субота, 19. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Венсан Дежер: Постоје делови платформе који захтевају још ”фине дораде"
Хроника

Венсан Дежер: Постоје делови платформе који захтевају још ”фине дораде"

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 22. децембар 2012.

ПРЕДСЕДНИК Србије Томислав Николић, како сам разумео, поделио је са амбасадорима радну верзију платформе за Косово. Чекамо да видимо коначан документ и тада ћемо изнети своје коментаре. У ономе што смо видели постоје неки добри елементи, који дају шансу да се крене напред у дијалогу. Међутим, постоје и делови који захтевају још ”фине” дораде, како би били прихватљиви за све стране у процесу.

Ово, у интервјуу за ”Новости”, поручује Венсан Дежер, шеф Делегације ЕУ у Београду. Он поручује да се мора избећи ситуација у којој би једној страни руке биле везана, а дијалог запао у ћорсокак. Прогрес који је до сада постигнут је охрабрујући и све треба да иде у том правцу, поручује Дежер.

* Шта све Србија треба да уради како би у марту добила датум за почетак преговора?

- Наставак пута предвиђа два корака: извештај Европске комисије у марту и могући почетак преговора током ирског председавања ЕУ, које се завршава 30. јуна наредне године. До марта се очекује да буде постигнут јасан напредак ка видљивом и одрживом унапређењу односа са Косовом.

* Хоћемо ли се суочити са новим условима у вези са Косовом наредних месеци?

- Низ питања која треба да се реше су већ добро позната, као што је омогућавање представницима Приштине да учествују у регионалним конференцијама и уговорима. Затим, проналажење решења за електричну енергију и позивни број за Косово. Важна је и сарадња са Еулексом, како би се омогућило да може у потпуности да остварује свој мандат и спроводи евентуалне истраге, попут оне о трговини људским органима.

* Према информацијама из Европског савета, чланице ЕУ су прилично подељене око брзине напредовања Србије ка ЕУ. Мислите ли да смо заслужили више?

- Постоји јасна воља и консензус свих 27 држава да Србија иде напред. Понекад постоје различите анализе и перцепције о прогресу, али све државе чланице - што се огледа и у закључцима Савета - биле су задовољне уложеним напорима и одале су признање Србији и вашем руководству за оно што је учињено. Наравно, Савет је истовремено позвао Србију да поново ојача процес реформи у многим областима, као што су владавина права, независност институција и привреда.

* Европски лидери поручили су да ће, од сада, Србија и Косово бити на истом путу. Да ли ово значи да политика ”и Европа и Косово” више није одржива?

- Ако се осврнемо уназад, приближавање Београда и Приштине је одувек било део агенде ЕУ. Хтели смо да видимо како Београд и Приштина успостављају однос који ће им омогућити да учествују у регионалним скуповима, постижу регионалне споразуме - као што је ЦЕФТА, Енергетска заједница. То је разлог зашто смо обема странама понудили помоћ у преговорима, који треба да доведу до споразума који ће бити од користи за обичне људе и нормализовати ситуацију на терену.

* Шта очекујете од наставка овог процеса?

- Велики је успех што је дијалог почео. Такође је веома позитивно што је закључен значајан број практичних и важних споразума, као што су они о матичним књигама, катастру, признавању диплома и, наравно, о слободи кретања робе и људи.

* Од Србије се тражи и повлачење из институција на северу, што наша Влада одбија као неприхватљив захтев...

- Значајан број нових споразума је постигнут, о ИБМ протоколу, размени официра за везу, како би се омогућили директни разговори и убрзало решавање проблема, побољшала транспарентност и проток финансијских средстава ка Косову. Заштита верских и културних објеката је ојачана. Сада пажњу треба усмерити, пре свега, на ситуацију на северу Косова.

* Срби са севера критикују владу да је пристајањем на споразум о интегрисаном управљању прелазима, успоставила границу између Србије и Косова...

- На прелазима на административној линији годинама су се дешавале озбиљне злоупотребе - избегавање плаћања ПДВ и слична недела. У интересу Србије је да успостави неку врсту контроле и мониторинга на прелазима, како би се поштовали закони и процедуре.

* ЕУ каже да је мењање граница на Балкану неприхватљиво и противи се подели Косова. Зашто?

- За ЕУ је важна стабилности у региону западног Балкана и све што ствара тензије и нестабилност треба избегавати. Повлачење граница дуж етничких линија није у складу са европским вредностима, и у супротности је са тежњама да се успостави слобода кретања и обезбеди поштовање права мањина.

* Брисел константно понавља да, у овој фази интеграција, не тражи од Србије да призна независност Косова. Међутим, хоће ли то бити услов за чланство у ЕУ?

- Јасно је да пет земаља чланица, из различитих разлога, не признају Косово, због чега је позиција ЕУ да буде статусно неутрална. Оно што је за нас важно јесте да се односи нормализују, што значи да и Србија и Косово имају истинску европску перспективу и да се неће међусобно блокирати у овом процесу.

* Београд замера Бриселу на политици ”двоструких аршина”. Колико овакав однос ЕУ према Србији успорава процес интеграција?

- Не престаје да ме изненађује машта ”теоретичара завера” на западном Балкану. Не постоје двоструки стандарди, већ је само питање шта у одређеном тренутку искочи у фокус јавности. Ако се осврнемо на извештаје о напретку неколико година уназад, Косово је увек било ту. Као и сарадња са Хашким трибуналом. А ово су само основни политички критеријуми. Ако погледате остатак извештаја о напретку, видећете да је више од 80 одсто посвећено унутрашњим реформама. А то је ретко било у центру пажње.

БИЛО ЈЕ ЗЛОЧИНА У ”ОЛУЈИ”

* ДА ли се слажете са српским званичницима да су последње ослобађајуће пресуде Хашког трибунала поново подигле тензије између суседа на Балкану и да лоше утичу на процес помирења?

- Јасно је да су током рата, укључујући и ”Олују”, чињени злочини, куће уништаване, а људи протерани. Разумем да су многи били помало разочарани недавном пресудом Хашког трибунала. Из овога треба научити лекцију да је потребно обезбедити довољно чврстих доказа и заштиту сведока.

* КОЛИКА је опасност да безвизни режим буде суспендован? 

- Не бих то назвао претњом, јер ЕУ је усвојила мере за сузбијање илегалних миграција. Поздрављамо иницијативу за измене кривичног законика које ће санкционисати оне који траже ”лажни азил”. Такође, људи треба да схвате да низак стандард није критеријум на основу којег могу да траже азил. Појединци који организују или подстичу људе да траже азил такође треба да буду санкционисани, што до сада нисмо видели.

* КАКО оцењујете досадашње резултате које је Србија постигла на пољу реформи? 

- Упркос енергији која је потрошена током предизборне кампање и формирања владе, током последњих шест месеци видели смо неке важне кораке у правцу исправљања грешака направљених током избора судија и тужилаца, као и у борби против корупције. Закон о НБС је измењен како би се ускладио са праксом у Европи. Све у свему, видимо неке добре потезе.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер