уторак, 23. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У Меморијалном центру у Поточарима одржава се комеморација поводом 24 године од злочина у Сребреници
Хроника

У Меморијалном центру у Поточарима одржава се комеморација поводом 24 године од злочина у Сребреници

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 11. јул 2019.

Поточари -- У Меморијалном центру Поточари почело обележавање 24. годишњице злочина над Бошњацима, који се догодио у јулу 1995. у заштићеној зони УН.

Комеморацији присуствује бројне делегције међу којима су Кармел Ађиус, Шефик Џаферовић, Ларс-Гунар Вигемарк, Ерик Нелсон, Валентин Инзко, Бакир Изетбеговић, Денис Звиздић...

Уочи почетка џеназе неки од званичника БиХ су дали изјаве које су се углавном односиле на то да би правно требало уредити негирање да се у Сребреници догодио геоцид над Бошњацима.

Џаферовић је с тим у ези поручио да је негирање геноцида Милорада Додика, како је рекао, "срамотно и нецивилизацијски". О истој теми говорио је и шеф Делегације ЕУ и специјални представник ЕУ Ларс-Гунар Вигемарк истичући да је одговорност свих лидера у целом региону да створе атмосферу која ће омогућити утврђивање истине и кажњавање недела, али да, нажалост, у БиХ таква политичка клима још не постоји, пренео је сарајевски портал Клиx.

Комесарка за људска права Савета Европе Дуња Мијатовић мишљења је да је сребренички геноцид огледало у којем би сви Европљани требало добро да се погледају.

Висока представница ЕУ за спољну политику и сигурност Федерика Могерини и европски комесар за проширење Јоханес Хан поручили су: "Ова трагедија нас још увек прогони. Наша срца и мисли су са жртвама и свима онима чији су животи погодјени овим трагичним догадјајима. Наша је заједничка дужност да се увек сећамо Сребренице, једног од најмрачнијих тренутака човечанства у модерној европској историји".

На Меморијалном гробљу у Поточарима данас ће бити сахрање још 33 жртве овог злочина.

Верски део данашњег програма предводи реису-л-улема Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Хусеин Кавазовић.

 

САРАЈЕВО - У Меморијалном центру у Поточарима данас ће бити одржана комеморација поводом 24 године од злочина у Сребреници.
Пошта страдалим Србима у средњем Подрињу у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату и у Другом светском рату биће одата на Петровдан, 12. јула, а комеморација настрадалим Бошњацима је данас у Поточарима.

Иако су злочини у Сребреници окарактеризирани као геноцид пресудама Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу и Међународног суда правде, у Босни и Херцеговини не постоји политичка подршка за усвајање закона о забрани негирања геноцида, холокауста и других ратних злочина.

Дуња Мијатовић, комесарка за људска права у Савету Европе, која је подржала захтев Удружења Мајки Сребренице да се 11. јули обележава као Дан сећања, сматра да је међународна заједница дуго себе ограничавала у одавању почасти жртвама у Сребреници и да је, како каже, крајње време за храбрији приступ томе.

"Званични Дан сећања на жртве геноцида у Сребреници у међународној организацији као што је Савет Европе био би значајан корак напред, како би се обезбедило да сећање на оно што се десило неће избледети. Ово је кључни корак на болном путу искреног помирења", рекла је Мијатовић за Алџазиру Балканс.

Она сматра да је важно сетити се да је 18 година већ прошло од како је Међународни кривични суд за бившу Југославију закључио да је у Сребреници почињен геноцид.

На гробљу Меморијалног центра Сребреница - Поточари до сада је сахрањено 6.610 жртава, а трага се за још више од 1.000 несталих Сребреничана.

С друге стране, Влада Републике Српске одлучила је да формира Комисију за утврђивање истине о злочину у Сребреници с циљем целовитог и истинитог сагледавања догађаја у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995.

Претходно је Влада РС ставила ван снаге Извештај из 2004. године, што, како је оцењено, ни на који начин не представља негирање ужасних злочина који су почињени над бошњачким становништвом у тој регији.

Како је објашњено, извештај је стављен ван снаге, јер је усвојен под изузетним притиском у време када је високи представник ЕУ у БиХ био Педи Ешдаун.

Утврђено је, саопштено је из Владе РС, да се Ешдаун није устезао да намеће вансудске казне званичницима који би одбили да се повинују његовим жељама, подсетивши да је само у 2004. години, Ешдаун листом сменио и наметнуо забрану јавне функције за 73 особе, укључујући високе функционере Републике Српске, те блокирао рачуне многим другима.

Извештај је стављен ван снаге и из разлога што је пропуштено да се у њега унесе било какав помен страдања Срба и ратних злочина почињених над Србима.

"Извештај потврђује да уопште није испитана историјска позадина злочина почињених у сребреничкој регији у периоду од 10. до 19. јула 1995. године. Након навођења Ешдаунових инструкција Комисији, у Извештају се наводи следеће: ''Овим је мандат Комисије усмерен искључиво на испитивање судбине Бошњака у наведеном периоду'", саопштила је тада Влада Српске.

Из владе наглашавају да, иако злочини једне стране у сукобу никако не представљају правну или моралну одбрану злочина друге стране, историјске чињенице о зверствима Бошњака над Србима не смеју да буду занемарене.

Према подацима Балканске истраживачке мреже у БиХ (БИРН БиХ), Хашки трибунал (ИЦТY), Суд Босне и Херцеговине и судови у Србији и Хрватској до сада су осудили укупно 47 особа на више од 700 година затвора, изрекли четири доживотне казне (од чега једна неправоснажна) за геноцид, злочине против човечности и друге злочине почињене у Сребреници.

Највећи број пресуда за Сребреницу изрекао је Суд БиХ, осудивши укупно 25 особа, у Хагу је осуђено 14 бивших припадника војске и полиције Републике Српске, док је правосуђе Србије осудило пет особа за злочине у Сребреници, а у Хрватској осуђена су двојица бивших припадника “Шкорпиона”.

(Танјуг)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер