Bačka Palanka: Počelo obeležavanje Dana sećanja na žrtve "Oluje"

 U Bačkoj Palanci, gde živi nekoliko hiljada proteranih Srba u okviru hrvatske oružane akcije "Oluja", večeras je počelo obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe tokom te akcije.

Obelezežavanje 23 godine od kako je proterano 250.000 Srba, uglavnom civila, žena i dece, te ubijeno i nestalo oko dve i po hiljade, počelo je parastosom koji služi patrijarh Irinej.

Aleksandar Vučić: Poručujem Krajišnicima da su muk i godine ćutanja prošle, više nikad neće biti "oluja" - radujte se u ove dane tuge

U Bačkoj Palanci održana je centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na ubijene i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja", 4. avgusta 1995. godine. Više nikada nikakvih "oluja" za Srbe zato što su Srbi - neće biti, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i naglasio da je to "poruka Srbima i svima drugima".

"Nećemo više biti samo utočište za naš narod i naše Srbe. Bićemo zaštita za svakog od njih, stajaćemo uz svoj narod i nikome nećemo dozvoliti da ga progoni, ponižava i ubija, poručio je Vučić na državnoj komemoraciji za nastradale i nestale Srbe u akciji hrvatske vojske "Oluja" 1995. godine.

Dozvolite da se izvinim Krajišnicima za godine teškog ćutanja. Muk je prošao u Srbiji, ponosite se time, radujte se u ove dane tuge, jer je to dokaz da ćete biti bezbedni u svojoj kući i zauvek spaseni, rekao je Vučić.

Hrvatska i njena politika je htela zemlju bez Srba, jer su razarali hrvatsko nacionalno biće, ocenio je Vučić koji je podsetio na brojne zločine koji su se dogodili tokom vojne akcije hrvatske vojske.

"Ako to nije namera, šta je? Ako to nije etničko čiščenje, šta je? Ako to nije zločin zbog krvi, nacije i vere, kako zločin izgleda? Ne znam, ali znam da danas slave, a da nikoga bar iz puke pristojnosti za taj zločin nisu kaznili i neće", rekao je Vučić.

Srbija se menja, a proteklih 18 godina nismo razumeli i plašili se da kažemo da je to zločin, pogrom, a danas smemo, naglasio je Vučić i dodao je danas Srbija u ime svih progovirila, "bez trunke mržnje, bez poziva na osvetu, bez želje osim za istinom i pravdom zbog koje ponavljamo ono što ne žele da čuju".

"Svaki zločin je večan, ne može da se opravda i zaboravi, a najmanje da se slavi. Ti koji slave treba da znaju kad ubiješ nekoga danas, ubio si ga sutra, kada prognaš nekoga, prognao si svaki njegov dan i tren, čitavo postajanje i nema rama u koji to može da se smesti", rekao je Vučić.

Večeras smo prvi put u proteklih nekoliko decenija ovde okupili sve Srbe i srpske političke predstavnike iz Srbije, RS i Crne Gore i svi Krajišnici, gde god žive, od Busije do Kanade, treba da znaju da nisu sami i da nikada neće biti sami, rekao je Vučić. Srbija može da postoji bez Krajine, ali ne može bez Krajišnika, ocenio je on.

Dodik: Sutra će stajati mirno uz himnu koju je napisao Srbin

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kazao je u svom obraćanju da je mnogo Srba prognano i ubijeno u BiH - "samo zato što su pravoslavci i što je hrvatska vojska ušla u opštine i počinila ratne zločine". Ponovio je da Srbiju i Republiku srpsku vidi kao jedan prostor.

Dodik je poručio da je Hrvatska uz međunarodnu intervenciju oslobodila generale koji su vodili akciju.

Staradanje u Oluji je bilo "olujno", a pravde nema, kazao je.

"Srpski narod može da kaže da ima dve važne stvari, to je moćna i jaka Srbija i Republika Srpska, koja je oličenje slobode srpskog narod". Mi smo naučili da naša sloboda zavisi od toga gdje imamo državu. Zato mi u Republici Srpskoj živimo kao državu srpskog naroda", kazao je.

Dodik je poručio i da neće dozvoliti prišivanje etitkete "da smo Bosanci". "Mi to nismo. Mi smo Srbi. Želimo mir, slobodu i hoćemo da živimo sa drugima. Moraju da znaju da smo spremni da branimo Republiku Srpsku, narod ima ogromnu ljubav i za Republiku Srpsku i za Srbiju", poručio je.

On je uveren da će Srbi u ovom veku naći snagu da "objedine svoje državne prostore", i da obezbede pravično rešenje za Kosovo. Zamolio je Vučića da zaštiti i Republiku Srpsku.

"Mi volimo Srbiju, mi doživljavamo Srbiju svojom zemljom", poručio je Dodik.

"Za kraj, negde u kraju duše mogu da nađem nešto što mi daje snagu, mali cinizam, i da kažem, sutra, kada budu tamo slavili Oluju i proslavljali, stajat će mirno pred himnom koju je napisao Srbin. Koji je sahranjen u Novom Sadu", kazao je Dodik na koncu.

