четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вечерњи лист: Србија се обавезала да неће процесуирати хрватске држављане за ратне злочине, да ће потпуно сарађивати са Хагом и поштовати обавезе у третману хрватске мањине
Хроника

Вечерњи лист: Србија се обавезала да неће процесуирати хрватске држављане за ратне злочине, да ће потпуно сарађивати са Хагом и поштовати обавезе у третману хрватске мањине

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 27. мај 2016.

Србија се уговором обавезала да неће процесуирати хрватске држављане осумњичене за ратне злочине и да ће јурисдикцију за све ратне злочине на територији Хрватске препустити Хрватској. Такође, Београд се обавезао да ће потпуно сарађивати са Хагом и да ће поштовати обавезе у третману хрватске мањине. Тиме је испунила сва три хрватска услова за деблокаду преговора са ЕУ и отварање поглавља 23, које се тиче правосђуа.

У процесима за ратне злочине мора се избјећи сукоб надлежности између држава. Србија мора у потпуности сурађивати с Хашким судом те проводити све његове одлуке и пресуде, док у третману мањина Београд мора поштивати домаће и међународне обвезе.

Тако, дознаје Вечерњи лист, гласи договорено рјешење и језичне формулације око три кључне точке на којима је Загреб инсистирао како би Србији дао зелено свјетло за отварање поглавља 23.

Хрватска успела у намери да уклони сва неприхватљива решења у суседној држави

Иако је ријеч о дипломатским формулацијама, оне врло јасно кажу да је Хрватска успјела у намјери да уклони неприхватљива рјешења у сусједној држави. Прва точка пријепора била је србијанско полагање права на тзв. регионалну јурисдикцију, односно на процесуирање злочина почињених на територију бивше Југославије.

Ријеч је о хибриду универзалне јурисдикције, коју међународно право познаје, али и  политички мотивираног ограничавања надлежности само на простор бивше државе. Србија је по спорном Закону о ратним злочинима полагала право на процесуирање хрватских држављана за злочине на хрватском територију, иако се поступак против њих - као у случају Вељка Марића - водио и у Хрватској.

Текст одлуке, дознајемо, каже како ЕУ наглашава регионалну сурадњу и добросусједске односе при процесуирању ратних злочина, што укључује и циљ да се избјегне конфликт јурисдикције те се позива да се ратни злочини процесуирају без дискриминације. Избјегавање сукоба јурисдикције, што истиче ЕУ, де фацто значи  да Србија мора одустати и да одустаје од регионалне надлежности. Друга точка, сурадња с Хаашким судом, у тексту је апострофирана као кључна, што укључује и потпуно признавање и извршење одлука и пресуда Суда. Тиме је Србији послана порука да се, између осталог, не толерира посљедњи ексцес - одбијање изручења троје дужносникаСрпске радикалне странке.

Трећа пак точка - заштита хрватске мањине и инзистирање на проведби Споразума о заштити националних мањина које је Србија потписала с Хрватском о заступљености у представничким и државним тијелима - у тексту је пак адресирана формулацијом која каже да ЕУ наглашава важност поштивања и пуне заштите права мањина у складу с критеријима из Копенхагена (увјети за чланство у ЕУ, оп. а.). ЕУ узима у обзир правну и институционални оквир те тражи ефикасну примјену србијанских домаћих и међународних обвеза, каже се у тексту о којем ће државе чланице расправљати сљедећег тједна.

(Вечерњи.хр)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер