Велимир Илић: Бриселским споразумом Србија ништа није дала, нити њиме признаје независност Косова

БРИСЕЛСКИМ споразумом Србија ништа није дала, нити њиме признаје независност Косова. Питање статуса остаје отворено, а у будућности, у неким бољим околностима, могуће је доћи и до бољих решења. Сада смо у ситуацији „узми или остави“. Зато треба да у овом тренутку узмемо максимум онога што је реално. О нереалном можемо да причамо стару причу од које протеклих година никакве користи нисмо имали.

Ово у интервјуу за „Новости“ каже министар грађевинарства и лидер НС Велимир Илић, који указује на то да само економски јака Србија може да помогне грађанима на Косову и Метохији:

- Србија која би била упропашћена и на коленима због проблема који могу да настану никоме није од користи.

* Може ли Бриселски споразум да се примени упркос противљењу општина на северу КиМ?

- Не може свака општина да води своју политику. Ми прихватамо све што је могуће у овом моменту, што је изводљиво и што нема штетне последице за Србију и њених осам милиона грађана. Решење је да заједнички с представницима српских општина размотримо комплетну ситуацију, шта је оно што Србија може да уради, а да не жртвује народ и државу.

* Да ли је Бриселским споразумом Србија обезбедила датум за почетак преговора са ЕУ?

- Ми сигурно дуго нећемо ући у ЕУ, али је датум важан, због инвестиција. На Косову се ништа битније неће променити, али ми морамо бити организовани, јаки и сложни. Немојмо једни друге називати издајницима. Сви ми волимо Косово, али смо упропашћени, не можемо даље и ако чекамо још годину дана - биће лошије. Сви сносе одговорност, па и они који су своју дедовину на Косову продали за стотине хиљада евра, а сад нама причају причу, која не пије воду. Србија не може без страних кредита и донација да функционише и многи чекају да се предамо и банкротирамо.

* Шта очекујете од ове грађевинске сезоне?

- Ова сезона је слаба, нема новца у буџету за инвестиције. Не могу да обећам да ћемо нешто урадити, ако у буџету имамо само 500 милиона динара за помоћ грађевинској индустрији. А поједине грађевинске фирме имају губитак и по 30 милиона евра. Мора озбиљно да се ради, али и наши грађевинари и путари су неорганизовани, подељени, несложни, не знају шта хоће. Не знају да формирају конзорцијуме, да се тако појаве на тендерима.

* Када ће бити завршен план за опстанак грађевинске индустрије?

- Не зависи то само од овог министарства. Пола владе мора да се укључи у решавање тог проблема. Правосуђе држи у стечају поједине фирме и десет година. А стечајни управници се понашају као локални шерифи, продају машине, возни парк, обезбеђују себи плате. И Министарство за социјалну политику мора да помогне. Плаћала је држава социјалне програме за многе фирме, па може и грађевинарима и путарима. Нека се у грађевинарство уложи десети део онога што је уложено у „Фијат“ и ми ћемо бити задовољни. А највећа дуговања према грађевинарима имају Фонд за капитална улагања Војводине и Развојна банка Војводине, па што то не плате.

* Колико дугује Војводина?

- Развојна банка око 150 милиона евра. На дан почетка преговора с грађевинарима, моје министарство је дуговало 13 милиона динара, и то смо одмах платили. А знате ли колико дугује Београд?

* Градоначелник Ђилас каже мање од милијарду динара...

- За оне силне надвожњаке. Знате ли да се све око моста на Ади гради без дозволе. Републичка инспекција је направила извештај. Мост нема употребну дозволу, а за прилазне саобраћајнице нема грађевинске дозволе. И сада би ја требало да поднесем кривичне пријаве и затворим градилишта. Да не говорим о томе што мост саобраћајно више нема смисла, јер је претходна влада за улазак Коридора 11 у Београд изабрала леву обалу Саве и сад мора да се ради још један мост код Обреновца.

* Хоћете ли поднети кривичне пријаве?

- Уочи празника сам добио записнике инспекције и о томе ћу известити Владу. По закону, морамо да поднесемо кривичне пријаве, јер сваки инвеститор, па била то и држава или локална самоуправа мора да има папире. Србија мора да има и јединствен саобраћајни систем у који мора да се уклопи и Београд, али и Војводина, а не да свако ради по своме.

* Који су ефекти Закона о упису нелегалних објеката у катастар?

- Подносе се пријаве, кренуо је упис, али нам је потребна подршка локалних самоуправа, посебно Београда. Те самоуправе и даље форсирају легализацију да би узели новац, а не схватају да ће од пореза на имовину имати веће приходе.

* Најавили сте бројне погодности, али се мало тога нашло у закону о катастарској легализацији, посебно у делу који се односи на бесправна здања сазидана на туђем, пре свега државном земљишту...

- Погодности нема само за оне који имају намеру да продају своје објекте после уписа у катастар, они ће морати да плате и легализацију и земљиште. А за оне који ће наставити да живе у својим кућама нема проблема.

* Како напредује израда закона о планирању и изградњи?

- Наш предлог је спреман, али смо укључили и грађевинаре, разна удружења, као и УСАИД да дају своје препоруке. Мислим да ће се предлог наћи пред Владом за око месец дана. Али прво два политичка питања морају да се реше. Повраћај имовине и конверзија, која нигде у свету не постоји.

* Хоће ли Министарство предложити укидање конверзије права коришћења у право својине на грађевинском земљишту?

- Градови нас нападају, кажу да тајкунима гурам милионе. Па нека те милионе наплате кроз порезе, а не кроз конверзију. Сви траже од нас да се конверзија укине. Да би се добила грађевинска дозвола прво мора да се реши конверзија.

* Имате ли подршку у Влади за укидање конверзије?

- Када смо је одложили за годину дана, имао сам пуну подршку, верујем да ће тако бити и са укидањем. Морамо да покренемо велике инвестиције. Грађевинари питају ко узима разлику ако они свој рад и материјал наплате 400 евра по квадрату, а у промету су станови од 1.300 евра по квадратном метру.

* КАКО напредују радови на Коридору 11? 

- Радови на делу за који је задужен азербејџански „Азвирт“ одвијају се по плану. На корак смо до потписивања уговора за деонице, чиме ће се комплетирати траса од Београда до Пожеге. Изводићемо радове само на овом коридору вредне око 1,5 милијарди евра. * Шта је са деоницом од Пожеге до Бољара, односно границе са Црном Гором? - И за тај део постоји велико интересовање. Није овај ауто-пут важан за Чачак, већ за Београд и целу Србију, која ће извести саобраћај на поморске путеве.

* ХОЋЕ ли бити референдума око примене споразума са Приштином? 

- Можда. Али мислим да референдум нема смисла и да ништа неће решити. Јер, парламент је огромном већином усвојио предлог Владе Србије, а посланици су представници народа. С друге стране, представници општина са севера КиМ кажу да ће прихватити резултат референдума ако он за њих буде повољан. То стварно нема смисла.

(Вечерње новости)