У Београду одржана конференција „Европска безбедност и избори 2012“

У центру „Сава“ одржана је међународна конференција „Европска безбедност у светлости избора 2012“ на којој су, поред представника институција, привредног и научно-културног живота, учествовали парламентарци, и јавне личности из 14 земаља Европе и Северне Америке.

Подрављајући учеснике Конференције председавајући Живадин Јовановић је, пoред осталог рекао да су питања безбедности и сарадње увек актуелна а да одређени процеси и догађања протеклих година чине ова питања још актуелнијим. Избори су унутрашња ствар сваке земље, без обзира на њену величину или утицај, рекао је Јовановић и додао: „Ипак, када у истој години предстоје избори у три од пет сталних чланица Савета безбедности УН (Русији, САД, Француској) и у другим земљама (Шпанији, на пр.), природан је интерес јавности каква се политика може очекивати од нових влада, или шефова држава на међународном плану, хоћемо ли имати више спокоја, демократије и истинског партнерског уважавања, или ћемо, поред финансијских и енергетских, прехрамбених бити суочени и са неким другим дефицитима. Очекивања јавности су јасна – мир безбедност једнаку за све, партнерство на делу, не на речима“, нагласио је.

Он је изразио очекивање да ће будућа власт у Србији водити уранотежену спољну политику која, поред односа са ЕУ и САД, захтева далеко већу отвореност и иницијативе за сарадњу са Русијом, Кином, Индијом, са свим чланицама БРИКС-а. Проблем Косова и Метохије, по његовом мишљењу, не може се решити у оквирима односа са ЕУ јер Унија не води конструктивну политику, већ једнострану политику о том проблему. Поготову је штетно и неприхватљиво  условљавање чланства у ЕУ признавањем илегалног одузимања 15 одсто државне територије. Он сматра да Приштина прилази преговорима само као технологији преко које Србија, корак по корак, иде ка признавању илегалног отцепљења. Таква очекивања Приштине су резултат подршке коју сецесионисти добијају из Вашинтона, Берлина и Лондона. Он зато сматра да Србија треба да држи питање статуса Покрајине  отвореним све док се преговори не врате на колосек резолуције СБ УН 1244. „Од Србије се захтева да се одрекне резолуције СБ 1244, али она,  ни по коју цену, ни формално ни неформално, не би смела да се одрекне тог документа, као ни од Дејтонско-париског споразума о БиХ. То није само у интересу Србије, већ једнако у интересу трајног мира и безбедности на Балкану и у Европи. То треба да буде јасно, како садашњој тако и будућој власти у Београду. Ако Вашинтон, Лондон и Берлин траже да Србија извршава своје међународне обавезе, онда Србија треба да захтева да и те земље изврше своје обавезе поштовања резолуције 1244. Чак и када би била усамљена, а није, Србија у том захтеву не сме да се осећа инфериорном, јер је њена позција колико чиста толико и основана. То је одлука органа најодговорнијег за мир и безбедност на планети. Куда би кренули светски односи ако би се прихватила теза да СБ својим одлукама обмањује чланице светске организације?“

Јовановић је рекао да и садашња и свака будућа власт у Србији има обавезу да поштује вољу грађана о тако важном питању као што су односи са НАТО-м. „Ни чему добром не би водило игнорисање 70 одсто грађана који су јасно против чланства у НАТО“. Разлог за држање изван НАТО није само агресија коју је тај Савез извршио 1999, иако се то никада не сме заборавити, већ превасходно то што је НАТО постао офанзивни, агресивни савез, а Србија је остала мирољубива земља којој је страно учествовање у освајачким ратовима и интервенционистичкој политици. „Неутралност формулисану у резолуцији Народне скупштинетреба унети у одредбу Устава, приликом првих уставних промена. То треба да буде важна обавеза власти након избора 2012. Партнерство за мир довољан је оквир односа који не треба прекорачивати“ – сматра председнинк Београдског форума.

У целодневној дебати говорили су, поред осталих, Душан Бајатовић, председник Одбора за одбрану и безбедност Народне скупштине Србије и потпредседник СПС, Томислав Николић, народни посланик и Председник СНС, Драган Тодоровић, народни посланик и заменик Председника СРС, Јован Палалић, народни посланик и члан руководства ДСС, Драгутин Матановић, саветник заменика Председника Владе Србије и Министра унутрашњих послова Ивице Дачића и други.

Међу страним говорницима били су Александер Бабаков, заменик Председника Руске Државне думе, Александар В. Конузин, амбасадор Русије у Србији, Проф. Џејмс Џатрас, политички аналитичар из САД, Чарлс Крафорд, бивши амбасадор Велике Британије у Србији и БиХ, Кристофер Блејк, адвокат из Канаде, Хелен Теплицка, привредник из САД, већи број посланика, привредника и аналитичара из Италије, Бугарске, Мађарске, Македоније, Црне Горе, Чешке, Латвије и других земаља.

(НСПМ)