U Grčkoj počeo treći generalni štrajk

U Grčkoj je počeo treći generalni štrajk u poslednja tri meseca. U Atini će se okupiti desetine hiljada zaposlenih u javnom sektoru, koji će biti najteže pogođeni najavljenim merama štednje.

BBC-jev izveštač iz Atine javlja da među građanima raste bes usmeren i protiv vlade i protiv stranaca, koji su, kako se tumači, Grčkoj nametnuli strog program štednje u zamenu za obećanu finansijsku pomoć

Nemački parlament danas će razmotriti plan za pomoć Grčkoj,

Dvodnevni protesti

Sindikati u Grčkoj pojačavaju proteste protiv mera štednje koje je vlada uvela kao uslov za dobijanje paketa međunarodne pomoći od 110 milijardi evra.

U utorak su u dvodnevni štrajk stupili zaposleni u državnom sektoru koji inače podnose najveći teret vladinih mera u obliku zamrzavanja plata i penzija.

Pristalice Komunističke partije su razvili transparente na Akropolju u novoj taktici usredsređivanja na simbolički važne lokacije i objekte.

Takođe u Atini, u ponedeljak oko 150 pripadnika oružanih snaga učestvovalo je u "nemoj" paradi zbog smanjivanja njihovih bonusa. Grupa demonstranata se probila u studio državne televizije protestvujući zbog smanjivanja budžeta za obrazovanje.

U utorak je došlo do pada indeksa na berzama u Evropi i SAD zbog zabrinutosti situacijom u Grčkoj.

Investitori su, kako javljaju dopisnici, skeptični prema obećanom paketu pomoći Grčkoj i strahuju da bi u slučaju da Grčka relativno brzo ne smanji dugove i budžetski deficit, privreda ukupne evrozone mogla da bude izložena negativnim posledicama.

Posebno veliki pad cene deonica bio je na berzama u Španiji, koja kao i Grčka, ima veliki dug i istovremeno se još uvek nalazi u recesiji. Stopa nezaposlenosti u Španiji je prošle nedelje dostigla nivo od 20 odsto.

Dileme i upozorenje

Grčki parlament bi trebalo da glasa o novim merama štednje do kraja ove nedelje.

Cilj tih mera je smanjivanje budžetske potrošnje za dodatnih 30 milijadi u naredne tri godine i spuštanje budžetskog deficita na manje od 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda do 2014. godine. Trenutno, budžetski deficit grčke vlade iznosi 13,6 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

Sindikalni lideri kažu da će najveći teret novih mera podneti najmanje plaćeni Grci.

"Postoje druge stvari koje vlada može da uradi pre nego što oduzme novac od penzionera koji dobija 500 evra mesečno", izjavio je šef jednog od sindikata zaposlenih u javnom sektoru Spiros Papaspiros.

U međuvremenu, nemački ministar finansija, Volfgang Šojble, čija zemlja daje najveći pojedinačni doprinos paketu pomoći, upozorio je grčku vladu da će, ako na bilo koji način popusti u sprovođenju mera, ta pomoć biti prekinuta.

Uslovi pomoći

Cilj pomoći zemalja Evrozone i MMF-a je da se spreči bankrot Grčke i pre nego što bude aktivirana moraće da prođe kroz parlamente nekoliko zemalja članica Evrozone.

Zauzvrat, grčka vlada je pristala na veliko smanjenje državne potrošnje za koje je grčki premijer, Jorgos Papandreu, rekao da će zahtevati "velike žrtve".

Među novim merama u Grčkoj su: ukidanje dodataka zaposlenih u državnom sektoru, uvođenje limita na dodatak za odmor i njegovo ukidanje kada je reč o zaposlenima sa većom zaradom, zamrzavanje plata u javnom sektoru na period od najmanje tri godine, povećanje PDV-a sa 21% na 23% kao i poreza na gorivo, alkoholna pića i duvanske proizvode za 10 odsto.

(BBC)