четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > УНС: Петиција против Закона о јавном информисању
Хроника

УНС: Петиција против Закона о јавном информисању

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 27. август 2009.

Удружење новинара Србије најавило да ће у понедељак 31. августа организовати потписивање петиције против Закона о јавном информисању испред Скупштине Србије. Премијер Мирко Цветковић уверен да ће Закон добити већину у Скупштини.

Председница Удружења новинара Србије (УНС) Љиљана Смајловић најавила је да ће у понедељак 31. августа испред Скупштине Србије бити организовано потписивање петиције против Закона о јавном информисању. Представници медија сматрају да власт овим законом не штити грађане од клевете, већ себе од критике.

Усвајање закона било би потврда да је власт медије означила као државног непријатеља, порука је округлог стола у организацији УНС-a. Новинарство у Србији постало би дресирано, тврде учесници скупа, упркос томе што га неке странке и НУНС сматрају прихватљивим, ако се усвоје неки амандмани.

"Ово је наш последњи покушај да објаснимо јавности, власти, али и свим посланицима у Скупштини Србије зашто измене Закона о јавном информисању не треба да прође у овом облику", рекла је Смајловићева и додала да предложени амандмани не могу да пониште "дубоку антиевропску особину закона", односно да не могу да укину све недостатке.

За заштитника грађана Сашу Јанковића споран је и начин на који је закон доспео у скупштинску процедуру.

"Закон о државној управи налаже министарствима да у ситуацијама када је јавност заинтересована за неки закон, обавезно спроведе јавну расправу. Данас када кажем да је министарство прекршило закон, не кажем то као стручњак, не кажем као слободни мислилац, него кажем као државни орган", каже Јанковић.

Демагошке су тврдње да новог закона не би требало да се плаше савесни новинари, став је говорника, који још оцењују да би његовим усвајањем Србија подсећала на 1945. годину, када је државни радио објављивао само Владине вести, које су сматране једином и правом истином.

Уредник листа "Прес" Ђоко Кесић каже да, ако закон буде усвојен, неће имати шта да саветује своје новинаре, а уместо тога да преостаје да ангажује групу адвоката која ће стално бити у редакцији, читати текстове и рећи шта може, а шта не може.

И постојећи кривични закон омогућава кажњавање несавесних новинара, подсећају говорници, који још тврде да и сама струка осуђује оне који је брукају.

Уредник недељника "Време" Филип Шварм наводи да када имате новинарство које живи на клеветама, на лажи, на нарученим ликвидацијама одређених људи, министара, политичара, јавних људи, културних радника, онда такво новинарство ради по принципу "ко да више".

"Изгледа да су се променили послодавци и то је сад постао проблем", сматра Шварм.

Иако је Министарство културе предлагач закона, није могуће сазнати ко га је писао. За стручњаке је несхватљиво и то, да Радну групу, која се сваке среде окупља у канцеларији преко пута министровог кабинета, нико није консултовао. Закон, кажу, сведочи и о слабости владајуће коалиције.

Професор Факултета политичких наука Раде Вељановски рекао је да постоји континуитет у томе да власт није спремна да "развласти себе у медијској сфери, што је круцијални стандард демократских држава".

Главни и одговорни уредник листа "Политика" Драган Бујошевић оценио је да је требало да новинари сами предложе Закон о јавном информисању, односно да сами уреде односе у професији.

"Све што нам сада остаје је да покушамо да објаснимо да тај закон не треба да буде донет", рекао је Бујошевић.

Бујошевић не сматра да у друштву треба да важе иста правила за новине које на насловној страни имају наслове "севнула п..." и за "Политику". "Ако је тако, онда је то друштво дубоко болесно, као и професија, ако не раздваја те две врсте новинарства и новина", наглашава Бујошевић.

Премијер Мирко Цветковић изразио је уверење да ће предлог закона о информисању добити потребну већину у Скупштини Србије.

Цветковић је, на конференцији за новинаре после седнице Владе рекао да не постоји процедурална могућност да се измени предлог закона о информисању, истичући да тај закон мора да иде на гласање.

Премијер је подсетио да постоји процедура која се односи на све законе и која каже да по завршетку расправе о одређеном закону, када се закаже гласање, никакве измене тог закона више нису могуће.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер