Вечерњи лист: Хрватска након привредне кризе дошла до друштвене кризе која тера породице ван земље

 ЗАГРЕБ - Хрватска се 20 година врти у круг, бира погрешно политичко вођство, што је довело до стварања политичке елите која не води добро земљу, пише Вечерњи лист.

Тренутно је најболнија мера задата из Европске комисије, за превремено пензионисане и порез на имовину. 

Порез на имовину ће оптеретити ионако осиромашено друштво, доћи ће до распродаје некретнина и срушиће им се цена, а превремено пензионисање је проблем за земљу у којој ионако 300.000 људи годинама не ради. 

Како наводи лист, не баве се оживљавањем привреде, а хрватски политичари заборављају да је и кључно питање демографија, да за неколико година неће имати ко да ради у Хрватској, а притисци на пензиони систем биће јачи. 

То су главни проблеми које су изнели хрватски економисти, преноси Б92.

Професор са Економског факултета у Загребу Љубо Јурчић каже да је највећи капитал способна влада коју Хрватска нема. 

“Тренутна криза више није ни привредна, ни финансијска, него криза друштва и зато људи одлазе. Имамо ресурсе који омогућују два пута већи доходак од садашњег, међутим немамо ни Владу ни политику која ће то спровести”, каже Јурчић. 

“Срамотно је колико се Хрватска мало променила”, коментарисао је Жељко Ловринчевић са Економског института. 

Европска комисија је Хрватској међу мерама предложила и да продуже старосну границу за пензију, убрзавање приватизације и увођење пореза на некретнине. Иако део назначених економиста сматра да је то погубно за земљу, изгледа да другог решења тренутно нема. 

Главни економиста Хипо банке Хрвоје Стојић каже да ће се увођењем пореза на имовину отворити простор за смањење пореза на рад и капитал, о чему размишља и Влада, а потврдио је то на свом првом јавном наступу у улози заменика министра финансија Саша Дрезгић. Цену рада треба смањити јер, како кажи, Хрвати имају скупу државу, преноси Вечерњи.

Хрватској у прилог још ове године иде ниска цена капитала па то треба искористити и задужити се на европском тржишту за предвиђених 1,5 милијарди евра којима би се рефинансирало будуће доспеће дугова.

(Танјуг)