Универзитет Принстон: У Хрватској до пре 20 година владао закон „Дивљег запада"

У Хрватској је током ратних година, када је реч о корупцији, владао закон "Дивљег запада", оцењује се у студији универзитета Принстон.

Угледни амерички универзитет Принстон објавио је опширну студију о историји корупције и борбе против ње у Хрватској још од аустроугарских времена, у којој наводи да је 1991. рат отворио прилике за корупцију на високом нивоу, а то доба упоређује са Дивљим западом.

Аутор Габриел Курис наводи да је некадашњи декан Правног факултета у Загребу проф. Јосип Крегар први дошао на идеју о формирању службе за борбу против корупције и организованог криминала.

Он каже да је корупције мањих размера било и за време социјалистичке Југославије. "Било је нормално да људи узимају мала мита, међутим, ризик корупције углавном је био врло низак", каже Крегар.

Али 1991. рат је отворио нове прилике за корупцију на високом нивоу. Адвокат Чедо Продановић то време је упоредио с Дивљим западом. Под међународним ембаргом Хрвати су оружје морали да набављају илегалним каналима, што је ојачало међународни криминал и ратне профитере.

Након рата, који је трајао до 1995, уследила је корупција, коју је историчар Иво Банац назвао "криминалном приватизацијом".

Први хрватски председник Фрањо Туђман позвао је 200 породица да предводе приватизацију и привредни развој наградивши лојалне вредним погодностима. "Било је много прилика за крађу ако је човек био повезан", рекао је Банац.

После Туђманове смрти 2000. његова странка је изгубила изборе, а на власт је дошла коалиција која је као стратешке циљеве поставила придруживање ЕУ и НАТО-у. Међутим, према Крегару, у политичким круговима још је постојао снажан отпор свим покушајима да се корупција истражује чак и ако је била добро документована.

Закон о оснивању УСКОК-а (канцеларија за сузбијање корупције и организованог криминала) коначно је донесен 2001, али у почетку је агенција "имала само директора, секретара и фикус".

Важан тренутак за борбу против корупције у Хрватској био је службени захтев 2003. за примање у чланство ЕУ, која је појачала притисак да се корупција заустави, јер је постала главна препрека довршењу процеса придружења.

Најозбиљнија прекретница догодила се 2005. када се хрватска влада нашла под лупом европских и домаћих посматрача који су захтевали опипљив напредак. УСКОК-у су повећане моћи и после кадровских промена уследили су и први успеси.

Први велики случај који је одрадила та служба био је "Маестро" у којем се под истрагом нашао Хрватски приватизациони фонд, чији је челник Јосип Матановић осуђен на 11 година затвора, што је било без преседана у Хрватској. Највиши званичник уплетен у корупцију био је бивши премијер Иво Санадер, против кога је УСКОК 2010. подигао оптужницу, а корупцијски скандали коначно су придонели поразу ХДЗ-а на изборима 2011.

Према аутору, хрватска јавност сматра да је корупција нижег нивоа још раширена.

Испитивање из 2010. показало је да чак 81 одсто људи верује да је већина јавних службеника корумпирана, што је пораст у односу на 2004. када се тако изјаснило 72 посто Хрвата, али стручњаци истичу да је тај утисак природна последица истрага.

Један позитиван исход је поверење у институције, 2010. године 33 посто људи имало је "доста поверења" у правосуђе, а 58 посто у полицију, док је 2004. правосуђу веровало 25, а полицији 54 посто. Тако је полиција постала друга институција, иза војске, у коју грађани највише верују.

Мишљења о томе шта ће се догодити након 1. јула се разликују.

Неки сматрају да ЕУ неће тако лако олабавити надзор који је, након искуства с Бугарском и Румунијом, за Хрватску био врло строг, док неки, попут Крегара, чак истичу да УСКОК данас има толико моћи да је питање како га надзирати, наводи се у овој студији коју преносе хрватски медији.

(Танјуг)