уторак, 21. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Василиј Небензја: Нелегитимна агресија НАТО на СРЈ представља окидач за данашње деструктивне тенденције на Балкану
Хроника

Василиј Небензја: Нелегитимна агресија НАТО на СРЈ представља окидач за данашње деструктивне тенденције на Балкану

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 21. април 2024.

 НАТО бомбардовање Југославије било је грубо кршење међународног права и отворено непоштовање највеће вредности цивилизације – људског живота, рекао је Василиј Небензја, стални представник Руске Федерације при Уједињеним нацијама, у интервјуу за "Политику".

Према члану 51 Повеље УН, употреба силе је дозвољена само уз одобрење Савета безбедности или у самоодбрани, али СБ није о Југославији донео никакву одлуку. Није се радило ни о самоодбрани.

"Независна међународна комисија за Косово", која је имала задатак да истражи последице НАТО бомбардовања Југославије из 1999, објавила је документ под насловом "Извештај о Косову". Ову комисију су створили сами западњаци, али чак је и она интервенцију назвала "нелегалном али оправданом, што је врхунац цинизма".

Независна међународна комисија за Косово", која је имала задатак да истражи последице НАТО бомбардовања Југославије из 1999, објавила је документ под насловом "Извештај о Косову". Ову комисију су створили сами западњаци, али чак је и она интервенцију назвала "нелегалном али оправданом, што је врхунац цинизма

Изговор за НАТО интервенцију пружила је инсценација у Рачку из јануара 1999. Убијени милитанти, наставља Небензја, били су преобучени и представљени као цивилне жртве. Исте методе западњаци користе и данас. Тако је било и у украјинској Бучи, која је означила крај преговора са Русијом.

Руководство земаља чланица НАТО није сносило одговорност за кршење норми о употреби силе, ни за кршење међународног хуманитарног права, каже Небензја. Међународни кривични суд за бившу Југославију, који је имао пуна овлашћења да истражи злочине НАТО, одлучио је да то питање гурне под тепих.

Уместо истраге, формиран је Комитет, који није био предвиђен никаквим пословником МКСЈ. Овај Комитет је дошао до неочекиваног закључка: да поводом напада на Југославију међународно право није довољно јасно. Све то је било у циљу свргавања непожељне власти и ширења свог утицаја на Балкан.

Западне делегације, истиче Небензја, отворено покушавају да искористе светску организацију, а то чак и не крију. То доказује и покушај Француске да омета седницу СБ поводом 25. годишњице агресије НАТО, као и промовисање нацрта резолуције Генералне скупштине о "геноциду" у Сребреници.

Западњацима је незгодно да се присећају својих прошлих грехова, истиче Небензја. За њих је то "ствар прошлости". Али, то је апсурдно, јер тему "Косова" стално разматра СБ, у вези са деградацијом ситуације на терену.

"Западне делегације се праве да је алармантна ситуација на Косову настала сама од себе. Заправо, управо нелегитимна агресија НАТО представља окидач за данашње деструктивне тенденције на Балкану", истакао је Небензја.

Западне делегације се праве да је алармантна ситуација на Косову настала сама од себе. Заправо, управо нелегитимна агресија НАТО представља окидач за данашње деструктивне тенденције на Балкану

Разлог за покушаје да се ова тема заобиђе је банални страх, који се види и на лицима чланова западних делегација када се њихове земље помињу у вези са агресијом. И сам Запад схвата да ће пре или касније морати да одговара за те злочине. За Русију, како наводи, ова питања нису затворена.

Лобирање за резолуцију Генералне скупштине још је један пример покушаја Запада да искористи осећања босанских муслимана и и да покори Србе у БиХ. То питање, које тренутно промовише Запад, представља деструктивну иницијативу која може да изазове експлозију на Балкану.

На питање о улози Немачке у догађајима на Балкану, која је током Другог светског рата починила најтеже злочине у људској историји, Небензја каже да је Немачка покушавала да игра историјску улогу на Балкану.

Најновији пример за делатност "високог представника" у БиХ, Немца Кристијана Шмита, који покушава да спроведе интересе Немачке. Улога Немачке у спонзорисању нацрта резолуције о "геноциду" у Сребренице указује на намеру Берлина да се учврсти у Европи као центар моћи. Немачка у томе примењује све методе, па и злоупотребу историјске трагедије народа БиХ.

Југославија је само врх леденог брега

Како подсећа руски дипломата, геноцид је дефинисан Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида из 1948, као покушај да се уништи читава национална, етничка, расна или верска скупина.

Што се тиче страха западних дипломата, попут Бореља или Блинкена, који су побегли са заседања Министарског савета ОЕБС-а у Скопљу, Небензја каже да за то постоје два разлога. Први је да се плаше разоткривања деловања НАТО, јер схватају да је Југославија само врх леденог брега. Ако се то разоткрије, неминовно ће се отворити питања Ирака, Авганистана, Либије, Сирије или Јемена.

