U Francuskoj se održava drugi krug predsedničkih izbora; Glasali Makron i Le Penova, uhapšene pripadnice "Femena" koje su se polugole popele na vrata crkve i raširile transparent protiv Marin le Pen

Izlaznost u drugom krugu francuskih predsedničkih izbora u 17 časova danas iznosila je 65,30 odsto, saopštilo je francusko Ministarstvo spoljnih poslova, što je znatno niže od 69,42 odsto koliko je ljudi glasalo u isto vreme u prvom krugu pre dve nedelje.

Ujedno, to je manja izlaznost čak i u odnosu na drugi krug prethodnih predsedničkih izbora 2012, kada je do tog vremena izašlo 71,96 odsto glasača.

Do 15 časova danas izlaznost je bila 65,30 odsto, što je takođe manje nego 2012. godine kada je iznosila 71,96 ili 2007. kada je bila 75,11 odsto.

Glasali Makron i Le Penova, uhapšene pripadnice "Femena"

Pariz -- Biračka mesta širom Francuske, gde se održavaju predsednicki izbori, otvorena su u 8:00 sati, a biće zatvorena u 19:00.

Jedino će se u velikim osim gradovima glasati do 20:00 sati.

Izlaznost u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj do 12 sati iznosio 28,23, malo manja nego u prvom krugu, saopštilo je Ministartsvo unutrašnjih poslova Francuske.    

Francuski mediji pišu da je policija uhapsila članice pokreta “Femen“ koje su se polunage popele na vrata crkve Enen Bomon na severozapadu Francuske i raširile transparent protiv kandidatkinje Marin le Pen. 

U Francuskoj se održava drugi krug predsedničkih izbora na kojima je oko 47 miliona glasača pozvano da izabere između proevropskog kandidata centra Emanuela Makrona i radikalne desničarke Marin Le Pen.

Ukupno 66.646 biračkih mesta otvoreno je u 8 časova, a posle zatvaranja u 20 sati se mogu očekivati prve procene sa birališta.

U Francuskoj na snazi predizborna tišina uoči drugog kruga predsedničkih izbora, po anketama Makron apsolutni favorit 

U Francuskoj je na snazi predizborna tišina uoči drugog kruga predsedničkih izbora na kojima Francuzi biraju između proevropskog kandidata centra Emanuela Makrona i radikalne desničarke Marin Le Pen.

Ukupno 46,97 miliona Francuza upisano je u biračke spiskove, uključujući 1,3 miliona izvan Francuske, a biće otovreno 66.646 biračkih mesta.

Izbori na prekookeanskim francuskim teritorijama održavaju se danas.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja daju prednost Makronu od oko 62 odsto glasova, u onosu na i Marin Le Pen sa oko 38 odsto.

Inauguracija novog predsednika trebalo bi da bude pre 14. maja, kada zvanično ističe mandat sadašnjem, socijalističkom predsedniku Fransoa Olandu, koji se nije kandidovao za drugi mandat.

Izbore će obezbeđivati 50.000 policajaca i žandarma kao i 7.000 vojnika.

Izbori se prvi put održavaju u Francuskoj dok je na snazi vanredno stanje, uvedeno posle terorističkih napada 2015.

Kako se bira predsednik

Predsednik se u Francuskoj bira neposrednim glasanjem, u dva kruga, ukoliko nijedan kandidat nije osvojio većinu u prvom krugu.

Šef države se bira za mandat od pet godina, koji može samo jednom da se ponovi.

Makron je u prvom krugu osvojio 24,1 odsto glasova, a Marin Le Pen 21,30 odsto.

Francuski zakon zabranjuje objavljvanje rezultata izbora pre zatvaranja birališta.

Odmah po zatvaranju biračkih mesta mogu da se očekuju rezultati izlaznih anketa koje sprovode instituti za istraživanje javnog mnejnja.

Od uvođenja Pete Republike 1958. godine na čelu Francuske su bili sledeći predsednici:

2012-2017 - Fransoa Oland (socijalista)

2007 - 2012 - Nikola Sarkozi (desnica)

1995 - 2007 - Žak Širak (desnica) koji je imao dva mandata, jedan sedmogodišnji i drugi petogodišnji.

1981 - 1995 - Fransoa Miteran (socijalista) koji je imao dva sedmogodišnja mandata.

1974 - 1981 - Valeri Žiskar Desten (desni centar) koji je imao jedan sedmogodišnji mandat.

1969 - 1974 - Žorž Pompidu (desnica), koji je umro dve godine pre kraja mandata.

1959 - 1969 - Šarl de Gol (desnica) koji je bio prvi predsednik Pete Republike.

(Agencije)