Vesli Klark: Srbija bi trebalo da pusti građane na severu Kosova

BRISEL-BERLIN- Evropska unija bi trebalo da pokaže odgovorno i jako liderstvo u rešavanju problema na Zapadnom Balkan,u na kome su još uvek prisutne "otvorene rane" , smatra penzionisani američki general Vesli Klark, bivši komandant NATO-a za Evropu.

Klark kaže da se bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu umnogome popravila u odnosu na devedesete godine, kada je on bio na čelu savezničkih NATO snaga za Evropu (1997-2000), ali upozorava da bi EU morala da kontinuirano i snažno bude prisutna u regionu.

Govoreći na panelu o „Preostalim otvorenim pitanjima Balkana“, organizovanom u Briselu, u okviru dvodnevne konferencije o glavnim konfliktima u svetu, Klark, koji je član upravnog odbora Međunarodne krizne grupe, naglasio je da su SAD prepustile EU vodeću ulogu u rešavanju problema na Balkanu.

On je za "Dojče vele" izjavio da su na "Balkanu još prisutne otvorene rane", kao rezultat tragičnih godina za nama, kao i da se pred lokalno stanovništvo, od kojih su neki bili i žrtve ratnih zločina, postavio težak zadatak pomirenja i suživota.

 „Zato je i potrebno uporno, odgovorno i jako vođstvo od strane EU, kako bi se radeći sa izabranim lokalnim liderima, obrazovala i primenila odgovarajuća politika koja bi vodila pomirenju i neophodnom izlečenju“, smatra Klark.

Vesli Klark, koji je od strane SAD 1994. godine bio zadužen za planiranje odgovora na sukobe u BiH u obezbeđivanju NATO podrške UN trupama na terenu, smatra da su EU i međunarodna zajednica „prebrzo pustile“ stvari u BiH. Klark za "Dojče vele" kaže da u BiH još postoji potreba da se strane približe, da se formira zajednička vlada, koja bi bila efikasna u ostvarivanju potreba svojih građana.

„Vlasti ne izvršavaju svoje obaveze. Vlada nije formirana, ne promoviše se na dobar način ekonomski razvoj. To ne može da se uradi pod uslovima koji su prisutni i zato je tamo potrebno jače evropsko vođstvo“, smatra on.

Poslednja operacija kojom je Klark komndovao bilo je bombaedovanje SR Jugoslavije zbog Kosova posle čega je penzionisan.

Na pitanje kako danas vidi tenzije prisutne na severu Kosova, on za "Dojče vele" kaže:„Kosovski Albanci, čija je to država, trebalo bi da preuzmu carinske obaveze. S druge strane, Srbija bi trebalo da pusti građane na severu Kosova. Oni će uvek imati srodstvo u kulturi, ali to nije njihova zemlja. U pitanju je postepeni proces, koji će se lakše sprovesti uz jako međunarodno vođstvo“, zaključuje Klark.

(Tanjug)