петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Удар у Хондурасу, председник у егзилу
Хроника

Удар у Хондурасу, председник у егзилу

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 29. јун 2009.

Војска заузела председничку палату у Хондурасу, након што је ухапсила и протерала председника Мануела Зелају, који је планирао да распише референдум о уставним променама. Осим Зелаје ухапшено најмање осам министара.

Председник Хондураса Мануел Зелаја ухапшен је и протеран у Костарику. Војска Хондураса заузела је председничку палату.

Зелаја је требало да организује референдум о ревизији Устава, који би му омогућио да се у новембру кандидује за други мандат, упркос противљењу војске, скупштине и Врховног суда.

Поред Зелаје, ухапшено је и најмање осам министара владе, међу којима је и министарка спољних послова, јавља агенција АФП, позивајући се на извор у влади.

Како су пренели очевици, око 200 војника је дошло до резиденције око 6 сати по локалном времену, а зачула су се и четири пуцња, а затим су се упутили ка ваздухопловној војној бази.

Врховни суд Хондураса је саопштио да је наредио војсци да збаци Зелају с власти због његових незаконитих планова да распише референдум о уставним променама које би му омогућиле још један председнички мандат.

"Војска је деловала да би одбранила владавину права", саопштио је суд путем државног радија.

Конгрес у Хондурасу изгласао је неколико часова касније да прихвата, како се наводи, писмо оставке Зелаја. Секретар Конгреса Хозе Алфредо Саведра прочитао је писмо датирано са 26.јуном, које је наводно потписао Зелаја.

Зелаја је за телевизију Си-Ен-Ен рекао да је оставка "потпуно лажна" и да је и даље председник.

За председника Хондураса, Зелаја је изабран је 2006. године на четворогодишњи мандат.

Улицама престонице Тегусигалпе патролирају тенкови и оклопна возила, док су војници размештени око председничке палате. Око сто Зелајиних присталица окупило се у главној улици протестујући због његовог хапшења.

Сигнал две телевизије је угашен непосредно пошто је спикер једне од њих рекао да "изгледа да војници долазе овамо" и позвао народ да се окупи на Тргу слободе.

Локални медији преносе да су на више гласачких места кутије за референдум склоњене у зору.

Политичка криза почела је средином недеље, након што је Зелаја сменио начелника герералштаба Ромеа Веласкеза пошто је војска одбила да дистрибуира гласачки материјал.

Војска је у Тегусигалпи распоређена у четвртак увече, што је довело до претпоставки да се спрема војни удар, иако је војска саопштила да само жели да одржи јавни ред.

Подршку Залаји изразили су венецуелански председник Уго Чавез и бивши кубански лидер Фидел Кастро. У безбедносној бази близу аеродрома у Сан Хозеу окупиле су се дипломате из Никарагве, Венецуеле и Костарике.

Бела кућа је, након позива Зелаје да разјасни своју улогу у овој акцији војске, порекла да је на било који начин учествовала у војном удару, а председник Барак Обама је рекао да је "дубоко забринут" вестима из Хондураса о притварању и протеривању председника Зелаје.

"Као што је Организација америчких држава урадила у петак, позивам све политичке и друштвене чиниоце у Хондурасу да поштују демократске норме, владавину закона и начела Интерамеричке демократске повеље", навео је Обама у саопштењу.

Војни удар осудиле су и чланице ЕУ.

За сада није познато ко управља земљом, а парламент је такође у петак саопштио да је могуће да ће бити распуштен.

Према речима истакнутог посланика опозиције Ригоберта Чанга, посланици Хондураса ће гласати о постављању шефа Конгреса Роберта Микелатија на место вршиоца дужности председника ове земље до председничких и парламентарних избора који су заказани за новембар.

Роберто Микелати, био је и један од главних противника Зелаје у спору око референдума.

Ова сиромашна централноамеричка земља, од седам милиона становника, у којој су кафа и текстил водеће производне гране, сматра се једном од главних транзитних земаља за кријумчарење дроге. Политичка стабилност трајала је од окончања војне владавине почетком осамдесетих година, а ово је од "хладног" рата први државни удар у региону.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер