Веселин Шљиванчанин: Нећу се политички ангажовати, хоћу да заборавим ову неправду

БЕОГРАД - Слобода је највеће богатство које човек може да има!

Овако Веселин Шљиванчанин, бивши официр ЈНА, започиње разговор с репортерима Курира, које је још једном угостио у свом дому.

- Слобода је, међутим, добра само ако имаш добру породицу и пријатеље. После оноликих неправди, седам година робије, не могу да кажем да сам се одмах снашао. Тешко ми је, покушавам да се уклопим у нормалан живот.

Како су се опходили према вама у Хагу?

- Нисам доживео неку неправду у самом затвору. Људи тамо су школовани, образовани и држе се прописа. Ако се и ви држите прописа, онда нема проблема. Проблем је Тужилаштво, које се користи свиме да докаже кривицу, и то вређа људе.

Шта вам је највише недостајало?

- Породица, пријатељи, добри људи и отаџбина. Недостајало ми је и да се напијем ледене воде са извора.

Дружили сте се и с хрватским генералима?

- Причали смо, пили кафу и разговарали. Боље то него да се свађамо.

Ко је бољи у шаху - ви или Шешељ?

- Шах нисам играо. Играо сам фудбал, тенис, дизао терет. У тенису сам у пару врло често играо с хрватским генералом Маркачем и људи су говорили да је тешко победити нас. Играо сам и с Лукићем, Ђорђевићем, Прлићем.

Хоће ли и Шешељ, Младић и Караџић доживети превремену слободу као ви?
- Нисам судија. Верујем да ће сви, па и ова тројица, представити себе у правом светлу, па нека суд одлучи. Верујем да ће ти људи доказати своју невиност, пошто сам и ја имао ту наду.

Чиме ћете се бавити, улазите ли у политику?
- Нећу се политички ангажовати, то ме не интересује. Посветићу се породицу, деци и унуцима. Хоћу да будем с њима, да се одмарам и заборавим ову неправду.

Кајете ли се због нечега?

- Не осећам потребу да се кајем. Мени није било место у бункеру, већ поред војника. Ишао сам и на прву линију. Лако је написати извештај, али тешко је спасти живот.

Прија ли вам медијска пажња?

- Доста ми је интервјуа. Кога шта интересује, нека прочита пресуду. Нека, уосталом, препишу Курир.