субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У Београду одржан протест против ГМО хране у Србији
Хроника

У Београду одржан протест против ГМО хране у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 04. децембар 2013.

БЕОГРАД - Неколико стотина представника Грађанске иницијативе "Србија без ГМО" окупило се у среду испред Скупштине Београда како би спречили увођење и промет генетски модификованих организама (ГМО) у Србији.

Представник Грађанске иницијативе Миладин Шеварлић рекао је новинарима да су њени представници већ уручили председнику Србије Томиславу Николићу писмо са молбом да не потпише најављени закон којим се омогућава промет ГМО у Србију.

"Имамо делегацију која ће у пратњи једне половине учесника овог протеста прошетати до Владе Србије и проследити наше захтеве премијеру Ивици Дачићу, као и првом потпредседнику владе Александру Вучићу и ресорно надлежним министрима, а пре свега министру пољопривреде Драгану Гламочићу", рекао је Шеварлић новинарима.

Он је казао да захтевају од надлежних државних органа стриктну примену и контролу спровођења постојећег закона о ГМО до доношења предложеног закона о десетогодишњем мораторијуму на ГМО по коме би Србија била географско подручје без ГМО организама.

"Србија има 250.000 хектара необрађених ораница и може да произведе храну за 21 милион становника и зашто би Србија која има седам милиона становника требало да користи ГМО храну", казао је Шеварлић, професор Пољопривредног факултета.

Према његовим речима, промет ГМО хране у Србији није на корист пољопривредника Србије, ни потрошача Србије, већ у интересу ГМО компанија које желе да остваре профит.

"Лажу нас да је већина ораница на планети генетички модификована јер је ГМО присутан на само 10 одсто ораница у свету", казао је Шеварлић.

Према његовим речима, једино производња органске хране може обезбедити нова радна места док сваки други вид производње човека своди само на потрошача.

"Политички лидери су уништили 150.000 газдинства за последњих 10 година", рекао је Шеварлић.

Он је додао да ГМО компаније знају да ови производи нису здравствено безбедни и због тога не желе да финансирају истраживања којим би се утврдила њихова безбедност.

Учесници скупа носили су транспаренте на којима је писало "Стоп ГМО", "Ја нисам научни експеримент", као и "Заједно за Србију без ГМО".

Министарство пољопривреде: Закон о ГМО није безбедан за грађане Србије и мора да се измени

Београд -- Закон о генетски модификованим организмима, који је на снази од 2009, није безбедан за грађане Србије и мора да се измени, сапштило Министарство пољопривреде.

Како се истиче, тај закон дозвољава генетску модификацију до 0,9 одсто, што отвара простор за улаз модификација које су чак и експерименталне природе.

Напомиње се да је став Министарства пољопривреде да се не дозволи гајење ГМО култура на територији Србије, као ни увоз ГМО производа за људску употребу.

Променом Закона о ГМО, како се оцењује, увео би се ред на тржиште, декларисали производи, а потрошачи би имали информацију о томе каквог су садржаја намирнице које купују.

"Изменом важећег закона о ГМО, наше законодавство би било усаглашено са законодавством ЕУ у овој области, које је најрестриктивније на свету", наводи Министарство пољопривреде.

Грађанска иницијатива "Србија без ГМО" и неколико удружења и невладиних организација организовали су данас протестни скуп испред Скупштине града Београда и затражили увођење мораторијума на промет и коришћење генетски модификоване хране у Србији.

Учесници скупа су, рекао је представник "Србија без ГМО" Бранко Чичић, предали апел упућен председнику Србије Томиславу Николићу да као "последња линија одбране не потпише најављени закон којим се либерализује промет ГМО у Србији".

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер