Верољуб Дугалић: Могуће смањење броја банака у 2011.

Београд - Закон о заштити корисника финансијских услуга ће заштитити клијенте од једностраних одлука банака, али ће довести и до смањења броја банака.

Београд - Закон о заштити корисника финансијских услуга ће заштитити клијенте од једностраних одлука банака, али ће довести и до смањења броја банака. Банкари мисле да ће примена поскупети њихове услуге, а многи од њих сматрају и да ће их убудуће на тржишту Србије бити мање. Језиком статистике и просека, на сваких 200.000 становника у Србији, долази по једна банка. Становништво се задужило за више од 500 милијарди динара, а са банкама је склопљено око 12 милиона уговора.

Стручњаци процењују да без обзира на број није било праве конкуренције, јер је глад за новцем била огромна. Ове године, међутим очекују да ће број банака постепено почети да се смањује.

„Имаћемо нешто мањи број већих банака са већим могућностима, већим кредитним потенцијалом, са ширим асортиманом тих банкарских услуга, тако да за грађане то уопште неће бити неки проблем, напротив може имати добре последице за грађане“, сматра Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака.

Бојан Лечић из банке Интеса оцењује да има превише банака за тржиште величине Србије.

„На тржишту Србије је превелик број банака за овако тржиште, тако да се може очекивати на неколико сегмената да дође до укрупњавања банкарског система. Пре свега, што се тиче оних у већинском страном власништву, може се очекивати да дође до укрупњавања на нивоу централа, што ће условити спајање и на нивоу банака ћерки које послују у Србији“, каже он.

Пре седам година у Србији је радило 46 банака, али смањење броја није озбиљније утицало на актуелну понуду, услове кредитирања, камате.

Укупна економска ситуација у Србији, међународно финансијско тржиште али и величина, капацитет, банке, пресудно утичу на понуду и позицију.

Ипак, све, па и оне банке које имају само неки проценат тржишта, налазе неко своје место у односу на клијенте.

„Свака банка проналази неки модус где може да изврши одређену зараду. Наше тржиште јесте мало, 33 банке постоје, али оно што могу рећи је да сигурно нису покривени сви банкарски производи са толиким бројем банака“, сматра Петар Грујић из Фолкс банке.

Старо је правило, да што је ризик земље већи, то су услови за клијенте неповољнији. Познаваоци банкарског тржишта, међутим, мисле да би чак и у истом степену ризика, у случају укурупњавања банака, могло бити боље за клијенте.

„Смањили би се трошкови банкарске инфраструктуре, значи та трошковна компонента ако се смањи, онда постоји већи простор за снижавање маржи које јесу високе, а добрим делом проистичу из окружења. Тако да се може рећи да су те конкурентније банке корисници неефикасности ових других, јер већ то чини тржиште и то њима омогућава да имају неке екстра профите“, каже економски аналитичар Зоран Јеремић.

Смањење садашњег броја за 20 одсто, процена је финансијских зналаца, могла би донети боље услове за клијенте. Ипак, једини меродавни критеријум за број банака, уз све анализе и мишљења, остаје тржиште и број клијената. Ако је оно развијено и снажно, банке саме траже начине да њихов производ и услуга буду јефтинији. Број је онда мање важан.

(Б92)