."

Главном грешком Запада у односу на Украјину, Кларк сматра акције администрације САД 2014. године, када је Америка заправо послала сигнал Украјинцима да се помире са губитком Крима.

„Они би и тада пружили отпор“, сматра генерал.

"Када је ( бивши украјински председник Петро) Порошенко изабран 2014, дошао је у Брисел и затражио војну помоћ, дајући председнику (Бараку) Обами списак онога што му је потребно да се одупре руској војној експанзији у Донбасу. Отишли смо, рекавши нема МЛРС, нема Ф-16 и до 2022. године тамо је био рат у којем је погинуло на десетине хиљада људи", каже Кларк који сматра „наивним“ одлуке администрације Барака Обаме у вези са Русијом.

Бивши високи амерички војни званичник описао је како је покушао да тражи подршку Беле куће за Украјину још 2014, објашњавајући да Русија већ води „освајачки рат“.

„Они су ми одговорили: 'То је неспоразум, Украјина заправо није посебна, таквих несугласица је увек било, а ми говоримо о новцу и организованом криминалу. И не схватајте то озбиљно; Потребан нам је Путин да нам помогне око иранског нуклеарног споразума'," присећа се Весли Кларк.

„Тако је“, уверен је генерал, „Обамина администрација направила две фундаменталне грешке. Пре свега, када су најавили померање ка Азији, чинило се да нас више не занима шта се дешава у Европи".

Кларк цитира председника Барака Обаму, који је тражио да Путину пренесе да ће можда имати више слободе после избора.

„Друго“, сматра генерал, „политика Обамине администрације на Блиском истоку, њена жеља да пацификује Иран, навела је Сједињене Државе да пусте Путина на Блиски исток и ослабила је перцепцију онога што он ради у Украјини. То је довело до данашњег рата“.

Кларк такође наводи грешке актуелне америчке администрације које је направила уочи инвазије у пуном обиму. Он је разговор на састанку председника Џоа Бајдена са Путином у лето 2021. назвао „превише џентлменским“, уместо да, према генералу, „категорички каже руском лидеру: „Да се ниси усудио да нападнеш Украјину“.

Генерал такође критикује акције Беле куће на почетку инвазије у пуном обиму, када украјински ваздушни простор није дуго био затворен, а уместо тога је доминантан наратив био о избегавању „конфронтације са Русијом“.

„А онда је сва војна помоћ коју смо пружили пуштана мало по мало. И било је много изговора за то, на пример, „Украјинци нису довољно припремљени“. Па, да будем искрен, они имају више образованих људи у својим оружаним снагама од нас. Школе у Украјини пружају боље образовање од многих у Сједињеним Државама“, каже генерал Кларк.

Међутим, он помиње и позитивне резултате америчке политике у протекле две године рата.

„Ми смо окупили НАТО. Заиста смо избегли конфронтацију с Русијом. И добили смо информациони рат од самог почетка јер смо све упозоравали на оно што се дешава. Могло је бити много горе. А ми смо Украјинцима на почетку дали „Стингере“ и известан број „Џевелина“, оцењује Кларк, али одмах додаје: „Међутим, чињеница је да имамо хиљаде тенкова у Сједињеним Државама. Имамо стотине Ф-16 и одлагали смо да их пошаљемо. Имамо старе АТАЦМС системе. Остало нам је још доста муниције од 155 мм коју нисмо испоручили. На бојном пољу је 'политички' немогуће балансирати. Или користите одлучујућу силу да победите или ризикујете да изгубите.”

Шта остаје да се уради у трећој години рата?

Генерал Кларк је навео три фазе кроз које се одвијала руска инвазија на Украјину: прва је била „покушај Руса да брзо преузму контролу над Кијевом и преузму власт“, друга је била „повлачење руских трупа у многим правцима“, а трећи је био „покушај контраофанзиве Украјине“.

Кларк изражава сумњу да ће Сједињене Државе у „четвртој, наредној фази рата“ деловати на исти начин као на Блиском истоку 1973. године, када је „донет закон о помоћи и када су Сједињене Државе заправо уклониле део својих сопствених снага из Немачке и пребацили их у Израел”.