Као последица тога, јавља се други разлог: подривање њиховог угледа у свету, који ће отворити и озбиљну дискусија у њиховим земљама. Да ли њихови народи, пита се Небензја, желе да буду несвесни саучесници у злочинима својих влада? Да ли они желе да спонзоришу крваве крсташке ратове 21. века и војне авантуре у које их увлаче њихове власти?

Последњи пример су догађаји у Украјини, наводи дипломата, које владе низа земаља чланица НАТО користе ради повећања војних буџета, пре свега на рачун сопственог становништва и смањења друштвено значајних пројеката.

На питање да ли постоје оне чланице у УН које желе да поштују међународно право, Небензја каже да је таква претежна већина човечанства. Већину у УН чине суверене, разумне земље, од којих се многе добро сећају времена западног колонијализма и осећају потребу да бране своје националне интересе. Свет памти и допринос који је Совјетски Савез дао подршци национално-ослободилачким покретима.

Русија гледа у будућност

То значи да ће се САД, ако је међународно право погодно за западне земље, радо побринути да се оно поштује. У супротном, покушавају да га сведу на нулу, измишљајући своја правила која представљају као универзална

Са већином у УН Русију повезује отворен, равноправан и прагматичан дијалог. Али западне земље нису спремне за то, сматра Небензја. Њихово руководство је сада захваћено стратешким слепилом, услед чега Запад не тражи компромисе, већ поставља ултиматуме.

Западни државници често тврде да су посвећени владавини права, али у пракси међународно право, или како они воле да кажу - поредак заснован на правилима - тумаче у зависности од политичких интереса.

Одговарајући на питање зашто се споразуми које је подржао Савет безбедности УН не спроводе, попут Дејтонског споразума из 1995, Минског споразума из 2015, нормализација односа Београда и Приштине која је безуспешно пренета у Брисел, Небензја наводи да је након завршетка Хладног рата америчка доминација на светској сцени дала САД лажни осећај да им је све дозвољено. Као крајњи резултат, Вашингтон је изгубио поштовање према међународном праву.

"Отуда потиче и лукави концепт поретка заснованог на правилима", додао је Небензја. "То значи да ће се САД, ако је међународно право погодно за западне земље, радо побринути да се оно поштује. У супротном, покушавају да га сведу на нулу, измишљајући своја правила која представљају као универзална."

Он истиче да се то врло добро види на примеру Резолуције 1244 СБ УН о КиМ. Вашингтон отворено каже да је резолуција застарела и крши је на сваки могући начин. Најочигледнији су признање независности "Косова" и наоружавање покрајине

Он истиче да се то врло добро види на примеру Резолуције 1244 СБ УН о КиМ. Вашингтон отворено каже да је резолуција застарела и крши је на сваки могући начин. Најочигледнији су признање независности "Косова" и наоружавање покрајине.

У случају БиХ, Запад је једнако бахат, наглашава Небензја. Након што СБ УН није подржао руско-кинески нацрт резолуције о именовању Кристијана Шмита на место високог представника у БиХ у јулу 2021, западне земље су изјавиле да резолуција СБ није уопште обавезна.

Насупрот томе, Русија заговара поштовање међународног права, и то не селективно, већ у целини.

Говорећи о предлозима неких земаља да се Немачка и Јапан укључе у стално чланство СБ УН, Небензја каже да се од представника Немачке и Јапана редовно чују амбициозне изјаве о њиховим претензијама на стално место у СБ УН, али да их Русија не подржава.

"Овде је од значаја морална димензија питања", рекао је Небензја, "с обзиром на резултате Другог светског рата. Илустративно је што ове земље у Генералној скупштини УН гласају против нацрта резолуције о неприхватљивости величања нацизма, и то, замислите, у наше доба. Памтимо да Јапан још увек није признао своју одговорност за покретање агресије током Другог светског рата на Далеком истоку. Те ствари немамо право да заборавимо, између осталог и зато што је Совјетски Савез платио победу у Великом Отаџбинском рату животима 27 милиона својих грађана."

Други важан фактор је, додаје Небензја, превелика заступљеност западних земаља у Савету. Тамо их је већ превише. Све западне делегације гласају у оквиру блоковске дисциплине. Зашто би се онда у СБ примале оне које ће се потпуно руководити одлукама Вашингтона или Брисела?“

Русија гледа у будућност и једна је од најдоследнијих присталица укључивања у СБ земаља у развоју. Радује то што нас током посебних међувладиних преговора о реформи Савета апсолутна већина земаља подржава. Савету су потребни нови независни гласови из Африке, Азије и Латинске Америке.

(Политика-РТ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер