четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Василиј Небензја: Лицемерје и двоструки стандарди Савета безбедности УН. Представници ДНР није дозвољено да говори, док се редовно позивају представници „Косова“ да говоре на седницама - јавно кршећи Резолуцију 1244
Хроника

Василиј Небензја: Лицемерје и двоструки стандарди Савета безбедности УН. Представници ДНР није дозвољено да говори, док се редовно позивају представници „Косова“ да говоре на седницама - јавно кршећи Резолуцију 1244

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 18. март 2023.

Амбасадор Русије у УН Василиј Небензја назвао је лицемерјем и двоструким стандардима одбијање Савета безбедности да саслуша извештај омбудсмана ДНР Дарје Морозове. Како је рекао, ради се о „бескрупулозној игри“ имајући у виду да СБ УН редовно позива представнике Косова да говоре на седницама.

„Наш амерички колега је рекао да је говор представника непризнатих територија недопустив и да представља кршење резолуција. А, ево, на пример, позивање представника Косова на Савет је јавно кршење резолуције 1244 СБ УН. Узећемо у обзир принципијелан став америчких колега по овом питању“, поручио је Небензја.

Руски дипломата је упитао представника Албаније да ли сматра Косово територијом коју су признале УН, али албански дипломата није одговорио.

Небензјин говор је изазвао бурну реакцију албанског амбасадора Ферита Хоџе, који је рекао да у ситуацији са учешћем представника Косова и ДНР „нема ничег заједничког“ и да је поређење апсолутно вештачко.

У извештају Морозове који је накнадно објављен на сајту омбудсмана ДНР наведено је да је УН, Међународном комитету Црвеног крста и Уницефу било послато 600 писама о кршењима људских права и ратним злочинима Кијева, али да реакција није било.

Такође се истиче да су од почетка сукоба у Донбасу до специјалне операције у републици погинуле 4374 особе, док је 8 хиљада рањено. Према извештају, украјинске снаге од јула 2022. године користе забрањене мине „лепесток“ због чега је преко 90 грађана завршило са повредама различитог степена.

Претходно, Савет безбедности УН није дозволио омбудсману за људска права у ДНР Дарји Морозовој да се обрати на седници о хуманитарној ситуацији у Украјини, јавио је дописник Спутњика.

Током процедуралног гласања само четири земље су гласале за обраћање Морозове, укључујући Русију, Кину и Бразил. Против је било осам земаља, укључујући Сједињене Америчке Државе и Велику Британију. Три земље су биле уздржане. Да би се Морозова обратила било је потребно девет гласова „за“.

(Спутњик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер