петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тужиоци на поновљеном хашком процесу против Јовице Станишића и Франка Симатовића Френкија: Доказали смо кривицу оптужених за злочине у Хрватској и БиХ
Хроника

Тужиоци на поновљеном хашком процесу против Јовице Станишића и Франка Симатовића Френкија: Доказали смо кривицу оптужених за злочине у Хрватској и БиХ

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 12. април 2021.

 Тужиоци на поновљеном хашком процесу бившим челницима Службе државне безбедности (СДБ) Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу-Френкију тврдили су данас, на почетку завршне речи, да су доказали кривицу оптужених за злочине у Хрватској и БиХ.

Станишић (70), бивши начелник СДБ Србије, и Симатовић (71), главни оперативац, оптужени су за прогон, убиства, присилно премештање и депортацију Хрвата и Муслимана у Хрватској и БиХ, 1991-95.

Четири тачке оптужнице терете их за злочине против човечности, а једна за кршење закона и обичаја ратовања.

„Доказима тужилаштва је, без икакве сумње, утврдјена одговорност Станишића и Симатовића. Неизбежан је закључак да су они криви за злочине за које су оптужени“, рекао је тужилац Даглас Стрингер.

Ти злочини над „хиљадама жртава у две државе“ били су, како је нагласио Стрингер, почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било „успостављање територије са српском доминацијом“, насилним и трајним уклањањем несрба са великих подручја у Хрватској и БиХ.

Током насилног етничког раздвајања из тих области било је уклоњено најмање „340 хиљада несрба“, рекао је заступник оптужбе.

Тужилац Стрингер је подвукао да не тврди да је циљ злочиначког удружења било стварање Велике Србије, што је, по његовим речима, сугерисала одбрана.

По речима тужиоца Стрингера, на челу тог удруженог злочиначког подухвата био је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

Тужилац је Милошевићеву моћ над саучесницима описао речима сведока Станишићеве одбране, бившег британског амбасадора у Београду Ајвора Робертса да је „Милошевић био човек-држава који је доносио све одлуке“.

По оптужници, поред Милошевића, Станишића и Симатовића, у злочиначком удружењу били су и Радован Караџић, Ратко Младић, Момчило Крајишник, Биљана Плавшић, Милан Мартић, Горан Хаџић, Милан Бабић, Жељко Ражнатовић, Војислав Шешељ и други.

Злоупотребљавајући СДБ Србије, ван својих овлашћења, Станишић и Симатовић су, по речима тужиоца Стрингера, злочиначки план спроводили преко јединица које су контролисали – Црвених беретки, Српске добровољачке гарде Жељка Ражнатовића-Аркана и Шкорпиона. Те формације су, како пише у оптужници, починиле тешке злочине над несрбима током ратова у Хрватској и БиХ.

Тужилаштво наставља завршну реч.

Оптужени Станишић и Симатовић не присуствују расправи зато што су на привременој слободи у Србији.

Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу последњи је процес пред хашким судом у којем се утврђује да ли су званичници Србије били одговорни за ратне злочине у Хрватској и БиХ.

После првог суђења Хашки трибунал је Станишића и Симатовића, у мају 2013, ослободио кривице.

Тужиоци су уложили жалбу, а апелационо веће Трибунала је у децембру 2015. поништило првостепену пресуду и наложило ново суђење.

Поновљени процес је почео 13. јуна 2017.

Првооптужени Станишић није присуствовао поновљеном процесу у Хагу зато што је, одлуком суда, у лето 2017. пуштен на привремену слободу у Србију због болести.

Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије после атентата на премијера Зорана Ђинђића у марту 2003, а у Хаг су пребачени у мају те године.

Обојица су у првом појављивању пред судом изјавила да нису криви. У наредним годинама, током првог и поновољеног процеса, Станишић и Симатовић су дуге периоде времена проводили на привременој слободи у Србији.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер