Turska: Erdoganova partija prvi put posle 13 godina izgubila apsolutnu većinu u parlamentu

Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana osvojila je na današnjim izborima najviše glasova, ali je prvi put za 13 godina izgubila parlamentarnu većinu i moraće da formira koaliciju, pokazali su zvanični rezultati na osnovu 98 odsto prebrojanih glasova.

AKP je osvojila 41 odsto glasova, a za njom slede Republikanska narodna partija (ĆP) sa 25 odsto, nacionalistička Partija nacionalnog pokreta (MHP) 16,5 odsto i prokurdska Narodna demokratska partija (HDP) sa 12,5 odsto glasova.

Kako se predviđa, AKP će u parlamentu, koji ima 550 mesta, imati 259 predstavnika, CHP 131, MHP 82 i HDP 78, prenela je agencija AFP.

Zvaničnici opozicione CHP su izjavili da rezultati izbora pokazuju da su glasači odbacili Erdoganovu želju za širim ovlašćenjima i da su jasno rekli "ne" predsedničkom sistemu, preneo je Rojters.

Sudeći po preliminarnim rezultatima, njegova Partija pravde i razvoja (AKP) osvojila je 42,4 odsto glasova, pa će najverovatnije biti primorana da formira manjinsku vladu.

Na prethodnim izborima 2011. godine AKP je osvojila oko 49 odsto glasova i ako se nastavi ovakav trend prilikom brojanja glasova, prvi put će se suočiti sa situacijom da nema većinu da sama formira vladu od dolaska na vlast 2002. godine, navela je agencija AP.

Prokurdska Narodna demokratske stranka (HDP) prešla je cenzus od 10 odsto glasova za ulazak u parlament od 550 mesta, dodali su mediji.

Neimenovani istaknuti zvaničnik AKP izjavio je agenciji Rojters, posle prebrojanih 80 odsto glasova, da "očekuju manjinsku vladi i prevremene izbore".

Istovremeno, agencija AP navodi da preliminarni rezultati ukazuju da su glasači odbacili ideju vladajuće stranke za promenu ustava kojim bi ovlašćenja aktuelnog predsednika mogla biti proširena.

Vladajućoj stranci je potrebna dvotrećinska većina za promenu ustava.

Američka agencija navodi da su izbori faktički referendum o tome hoće li Erdoganu biti dodeljena dodatna ovlašćenja, koja bi promenila značajno tursku demokratiju i produžila njegovo vladanje kao najuticajnijeg političara.

Više od 53,7 miliona građana imalo je pravo glasa na izborima za 550 članova turskog parlamenta iz 20 stranaka i među 165 nezavisnih kandidata.

Realnu mogućnost da pređu cenzus od 10 odsto imaju četiri stranke - vladajuća AKP, Narodna republikanska stranka levog centra, nacionalistička Partija nacionalnog pokreta i prokurdska Narodna demokratska stranka.

Agencije navode da su izbori održani uglavnom u mirnoj i bezbednoj atmosferi, a TASS prenosi da je u provinciji Sanliurfa u tuči povređeno 15 osoba, i da je koškanja bilo i u Gaziantepu.

AFP podseća da su izbori održani u senci nasilja, pošto su dve osobe ubijene a nekoliko desetina povređeno u petak u napadu na mitingu prokurdske Narodne demokratske stranke u gradu Dijarbakiru na jugoistoku zemlje.

Agencije navode da se izbori održavaju u kritičnom trenutku u modernoj istoriji ove zemlje, s obzirom na neizvesnost koja lebdi iznad njenog puta ka EU, njene sposobnosti da kontroliše 1.300 kilometara dugu granicu sa Irakom i Sirijom, i budućnosti 1,8 miliona sirijskih izbeglica u Turskoj.

(Beta-Tanjug)