Velt: Zahtev Srbije za pridruživanje baca EU u očaj

Rumunija, Bugarska ili Grčka neslavni su primeri kako korupcija i rđava uprava bez zakonskih konsekvenci mogu da se šire pod krovom EU. I sad treba primiti još i Srbiju. Krajnje je vreme da se EU zaštiti od sopstvene propasti.

Srpski predsednik Boris Tadić i švedski premijer Frederik Rejnfelt saglasni su da srpski zahtev za pridruživanje treba da se proveri.

Srbija je u Stokholmu predala svoj zahtev za pridruživanje EU. Molim? Srbija? I to uz eksplicitnu podršku Švedske i Španije?

Čak i među građanima koji su naklonjeni EU ova vest tera na preispitivanje podrške savezu 27 država. Hrvatska, Albanija, Makedonija i Turska – i sad još ona zemlja čija je prethodna vlada najodgovornija za ratove na Balkanu. Čak i ne uzimajući u obzir da je pretpostavljeni ratni zločinac Ratko Mladić još uvek u bekstvu, iako je njegovo izručenje u stvari bio preduslov za pregovore o pridruživanju.

Pridruživanje je ipak još daleko. Ali građani već sad  sa neugodnošću gledaju na jugoistočnu Evropu, gde se najmlađi članovi EU – Rumunija i Bugarska – već godinama bore sa funkcionisanjem države. U međuvremenu i južno od njih, grčka vlada stoji pred totalnim haosom.

Pod pokroviteljstvom EU korupcija i loše poslovanje očigledno se besprekorno i skoro nekažnjeno šire. Ko je jednom ušao, njemu Brisel više ništa ne može – naprotiv: bogatiji članovi, koji su poslovali solidnije, moraju da iskupe malu braću iz nevolje.

To je možda skraćeni pogled na sve veću EU. Ali to je vid većine glasača. Iako je Brisel već 2007. bio svestan te kritike, kada je dodao zaštitne klauzule u ugovor pre pristupanja Rumunije i Bugarske. Ali te klauzule nikad nisu primenjene. Da, u slučaju Bugarske stotine miliona evra su stvarno zamrznute i nisu isplaćene. Ali ko može da veruje da te mere stvarno ostavljaju dugoročan utisak na one koji sede u tim korumpiranim aparatima? Sa Srbijom bi pristupila jedna zemlja koji još ni približno nije prevazišla posledice socijalizma ili svojih ratova.

Ako Brisel neće da zemlje u tranziciji postanu teret onda on najzad mora da stvori funkcionalne kontrole. Možda u budućnosti mora da ide tako daleko da uskrati suverenitet svojih članova, da bi spasao EU od propasti i delegitimacije svojih institucija.

(Stefanie Bolzen, Die Welt, s nemačkog prevela Zora Matić)

http://www.welt.de/politik/ausland/article5615787/Serbiens-Bewerbung-fuer-die-EU-ist-zum-Verzweifeln.html