„Ако бисмо се на овај начин односили према Украјини и заиста прерасподелили снаге, могли бисмо да стабилизујемо ситуацију на украјинском фронту. Данас постоји прилика да се Украјинцима пружи шанса, обезбеђујући одговарајућу додатну опрему и наоружање, да пробију руске линије у року од 12-14 месеци. То би могао бити Доњецк. То би могао бити Крим. Не може се очекивати да се боре без ваздушне надмоћи. Морамо признати да је овај рат сада у веома опасној фази и ако се овај закон не усвоји, украјинске снаге неће бити онакве каквим их замишљамо“, каже Кларк и наводи минимум који је потребан оружаним снагама Украјине:

„Треба им хиљаду, још боље две хиљаде тенкова, 300 артиљеријских оруђа, самоходна артиљерија, треба им пар стотина авиона Ф-16 и пар стотина А-10, али пошто се то неће десити довољно брзо, то значи да када дође пакет помоћи, ми морамо пронаћи начин да набавимо артиљеријску муницију и нове системе и да их дистрибуирамо што је брже могуће“.

„Нисмо могли да се носимо са 400 миља међунемачке границе током Хладног рата. Не могу да замислим шта ће бити потребно да се мобилише НАТО ако Украјина падне и будемо суочени са претњом која ће се протезати од Балтичког до Црног мора“, упозорава генерал.

Руска војска: пре инвазије и две године касније​

"У почетку је за руску војску ово била обавештајна операција. А претпостављало се да ће неколико војника из хеликоптера бацити у Украјину, а затим дићи унутрашњу побуну, отарасити се Зеленског, а онда су претпостављали да могу да врате (бившег украјинског председника Виктора) Јануковича и да ће добити целу Украјину. И стога, много тога није било укључено у борбе. Нису могли да обезбеде логистику и изгубили су. Али то је уједно било погрешно разумевање правог војног потенцијала Русије. Када су организовали одбрану, а знају да се бране, и имају много мина, и имају пуно аутоматског минског оружја, прешли су на своје традиционалне методе: за Русе живот војника није скупљи од метка. Када посматрамо стравичне губитке које су претрпеле руске снаге, ми то тумачимо кроз наш систем вредности. А они? Оно што ће урадити јесте да најаве још једну мобилизацију и да под ватру пошаљу још неколико стотина хиљада војника“, објашњава је генерал.

Украјинци се, сматра Кларк, боре онако како би се Американци борили:

„Они цене свој народ. Брину се за своје војнике. Они желе да спасу сваки живот ако је могуће."

Руске трупе су, према генераловим речима, већ „претрпеле губитке од до 400 хиљада убијених, заробљених и рањених, као и колосалне губитке у опреми".

„Војно особље у руском систему је ангажовано само на извршењу. План припада команданту и само је он одговоран за њега и мора га извршити. И то је историјски довело до чињенице да је совјетски систем, који се претворио у руски, постао флексибилан на врху, али неосетљив на жртве испод. А ово је потпуна супротност од начина на који тежимо да делујемо. Дакле, губици које су претрпели били би апсолутно разорни за армије западних земаља. И иако за Запад и Украјину није све изгубљено, морамо разумети са чиме се суочавамо."

Како ће овај рат утицати на свет?

Сједињене Државе, према Веслију Кларку, морају да схвате да је „дошла нова ера и да већ постоји коалиција снага и земаља која се формира против Сједињених Држава. То су Русија, Кина, Северна Кореја и Иран.

Њихове акције, према генералу, постају све координисаније. "Постоји размена информација, планова, тактика, муниције и технологија, које су главни потенцијални противници Сједињених Држава, почев од Русије, спремни да користе у великим размерама“.

„Нисмо наишли на овако нешто у читавом постхладноратовском периоду", наглашава Кларк.

"Северна Кореја је управо објавила да више не тражи мирно уједињење са Јужном Корејом, а нуклеарно одвраћање још увек узимамо здраво за готово од краја Хладног рата. А Билтен атомских научника - 'Сат судњег дана' - показује две секунде до поноћи. Међутим, истина је да смо свој нуклеарни програм зауставили 1983. године. Али Руси то нису урадили. Створили су нове нуклеарне технологије и нове системе испоруке. Кинези раде исту ствар“.

Кларк такође подсећа на програме за распоређивање нуклеарног оружја у свемир.

„Ако би нуклеарно оружје експлодирало у свемиру, створило би електромагнетни импулс који би могао да онеспособи сателите. То би такође онеспособило многе ствари на земљи. Наравно, ово зависи од висине, величине нуклеарног уређаја и тако даље. Али ово оружје могло би у потпуности да уништи америчку електричну мрежу у већем делу земље. А ако је ово оружје мегатонске класе, са дометом од 300 миља, онда је то заиста озбиљан проблем“, објашњава Кларк.

Док се ми водимо жељом да избегнемо конфронтацију, подсећа он, Путин иде ка томе и стиче савезнике.

(Глас Америке)