четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У Москви одржана 11. Међународна безбедносна конференција; почасни гост Милорад Додик, присутни и Ивица Дачић и Александар Вулин. Додик: Српски народ постао прва жртва хегемоније западних фактора и НАТО-а
Хроника

У Москви одржана 11. Међународна безбедносна конференција; почасни гост Милорад Додик, присутни и Ивица Дачић и Александар Вулин. Додик: Српски народ постао прва жртва хегемоније западних фактора и НАТО-а

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 25. мај 2023.

Москва је домаћин пленарне седнице 11. Међународне безбедносне конференције а присутнима се, пише Раша Тудеј Балкан, обратио секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев, потом и почасни гост догађаја, председник Републике Српске Милорад Додик. Осим њега седници су присуствовали и шеф Безбедносно информативне агенције Србије (БИА) Александар Вулин и министар иностраних послова Ивица Дачић.

Милорад Додик је рекао да је српски народ постао прва жртва хегемоније западних фактора и НАТО-а.

Прва агресија НАТО-а извршена је на Републику Српску, па на Србију, па на друге земље“, подсетио је он.

Лидер босанских Срба је напоменуо да је данас сва међународна политика у убрзаној динамици, успоставља се мултиполарни поредак са новим структурама моћи.

“Нови изазов је буђење идеологије нацизма и фашизма као оружја против Русије. Енергетска безбедност Европе је угрожена јер Европа и даље зависи од руских енергената“, рекао је председник Републике Српске.

Осим из Србије и ентитета БиХ Република Српска овом догађају у Москви присуствовао је и председник Демократске партије Срба Северне Македоније, народни посланик Иван Стоилковић.

Учесници конференције расправљају о темама које се односе на осигурање националне, регионалне и глобалне безбедности.

И руски телеграм канали пишу да је Додик након јучерашњег састанка са председником Руске Федерације Владимиром Путином, данас говорио на пленарној седници 11. Међународног састанка високих представника задужених за питања безбедности.

У Подмосковљу су се окупиле делегације из 90 земаља – секретари савета за безбедност, саветници за националну безбедност и помоћници шефова држава, шефови агенција за спровођење закона и специјалних служби. Међу почасним страним гостима, пише телеграм канал Балканская сплетница је и Александар Вулин, шеф БИА.

Председник Републике Српске је у поздравном говору истакао да је данас међународна политика у убрзаној динамици и да се пред нашим очима успоставља мултиполарни светски поредак са новим структурама моћи. Коментаришући недавно покренуте вежбе “Дефендер Еуропе-23” Додик је напоменуо да је права сврха маневара додатно застрашивање и потчињавање земаља учесница.

Телеграм канал подсећа да се ове године вежбе одржавају на полигонима “Црне Горе, Албаније, Хрватске, Северне Македоније и самопроглашене Републике Косово, а поред Американаца, седам хиљада војних лица из земаља балканског региона учествује у њима”. И све то, додаје се, под изговором “спремања за одбрану од руске агресије“.

У изјави за РТ Балкан некадашњи шеф српске дипломатије Живадин Јовановић казао је да је Србији место на конференцији у Москви.

Србији је место на скупу који је посвећен безбедности у Европи и свету у тренутку глобалне конфронтације и сталне ескалације напетости, каже он. „Све то не оставља по страни ни једну земљу на свету, а поготово не земљу у срцу Европе као што је Србија. То погоршање безбедносне ситуације у Европи и свету итекако се одражава на међународни положај и виталне интересе Србије“, појашњава Јовановић.

Како напомиње, Београд то највише осећа кроз ескалацију притисака у вези са питањем статуса Косова и Метохије, те да се “од нас стално тражи да се де факто и де јуре одрекнемо дела своје постојбине”.

Јовановић указује да су конференције један вид мултилатералне дипломатије која може помоћи тражењу начина да се сукоби смире.

Учешће Србије види као успостављање равнотеже у политичком дијалогу са свим важним геополитичким факторима.

„У дужем периоду дијалог Србије се води само на линији Београд – Запад. То никако није добро за формирање објективне слике о укупној ситуацији и сагледавање интереса Србије и путева за најбољу заштиту њених интереса“, напомиње Јовановић.

Ово је прилика да Србија прошири партнере за политички дијалог о свим питањима и да афирмише своје интересе и ставове. Препуштајући се само Западу, односно НАТО-у и ЕУ, не може бити део уравнотежене спољне политике и то не може бити најбољи пут за заштиту српских интереса“, сматра Јовановић.

Додаје да Србија има потребу да се идентификује са глобалном већином у свету коју не чине ни НАТО ни ЕУ, те да тако покаже везу са актуелним глобалним трендовима који иду ка мултиполаризацији и изградњи новог праведнијег, европског и светског безбедносног поретка.

Генерал у пензији Митар Ковач, који је директор Евроазијског безбедносног форума каже за РТ Балкан да ова се ова конференција одржава у веома тешком тренутку по глобалну безбедност.

„Веома је добро што Руска Федерација прави међународне скупове као одговор на све оно што чини Америка са колективним Западом покушавајући да прикаже своје стратешке смернице као међународне потребе“, каже Ковач.

Имајући у виду велики број учесника, Ковач оцењује да ће бити важно видети до којих смерница и закључака су дошли и како себе виде у наредним процесима престројавања света.

Примећује да су представници Србије без јавне најаве отпутовали у Москву, док се други сусрети са западним званичницима често најављују и по месец дана раније.

Одсуство јавне најаве, Ковач види као последицу константног притиска Запада на Србију.

Верујем да у власти постоји бојазан да медијско оглашавање о одласку наше делегација у Москву и учешћу на конференцији може бити изазов или повод за нове притиске и уцене далеко веће него што су сада“, оцењује Ковач.

Одлазак Вулина на конференцију Ковач види као сигнал западним центрима моћи да Србија има алтернативу.

„Народ ту алтернативу осећа и одавно на њу указује, као и на сву погубност изјава политичара да Европска унија, а самим тим и Запад, немају алтернативу. Веома је тешко и погрешно давати такве изјаве данас или оријентисати државу ка том центру моћи који ће недвосмислено постојати само као један од центара у мултиполарном свету.

Не постоје стратешки разлози да ми будемо део тог света који нам је донео сва зла у последњих 30 година, како на свим просторима где живе Срби, тако и у погледу односа Запада према Србији и питању КиМ“, закључује Ковач.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер