У Грчкој почео трећи генерални штрајк

У Грчкој је почео трећи генерални штрајк у последња три месеца. У Атини ће се окупити десетине хиљада запослених у јавном сектору, који ће бити најтеже погођени најављеним мерама штедње.

BBC-јев извештач из Атине јавља да међу грађанима расте бес усмерен и против владе и против странаца, који су, како се тумачи, Грчкој наметнули строг програм штедње у замену за обећану финансијску помоћ

Немачки парламент данас ће размотрити план за помоћ Грчкој,

Дводневни протести

Синдикати у Грчкој појачавају протесте против мера штедње које је влада увела као услов за добијање пакета међународне помоћи од 110 милијарди евра.

У уторак су у дводневни штрајк ступили запослени у државном сектору који иначе подносе највећи терет владиних мера у облику замрзавања плата и пензија.

Присталице Комунистичке партије су развили транспаренте на Акропољу у новој тактици усредсређивања на симболички важне локације и објекте.

Такође у Атини, у понедељак око 150 припадника оружаних снага учествовало је у "немој" паради због смањивања њихових бонуса. Група демонстраната се пробила у студио државне телевизије протествујући због смањивања буџета за образовање.

У уторак је дошло до пада индекса на берзама у Европи и САД због забринутости ситуацијом у Грчкој.

Инвеститори су, како јављају дописници, скептични према обећаном пакету помоћи Грчкој и страхују да би у случају да Грчка релативно брзо не смањи дугове и буџетски дефицит, привреда укупне еврозоне могла да буде изложена негативним последицама.

Посебно велики пад цене деоница био је на берзама у Шпанији, која као и Грчка, има велики дуг и истовремено се још увек налази у рецесији. Стопа незапослености у Шпанији је прошле недеље достигла ниво од 20 одсто.

Дилеме и упозорење

Грчки парламент би требало да гласа о новим мерама штедње до краја ове недеље.

Циљ тих мера је смањивање буџетске потрошње за додатних 30 милијади у наредне три године и спуштање буџетског дефицита на мање од 3 одсто бруто националног производа до 2014. године. Тренутно, буџетски дефицит грчке владе износи 13,6 одсто бруто националног производа.

Синдикални лидери кажу да ће највећи терет нових мера поднети најмање плаћени Грци.

"Постоје друге ствари које влада може да уради пре него што одузме новац од пензионера који добија 500 евра месечно", изјавио је шеф једног од синдиката запослених у јавном сектору Спирос Папаспирос.

У међувремену, немачки министар финансија, Волфганг Шојбле, чија земља даје највећи појединачни допринос пакету помоћи, упозорио је грчку владу да ће, ако на било који начин попусти у спровођењу мера, та помоћ бити прекинута.

Услови помоћи

Циљ помоћи земаља Еврозоне и ММФ-а је да се спречи банкрот Грчке и пре него што буде активирана мораће да прође кроз парламенте неколико земаља чланица Еврозоне.

Заузврат, грчка влада је пристала на велико смањење државне потрошње за које је грчки премијер, Јоргос Папандреу, рекао да ће захтевати "велике жртве".

Међу новим мерама у Грчкој су: укидање додатака запослених у државном сектору, увођење лимита на додатак за одмор и његово укидање када је реч о запосленима са већом зарадом, замрзавање плата у јавном сектору на период од најмање три године, повећање ПДВ-а са 21% на 23% као и пореза на гориво, алкохолна пића и дуванске производе за 10 одсто.

(BBC)