Велт: Захтев Србије за придруживање баца ЕУ у очај
| Хроника | |
Велт: Захтев Србије за придруживање баца ЕУ у очај |
|
| четвртак, 24. децембар 2009. | |
|
Румунија, Бугарска или Грчка неславни су примери како корупција и рђава управа без законских консеквенци могу да се шире под кровом ЕУ. И сад треба примити још и Србију. Крајње је време да се ЕУ заштити од сопствене пропасти. Српски председник Борис Тадић и шведски премијер Фредерик Рејнфелт сагласни су да српски захтев за придруживање треба да се провери. Србија је у Стокхолму предала свој захтев за придруживање ЕУ. Молим? Србија? И то уз експлицитну подршку Шведске и Шпаније? Чак и међу грађанима који су наклоњени ЕУ ова вест тера на преиспитивање подршке савезу 27 држава. Хрватска, Албанија, Македонија и Турска – и сад још она земља чија је претходна влада најодговорнија за ратове на Балкану. Чак и не узимајући у обзир да је претпостављени ратни злочинац Ратко Младић још увек у бекству, иако је његово изручење у ствари био предуслов за преговоре о придруживању. Придруживање је ипак још далеко. Али грађани већ сад са неугодношћу гледају на југоисточну Европу, где се најмлађи чланови ЕУ – Румунија и Бугарска – већ годинама боре са функционисањем државе. У међувремену и јужно од њих, грчка влада стоји пред тоталним хаосом. Под покровитељством ЕУ корупција и лоше пословање очигледно се беспрекорно и скоро некажњено шире. Ко је једном ушао, њему Брисел више ништа не може – напротив: богатији чланови, који су пословали солидније, морају да искупе малу браћу из невоље. То је можда скраћени поглед на све већу ЕУ. Али то је вид већине гласача. Иако је Брисел већ 2007. био свестан те критике, када је додао заштитне клаузуле у уговор пре приступања Румуније и Бугарске. Али те клаузуле никад нису примењене. Да, у случају Бугарске стотине милиона евра су стварно замрзнуте и нису исплаћене. Али ко може да верује да те мере стварно остављају дугорочан утисак на оне који седе у тим корумпираним апаратима? Са Србијом би приступила једна земља који још ни приближно није превазишла последице социјализма или својих ратова. Ако Брисел неће да земље у транзицији постану терет онда он најзад мора да створи функционалне контроле. Можда у будућности мора да иде тако далеко да ускрати суверенитет својих чланова, да би спасао ЕУ од пропасти и делегитимације својих институција. (Stefanie Bolzen, Die Welt, с немачког превела Зора Матић) |