УН: Вук Јеремић изабран за председавајућег Генералној скупштини

17.01 - Мала смо земља у развоју која не припада ни једном војном савезу и велика нам је част што смо добили толику подршку, рекао је Јеремић.

16.55 - Вук Јеремић изабран за председавајућег Генералној скупштини УН. Јеремић добио 99 гласова а његов противкандидат амбасадор Литваније при УН Далијус Чекуолис 85 гласова

16.54 - Гласало 190. Важећих 185. Један уздржан.

16.52 - Завршена пауза у Генералној скупштини УН. Чека се објављивање резултата гласања. 

16.27 - Гласање завршено, пауза од 15 минута ради бројања гласова. 

16.24 - Руски амбасадор Виталиј Чуркин сматра да ће Јеремић добити 97 гласова. 

16.20 - Почело гласање за новог председавајућег Генералној скупштини УН. 

16.15 - Почела седница Генералне скупштине УН на којој ће бити изабран нови председавајући тог тела. 

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ – Генерална скупштина УН изабрала је данас министра спољних послова Србије Вука Јеремића за председавајућег наредног, 67. заседања.

Вук Јеремић рођен је 1975. године у Београду, а на дужност министра спољних послова Србије ступио је 15. маја 2007. године.

Дипломирао је теоријску физику на Универзитету Кембриџ у Великој Британији, а магистрирао државну администрацију на Универзитету Харвард. 

Од октобра 2000. године, био је саветник министра телекомуникација СР Југославије, а од јуна 2003. године саветник за евроатлантска питања министра одбране Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Од јула 2004. до маја 2007. године био је саветник за међународне односе и шеф спољнополитичког тима председника Србије. 

За Јеремића је гласало 99 делегата, а за другог кандидата, амбасадора Литваније при УН Далиуса Чекуолиса 85 делегата.

Укупно је гласало 190 делегата, од којих је један био уздржан, док је неважећих било пет гласова.

Јеремић који ће 18. септембра преузети ту функцију, предводиће у наредних годину дана Генералну скупштину УН у име Источноевропске групе коју чине 23 земље, укључујући и све бивше југословенске републике и данашње суседе Србије.

Председавајући Генералне скупштине УН бира се на период од годину дана у складу са неписаним правилом ротације по регионалном принципу.

Иако то није формално дефинисано као услов, пракса је и да се за председавајућег никада не бира представник неке од пет сталних чланица Савета безбедности УН (Русија, САД, Велика Британија, Француска и Кина).

Председавајући у раду одговара Генералној скупштини УН. Његова овлашћења су да отвара и затвара пленарна заседања, усмерава дискусију, води рачуна о поштовању процедуре и саопштава одлуке.

Он такође има право да ограничи време дискусије, затвара листе говорника или да одложи дебату, а улога му је и да олакшава рад Генералне скупштине кроз билатералне консултације са делегацијама како би се превазишле разлике у мишљењима, да предлаже решења и да ради на постизању консензуса око неког предлога.

Председавајући не гласа о одлукама Генералне скупштине, али одређује представника из делегације своје земље који ће то учинити у његово име.

Јеремић је трећи председавајући Генералне скупштине УН са простора бивше Југославије, после југословенског дипломате и функционера Лазара Мојсова (1977) и македонског дипломате Срђана Керима (2007).

У Групи источноевропских земаља су поред Србије и Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Македонија и Словенија.

У тој групи су и Албанија, Бугарска, Мађарска, Молдавија и Румунија, као и Чешка, Пољска и Словачка.

Чланице Источноевропске групе земаља такође су Русија, Естонија, Летонија и Литванија, Азербејџан, Белорусија, Грузија, Јерменија и Украјина.

Источноевропска група са 23 земље најмалобројнија је од свих. Највише чланица имају Афричка група - 54 и Азијско-пацифичка група 53 земље.

(РТС-Бета)