Osim Dodika, na Danu sećanja prisustvovao je i Mladen Ivanić, član Predsedništva BiH i Željka Cvijanović, predsednica Vlade Republike Srpske.

Centralna manifestacija Dana sećanja na ubijene i prognane Srbe u akciji "Oluja" održana je na stadionu Sportsko rekreativnog centra "Tikvara".

Ovo je četvrti put da Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju ovaj dan.

U "Oluji" je, prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, proterano 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, 1.856 je ubijeno, a 836 vode se kao nestali. Ta akcija počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju.

Patrijarh: Jedina krivica nastradalih - što su bili Srbi

Jedina krivica nastradalih je što su bili Srbi i pripadali su pravoslavnoj veri, to je njihova jedina krivica, rekao je večeras patrijarh srpski Irinej, u Bačkoj Palanci na državnoj manifestaciji sećanja na nastradale i nestale u hrvatskoj akciji "Oluja" i dodao da je to bio jedan od najstrašnijih dana naše istorije.

To je bio strašan dan naše istorije, jedan od najstrašnjih od postojanja na ovim prostorima, rekao je patrijarh i dodao da je najtragičnije to što oni nisu postradali od ruku nepoznatog naroda, niti od ruku neke nepoznate religije, već od braće hrišćana.

"To stradanje je bilo takvo da se nebo zastidelo od ludosti ljudskih", rekao je Irinej.

Ako ima nekog ko je zatajio i mogao da to zlo zaustavi, to je bila Crkva, rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve aludirajući na Katoličku crkvu.

"Nažalost i njihova i naša tragedija", dodao je Irinej.

Ta mržnja koja je nastala u prošlosti, nastavila se i u vreme “Oluje” i što je tragično, ona je prisutna i danas, upozorio je patrijarh Irinej.

"Kako Bog oprašta grehe, mi smo pozvani i nadamo se da će to oproštenje nekoga da navede da razmisli o tome što je bilo i da poželi da se takvo zlo nikada više ne dogodi, ne samo kod nas, već i svim drugim narodima", izjavio je patrijarh.

Nijedno zlo nikada nije donelo dobro jednom narodu, ni ovo strašno zlo neće doneti dobro nikome i jedini put i način je da se oslobodimo posledica zla da se Bogu molimo, pokažemo hrišćansku ljubav i oprostimo, rekao je Irinej koji je ocenio da ne vidi takvu istu želju na drugoj strani.

Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju datum

Nakon parastosa okupljenima na stadionu sportsko-rekreativnog centra "Tikvara" obratiće se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i jedna od prognanih Jelena Knežević.

Među prognanima 1995. godine je bio i 62-godišnji Vilko Gogić iz Bosanske Krajine.

Počeo je novi život dolaskom u Srbiju, a danas, kaže, i kada bi hteo da se vrati nema gde.

"Nemamo gde da se vratimo. To su sad ruševine, jedino zemlje ima. Ali i da se vratimo, ne možemo da obezbedimo egzistenciju", rekao je Gogić Tanjugu.

Đuro Šteljić, koji je sa ženom i tri sina proteran iz Korenice, kazao je za Tanjug da im je tog jutra u kuću došlo šest uniformisanih muškaraca, koji su im rekli da pokupe svoje torbe i nosite ili da ostave glave tu u stanu.

Navodeći da im ništa drugo nije preostalo da urade, Šteljić je kazao da se ne zna broja Srbima koje su zakopali pod autoput, rovokopačima kopali, pa ih asfaltom pokrivali.

"Naišla je policija, glavnog znam i rekli su nam da se kupimo i idemo odatle. Kažu, ovo je hrvatska domovina, ovo više nije vaše srpsko", priča Šteljić.

Dodaje da je trebalo da u Srbiju dođu u šleperu, koji je išao iz Donjega Laca i koji je izgoreo, ali da je sudbina bila takva da dođu u jednom traktoru i tako prežive.

"Ništa nismo poneli, ostavili smo tanjir naliven supe, postavljen za doručak deci. Ostavili smo sve. Dvehiljadite sam otišao da tražim radnu knjižicu u Korenicu, pitam policajca gde je Šumarija, objasnim mu da sam kod njih radio 30 godina. Pita me da li sam imao kuću, ja kažem da sam imao stan. On mi kaže, ako si imao kuću kupi ciglu, opsovao mi je srpsku majku i kazao je - ovo je gruda hrvatske domovine. Ja sam ostao bez reči, dočekao autobus iz Šibenika i vratio se nazad, više nisam išao, što ću, nemam šta tamo da radim", ispričao je Šteljić.

Dodao je da tada niko od Srba nije ostao, ali da poznaje jednog koji se vratio u Donji Lapac, u svoju kuću, koju je obnovio sa parama koje je imao.

"Sin mu nije mogao dobiti posao tu i vratio se u Banjaluku. Ja ga pitam kako je, a on mi kaže gledaju te kako će te skinuti i zato sam vratio sina", naveo je Šteljić.

Danu sećanja prisustvuju premijerka Srbije Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

(Tanjug-Srna)